Policija

1796 =

У овом питању и сама судска пракса — иде у корак са науком. Тако, Касациони Суд вели: „ · · ·· јер само се онда. може узети да је какав пропис једног закона пдрећушно укинуш доцнијим законом, кад тај доцнији закон садржи таква. наређења, поред којих тај пропис не може никако да олстане, пошто је њиме његова примена сасвим искључена“. Начелна одлука Опште Седнице Касационог Суда од 12.1%1912, г. Бр. 8722/1922. год.

У овом случају не само да чл. 107. Правилника изрично оглашава престанак свих досадањих прописа противних ње говим наређенима, већ се из самог Правилника и његових одредаба и сувише јасно види, да механска уредба апсолутно никако не може опстати поред њега. Може ли важити 5 14. механске уредбе, који најтеже ограничава право подизања механа у селу, гарантујући чек у том погледу Општини неко прево првенства подизања механске зграде, искључујући друге

· — поред Правилника који уништава ограничење п приоришет, даје слободу рада ш заводи равноправност у подизању зграда за механе7!!

За наше гледиште говори још и сама законодавна праксе:

Редактори Правилника О гостионицама нису сами измислили пропис чл. 107. Таква, дословце иста законска редакција налази се и у чл. 142. Устава: „Од тога дана престају важити сви правни прописи који би били њему противни“. Дакле, ту нема изричног набрајања који се закони укидају.

Није само тај случај. Има их доста. Навешћемо још: један, веома карактеристичан за овај спор. Баш у самом Закону о Државном Савету и Управним Судовима од 17-У-1922. г. у чл. 52. стоји: „Ступањем на снагу овога Закона престају важити сви прописи који су у супротности са његовим одредбама.“ Као што видимо, тај законски пропис није изрично нагласио, да престају важити: ни ранији Закон о уређењу Државног Савета од 21.-Х 1901. г. ни Закон о Пословном. Реду у Државном Савету од 31.-1:1902. год. По нахођењу Ш-ћег Оделења Државног Савета ти стари закони о Државном Савету — важили би и данас, пошто нису изрично укинути Ето чему нас води Државни Савет својом одлуком противу које војују: правна наука, судска и законодавна пракса.

са