Policijski glasnik

БРОЈ 4.

У БЕОГРАДУ, СУБОТА 30. АВГУСТА 1897.

ГОДИНА I.

^У УО С^О ^У УТЈ С«ОР С^О С^>0 СЛ^СЛО СЛО 0<5О СЛО СОО С/90 С<вО СЛО С^О СДО С^*0 ООО <^РО (К5Р ОЈОП С/9Р ООО ООО С«00 С<Р*5 ООО ООО С/УО С.ОФ С<0*5 С/&О РОО С^ОО С.ОО сло осо о?о ООО с<оо С<^0 0/У5 ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ

С«бО С/УР УУР ОДО С/ЗО ООО Р<У5 сг/П 0!>0 060 ОУ 0 ОУ) СУУР оо о абС УУР С<У5 СјОО ОјСЛ) С/УГ > 'УУР !УУР С.60' ОУ5 сгг о ру: ОУГ .УУГ; су?0 С*7о" СЈУ-гг Ж С/УО 050 СУ50 У/Г ОУГ О50 СЛТ Су50 У50"о у:- 'У9 0 060 С«00 С^ОС^: 000 090 »П0ЛИЦИЈС1Ш ГЛАСНИК* иалази једаниут недељно. — Претилата се нолаже у Београду код Уредииштва ;»Македонска улида број 20.* а у унутрашњости код овлашћених скупљача или на ношти. — Цева је листу на годину 20 динара, на по године 10 динара. За иностранство на годину 30 динара. За писаре нри начелствима, нрактиканте у оиште, општинске нисаре оних ошптина које су већ иретнлаћене и за жапдарме, у нола цене, но ови морају непосредно слати иретплату уредништву. Поједини бројеви не продају се. — Рукониси не враћају се..— Писма само плаћена примају се. — Огласи нримају се по иогодби и то, месечно, тромесечно, полугодишње и годишње.

ООО ООО С/УР 1^уг СХУД ООО Сг<УР ООО С/УР ОУО 050 ОУР ООО 0 50 ООО с «00 С<У ОЈО ОУ ОО О >50 ОУР УУР ОбО «/Р С/50 С>у;; >'Х су>0 Об>Р СУ50 ООО >00 ОСО ОРО ОСУР ООО (УУР с«оо о ?о с^?о 090 ООО С/УЗ ооо ОУО ооо ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Н. ДИМИТРИЈЕВИЂ

/1ИСТ УРЕЂУЈЕ ОДБОР

УУД С^о УУР сг? О (//а аоо С/УР ОРО С/УР УУР '/УР с /го С/УР С/го СДО с^>0 ООО ООО С/УР С/>0 абО ООО С^О с<00 ОСО аоо ооо ОУ5 УУР ООО с/ур СОО ООО ОУР ООО <У?0 гу?0 С/>0 ОРО јУУР Оу"у/5 0<5О с«00 060'с^"'^ с />о

ТАОИНА ПИОМА

1. (иродужење) У Верлину, Јула .... Иа поменутога случаја убиства Веберове види се, 'џа а.нархисте ни најмање не ирезају од злочина, еамо. да се нљачке доченају, Полазећи са тачке Прудонове: да је својина — крађа, они краду и убијају само да своја начела постигну. И тај ужас данас дави Јевропу. Док овде и у Бечу, дакле на са.мом извору зала, нисам видео, ја нисам могао веровати, да је ово несрећно друштвено зло ухватило толико дубока корена у западноме ДРуштву. — ТТТта су велики ратови којима се прет.и но новинама, шта су негдашње куге и болештине, што су свет мориле једно веће зло, један неописан ужас, ради и напредује сигурно, да једнога дана ноништи све уснехе јевропске цивилизације: то је анархизам, социјализам, или сва томе слична начела, која најзад на крају крајева једно исто хоће .... Тако ми једнога дана рече један од виших чиновника берлинске полицнје . . . И доиста, о томе сам се и сам уверио. Ови јевропски нолицајци, не тајећн ништа од мене, упознали су ме са злом и његовом тајном, подземном радњом. Јевропа Стоји на вулкану анархизма, и кад тад — распрснуће се . . . Јер и срцијализам и анархизам натгредују гиганоким корацима. Грдна се средства противу ових идеја уиотребљују, на опет успех је готово ни,какав .... Социјализам је ушао не само у занатлије и раднике, него и у сељаке и трговце, у чиновнике и попове, па чак и меЈ>у војнике, У немачкој војсци ретко који наредник, да није социјалиста, социјалдемократа и тако што. Наредници то крију. Разуме се када се ухвате иду под ратни суд. Али тога има. То знају и војна команда и берлинска иолиција. Није једном само било, да је у сандуку наредниковом и капларевом нађен по који број л Рге1ћеИ к и Ђ 7,ићип(1« , а довољно је да наиоменем: да и један и други лист пишу отворено и страховито противу целог друштвеног норетка, а горе у зачељу листа имају девизу: в Доле с арестолом, олтаром и кесом и . . . Па иије ни у аустријској војсци боље. Читао сам распис, да је брошира »ОГе Уатруге б,ег АпагсМе « ухваћена .међу војницима у бечком гарнизону. Сигурно, поводом тога, аустријскп ратни министар издао је Поверљив распис: да му се ја.ви: колико у коме пуку има социјалиста. Место да се крију, војници се сами на рапорту јаве командантима и нризнаду, да исповедају социјална начела. И војни министар добио је извештај,

