Policija
1 10
карактеристично названо зосјеје апоште — означено је било; социететом (5 ттет8, Треивстке, Т1д!), корпорацијом (Нетталп Репаша, Тесе), некаквим твором међу друштвом и јуридичким лицем (ЈоПу, Петригг, Гадепђит2, Сетегт) или немачко-правном задругом (Везегег, Вштста), стварно-правно друштво (Маграсћ), сврси сходна имовина (Пете и, Вескет), персонифицирани фонд или установа (у/ше, Китге). Овај низ мишљења. закључује Опетке сам (Депозвепасћан ћеопе, стр. 57) тиме, да је један научњак (Вгаскепћдј;) изјавио, дионичко друштво јесте јуристички монструм, који се руга свакој конструкцији... Право има Рџатис (1ос. си. стр. 225), да није чудновато, ако је према свима овим цитатима Капаа проглашавао у млађим. својим годинама дионичко друштво за зосје!аз, у каснијим пак за правно лице, што чини и Ожтке сам. Нејавно орташтво. сматра Резо за правно лице, Капда за зосјеја5. Једнако су подељена мишљења о стечајној маси. Интересантно примећује Ррпатлс (1ос. си., стр. 228), да обичан човек не разлучује међу социјетом и корпорацијом већ говори о „банци“, „болници“, „железници“, о „фабрици“, а не мари ништа за то, да ли је то задруга или друштво или установа или завод. Тек јуристи продиру код некојих правних удружења до „људи као правних субјекта“, а за фондове, установе или заводе, који су обично сматрани правним лицима каже Рџиатас, да су то имовинске заједнице, намењене извесној сврси; само по јуристичкој конструкцији да се факат, који управо искључује. сврхо власничко право, персонифицира и каже за њ, да има он сам власничко право. Свега тога по мишљењу Рлаписа не треба, ако се са Тасићем („Да ли држава може чинити протипоставне радње“ у Зборнику знанств. распр. 1924, стр. 49, 45), прихватимо, да се може без потешкоћа представљати. имовина, одн. добра, која нису у власништву ничијем, па су чак иа известан начин управљана.
Сад се питамо: Биће ли подесно, да се у једном таквом важном закону, као што је казнени закон или закон о штампи, оперише са појмом, који је у теорији и у пракси овако споран и даље, који данас - што ваља у првом реду за наш јединствени закон о штампи — и по:разним иноправним покрајинама са пет касац. судова природно не може бити легалним начином за праксу једнообразно истумаченг! Свакако је зна--
~