Policijski glasnik

БРОЈ 6.

У БЕОГРАДУ, СУБОТА 31. ЈАНУАРА 1898.

ГОДИНА II.

с/?о о?о ооо оро с/>о с/?о с/?о с/?о ооо ооо соо с/ур о<?о с/уо с/5о с/уо с/уа оао с»оо ооо ооо оу ооо с/уо ооо оуо с/уд аоо сдо ооо оуо (ууо обо ооо ооо соо ооо с/уд сг?о ооо с/>о ооо ооо одо с/?о об>о сдс адо ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ УУР С/У5 С/70 С^УР ОУ0 С/>0 ОУ5 С/УР сдо С/ЗО 090 Обо Р5Р с/уа ОбС ОУД ООО С/уО С-ОО (уу: 0>0 С/>0 050 С/>Р ООО ОУ> ООО ООО Об/д ОУ? ООО ОСО 050 С/?Р СОО Оро ООО С<00 СбО С<бО СДО руг С.СО СОООСЈО с/?о ОбО ооо оо о »ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« излази једаниут недељно. По иотреби биће ваиредних бројева. Иретидата се шаље уредништву у Веограду »КраљМиланоиа« ул. бр. 16., а у унутрашњости код овлашћених скуиљача или на пошти. Ценајелисту: чиновиицима, учитељима, званичницима, оиштинским иисарима и осталим зваиичиицима у онште годишње 12, полугодишње 6 дин. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 12, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 6, полугодишњо 4 динара, ну ови се по овој цени могу нретплатити само нреко својих команданата, нолицијске односно пОграничне жандармерије. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За иностранство годишње 24, иолугодишње, 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника не иродају се. Писма само плаћена нримају се. Рукониси не враћају се. Огласи по погодби. С/УР с/>р Обо Ч/УР ООО С/У5 С/?Р С/УР ОбО ОбО.ОРО С/7Р С/>0 ОДО' ОбО С/?Р Обо ОбО ООО С/Ур"оОО С/УР ОУР С//0 000 ООО С/У5 С/УО С/УР с/?р С/?С| С/УР ООО с/>р О&о С/УР-С/уО 050 С/уО С/у5 С/уС С/УР с/?о ОУГ С/УЗ С//: С/УО С/УО ООО

ЛИСТ УРЕЂУЈЕ ОДБОР

ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Н. ДИМИТРИЈЕВИЋ

С/УР ооо С/ЗО УУР осо ооо с/>р С/УР С/УР С/У5 ООО ООО ооо С/>Р С/УР ОУР С/Х) (УУР боо ООО ооо <у?0 СУУО С/ЗО ООО <УУО ОГУР гуур с^О оур У?0 с//: ОУ- УЗО уур г/>о УУР /У У>р С/У УУР С/Х- с/јо УУО У/ 2//" С

ТАСИНА ПИСМА. БЕЧКА ПО/1ИЦИЈА. 19. Велики број агената бечке нолицнје нознавао сам лично. А знам их и данас. Али су ме они сви упамтили. Стотину пута бивало је, да дању, у гунгулама, по улицама, или ноКу, у ходнику опере, или на иарадама и т. д. мине по неко мимо мене. Ја чујем оно тихо: ,Дсћ ћаће сНе Ећге Негг РоНгеЈгаШ«.... Ја се на тај поздрав брзо окренем, али ретко кад у оној гунгули могу да погодим, ко ми је то казао.... Знао сам већ да ће то бити који од полицијских агената, али, наравно, ои се тако брзо изгубио у оној светини, да сам га ретко када могао уочити... Могао бих, рекох раније, испричати читаве књиге о вештинама и пословима тајних полицајаца Једнога дана берлинска полиција јави бечкој полицији, како је из Берлина нестао касир једне банке са приличном сумом, наравно, да је био означен и лични опис и т. д. Већ другога дана агенат Виљем саопшти ми : како је лопову траг нашао. — У вече, пре поласка у оперу, седео сам обично у каФани -Бауеру", преко иута опере. Око 6 сахата ето агента Виљема. Г1ри уласку у кавану, даде ми, како то већ знају бечки агенти, очима знак: да је лопов ту. Ја обратих пажњу. Агенат нрође по каФани, бајаги тражећи згодно место, док се од једном сиусти крај једног стола, где је већ једно лице седило. Ту се учтиво јави непознатоме, па узе онда и он новине да чита. Разуме се, новине су му биле само заклон, да иза њих боље онога странца иосматра и лични му опис сравни. Када је већ био сигуран, агенат се нагну и шапну нешто странцу. Странац сав побледи и затресе се. Па онда између њих настаде мала препирка. Агенат, виђаше му се на лицу, упорно остајаше при своме. И странац попусти. Мало после устадоше обојица, илатише, и нођоше на врата. У кавани »Бауеру", то знају Београђани, који тамо иду, увек је пуно одличнога света, али нико ништа од овога свега не примети. Као, санћим, давнашњи познаници и нријатељи, агенат беше ухватио каснра испод руке и говораше, да би траг затурио, мало јасније о представи »Африканки«, која се тога вечера давала. Агенат беше весео, али касир, Бога ми, блед као криа. Изашав на улицу, агенат викну Фијакер, седоше и одвезоше се нраво у централу... Када је оно сео за сто касиров, агенат је почео говор, како он њега познаје, како се зове тако и тако, како је он побегао из Берлина и т. д. па га је онда позвао да пође. Касир је одрицао, и на, питање: ко је, и шта он .њега о томе испитује —агенат је полако подигао леву страну капута, на коме је био прикопчан царски орао, као знак: да је он орган власти и да му свакн мора сљедовати. Агенат је још додао: — Будите паметни, немојте у вашем интересу, да нравите ларму пред оволиким светом, него сл,едујте ми мирно, јер ви сте тај, кога ја тражим.... Разуме се, касир је увндео да ће то бити умесније, па је поиустио. — А да се је и одупр'о, шта би му помогло. Агенат би употребио силу. Чим би звижнуо, десет би му жандара онде, са улице, дошли у помоћ, поред келнера, који су, као што сам већ једном поменуо, васпитани, да сваку услугу власти У ка зујУ