овде ћу да напоменем Угарску, иама ближе крајеве, да има социјалиста међу војницима: у I хонведској пуковнији (гарнизон у Пешти), у II пуковнији (Бекешђули), у III пуковнији (Дебрецину|аи т. д. Званично се признало, да има на педесет социјалиста војника, али се иоверљиво јавља: да их само у овим. трима регимеитама, има равно на 260 социјалиста!! Када је овако с војском, онда није било никакво чудо, што је једнога дана барон Ротшилд добио иисмо са потписом »анархијски одбор«, у којем му се тражило, да одмах, на означено место оставп, ни више ни мање, ' него 100.000 Форината. Ротгаилд преда писмо полицији. Ова се дадне у потеру и истрагу. И сад се ја.ви табло. Писмо су написали и потписали: Александар Бенедек и Франц Себењи, војници иештанског гарнисона Од Берлина до Дунава анархизам рије и буши, час више час мање, државни ред и данашње другатво. Он улази у све сталеже и нрелази кроз сва друштва. Он не дели ни веру ни на.родност. Он удружује п сељака и трговца, чиновника и свештеиика.; он бра.тими. наредника и редова. И ма да се све јевропске полиције удружују, у овој ствари као ни у једној другој, да зло утру, успех им је. као што се види, врло сумњив. Грдне се иаре трогае, веза је међу полицијама непрекидна. Где кога аиархиста ухвате а.псе и о.суђују, па. и убијају јавио или тајно али на. место једнога ухапгаеиога или иогубљенога, јављају се одмах десет пових чланова са. још већом спремом и енергијом... У берлинској полицији има нарочито оделење, које се зове аолитички одељак. Њега се не тичу обичне кривице и кривци. Њему је дужност да пази само на кретање анархиста и социјалиста. Основа.н је јога 1878 године, одмах после атентата на цара Виљема. За овај одељак узимљу се нарочити поверљиви чиновници п агенти. И плата им је дуила, јер често гину. Овај политички одељак одржава везе са свима јевропским и светским иодицијама. Видео сам да једнога дана гааљу своје коресподенције у Сац Франциско и у Кајиро, у потеру заједним опасиим иемачким анархистом.-. Овај одељак троши големе паре. За њ нема одређене суме, само да се успе. Он илаћа богато своје агенте и има их свуда по свету. У Берну држе петорицу, у Паризу има их на двадесет, па онда у Бечу, Лондону, Њујорку, Чикагу и т. д. Осем тога, гааљу своје чиновнике свуда но Јевррни. Чим се на коме крај-у јевропском ухвати који социјалиста или анархиста, одмах, на глас о томе, један члан овога одељка, иутује тамо, присуствује испитима и ислеђењу, а дужност му је иоглавита у томе: неће ли моћи из говора и иснита тога ухваћеника, докучити што и за којега берлинскога анархисту, те да га у Берлину хватају, да му друштво нађу и т. д. Ето, у овај мах четири члана полиције налазе се са