Други пут се опет тражио некакав касир Пољак. Са њим је већ теже ишло, јер је био прави лопав. 0 њему су ишле потера за потером. Берлинска полиција јављала је, да је у Бечу, бечка да је у Цириху, циришка опет да је у Паризу и т. д. Свака је, на основу својих повбрљивих рапората, бранила своје тврђење. Али једнога вечера на представи код Ронахера причаше агенат Валдек, — ја се загледам у једно лице, које је мирно за својим столом седело и на бину бленуло. Гледао сам га издаље, али када се спусти завеса, ја зађем, бајаги некога тражим, те се приближим ономе господину. Одувуд одунуд, ја некако уграбим парче места, узмем столицу и седнем ирема њему. Поздравим га, он кроз-а зубе одговара. По опису и ФотограФији рекао бих, да је онај, који се тражи. Али се подшишао, коса црна, на очи метуо наочари. Међу тим, у опису стоји плав, са пуиом брадом, без наочара. Рекао бих опет и да му се опис не слаже. Но помислих, све се то даде данас удесити: и коса и брада п наочари. Ја онда почнем бивати говорљив. Кажем се, да сам странац из доњих крајева аустриских, да сам трговац, да сам тога вечера први иут у Ронахера, како је ту велељепно, дивно и т. д. Онај господин и сувише штедљив у речима, само одговара са ја... ја... То ми је већ било сумњиво. Погодио сам. Избегава говор, да му не ухватим аксан. Пољак не може никада говорити као Немац. Ја се онда упнем из све снаге, да га натерам на говор. Толико сам му досађивао питањима, да је најпосле морао проговорити. После представе останемо горе у салону. Као што знате, онде има оних лепих обешењица, које шампањ точе. Помислих: лепе девојке и ладан шампањац — одвезаће му језик. И остасмо дуго, до у зору. Бесмо се развеселили и добро проћеретали. Он је поручивао једно за другим, био се добро угрејао, и није дао, да ја крајцаре платим. Већ у свануће разиђемо се. Резултат ми је био: није Немац, то је и сам признао, него је, вели, Чех. II говорио је чешки перфектно. Ја се ииак решим, да га не пустим. Чинило ми се све, да ће то онај бити. Сутра дан се опет нађемо. Продужимо дружење. Тада сазнам, да је индустријалац, да се враћа у Чешку, да тамо има родбине, каза и све своје породичне прилике и т. д. Даде ми своју карту, згодно ја удесим, те му измамим и пасош да видим и т. д. Све у реду. Али ја му опет неверујем. Наговорим га, да одемо у кунатило. Мишљах, када се опере глава, показаће се права Фарба косе. Али он оде у кабину, а ја у басен. Не хтеде амо у опште купатило. Када изађосмо, чињаше ми се, да је коса по крајевима, где јевода дохватила, мало поплавила. Проведосмо и тај дан и ту ноћ у друштву и у највећем расположењу. Било је говора о парама, о банкама, о касирима, в свачему, све смо се лепо објашњавали. Само ми се чинило, да некако нема куражи, изгледао ми је плашљив, често звера; чим ко у кавани прилази нашем столу, он се узнемири, осврће се, као све да очекује некога да га зграби. То је била немирна савест. Ја онда још појачах страх. Некакав крупан човек обилазаше око нашега стола, тражећи новине. — Познајете ли овога човека — шапнух му. — Не знам га... — Е, а видите он је једнако гледао на нас. Да се није упознао... Глете... Хоће да седне код нас... Мој се пријатељ уплаши, зовну да плати, па ме позва брзо да идемо... Такво понашање иојача моју сумњу. Сутра дан се опрости са мном, говорећи