Policijski glasnik

БРОЈ 10. У БЕОГРАДУ, СУБОТА 28. ФЕБРУАРА 1898. ГОДИНА Ц. ^ ^ сузо С<ЈГО' бао ООсГС/УЗ* СУУ2"о^"~06С С/5Р оу:- о>у5' су^ с/уз о/уг одо о<ур с/?о суос оео с/УО~ОСО ООО с» ОО ОбО (У^ Р<У? С«ур с^"с/у5 СЛУ0"'5^С!^ <$& >•СУУЗ суУ^С^с27^

ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ С/У с -^^ ) СУУД СУ^ ОУР С /ЗО СУУ ^ СУУГ С/У С/Х. (У/. СУ/: СХУ:' СУУ. С>У.) ОУ ОУ.Ј СУУ^ ОУР С/У З , 060 С/ У С/УО С&о ООО ООО с«б»0 05С сло ООС ОУГ 1 с/у С/У) с/>р ОУ; 06 0 р»у С/5Р'(^'с^ОУ) »ПОДИЦИЈОКИ. ГЛАСНИК« иадази јодашгут недељно. По иотреби биће ванредних бројева. Претилата се шаљо уредниигтву у Београду »КраљМиланова 15 ул. бр. 16., а у унутрашњости код овдашћених скунљача или на пошти. Ценајелисту: чиновницима, учитељима, аваничницима, општинским иасарима и осталим званичницима у онште годишње 12, нолугодишње 6 дин. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 12, иолугодишњо 8 динара. Жандармима годишњо 6, иолугодишње -1 динара, ну ови се по овој цени могу вретплатити само преко својих команданата, полицијске одиоспо иограничне жандармерије. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За иностранство годишње 24, нолугодишње, 15 динара. Поједипи бројеви »Полицијског 1 'ласника не вродају се. Писма само илаћена примају се. Рукоциси не враћају се. Огласи но ногодби. -.УУО ОСО 0^> >7? ОЛ ■■/О 050 УЛ' ОУЛ: ОУУ: С^ 0/Л <УУ. (У/: С/С 'У/. У/Г :уу5 6оо СУУ? О /у: V/? (УЛ (У/: У/3 УУГ .у/г 'ос>о' "с/о' (У/ СУУ: у/ 1 (У/ с/у: (У/. (У/ ^У/Г У/Г СЛ^' (У/ СУУ? С /УО с// "181 ; ЛИСТ УРЕЂУЈЕ ОДБОР | ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Н. ДИМИТРИЈЕВИЋ '/^ с // у/ у/ -ууг- схуп ух: оос С /у. о/у: С/ у: ууг> -х/о ууг с/>. с/л с/у-. ->50 >уо уо оуу: 'уг С <ус- ••уу о 'ууг суус -уу5" суу5 "с/уг' уу: с// '//• -ууг -ууг ууг у у '.ууг суу УС/ Г С/У": СУУГ ууг С/ у: суу.' сух.

Његово Величанство Краљ Александар I, благово,1Со је 23. тек. мес. у 12 сатн у подне примити у аудијенцију уредпика нашега листа г. Наума Димитријеппћа. Том прнликом, ЊвГОВО Величанство благоволело је изјавити да је редован читалац »Полнцијског Гласпнка" и да Му се садржина п уређпвање лнста допада.

ТАОИНА ПИОМА, БЕЧКА ПОЛИЦИЈА. 34. \ ф Од важнијих посдова редџрствене ,иолиције да поменемо још неколико. Н.а првом месту полицију на улици (13Је З^гаввепроПиег). Она се стара да је на свима улицама пролаз слободан и осигуран. На улицу се не сме ништа износи гн и остављатн, што би публици пролаз спречавало. Тако исто и на куће се не дозвољава ништа истурати, што би на пролазеЈл доле публику могло насти и вреда јој нанети. Са кућа се несме ништа трести, избацивати и просипати. Дућанције и трговци не смеју своје Фнрме и излоге истављати тако, да мимонролгшећима смета и т. д. Осем тога нма пропис : колике величине сме бити Фирма, као н шта се на, њој сме нсписати. Грађевине, што се зидају, морају бити ограђене тако, да ништа на улицу не пада и ?)\"бре или штету коме наноси. На улицама се м-ора одржавати потпуна чистоћа. Када је ноледица, тротоари се морају носипати, да не клизе. Све каније на кућама морају се ноћу затварати. Касаии морају своје локале нарочито удесити за своју радњу. Пред дућаном не смеју ист.урати месо. џигерицу и т. д. Све таљиге, кола за преносе морају бити нумерисана. Касанска, угл.арска, ђубретарска- кола морају се правити ио прописима полицијским, али да су свакада затворена... Сва ова, као и сва друга теретна кола, не смеју се тератн Рингом и главнијим улицама, где је велики саобраћај, него се таква кола пуштају спореднпм улицама, ћорбуџацнма, да пх публика не види. А у нас, у Београду, када је највише свега у Кнез-Мпхајловој улици, па чак и у свечане дане, наићићете ђубретаре, рабаџије са бурадма, касапска кола са истуреним буразима, цревима п т. д. ! ! У Бечу се теретна кола не смеју терати трком, него ходом. Кочијаши не смеју викати, псовати, бичем иуцати и т. д. Никакву ларму не смеју правити. Најзад, теретним колима улазак је у варош дозвољен само до 10 сах. пре по дне. До тога времена могу доћи и истоварити се. Иосле настаје живљи људски саобраћај, и она се морају повући. За Фијакеристе ностоји нарочнта уредба, али је не нзлажем, јер је и београдска но њој израђена. Ја сам ју још 1880. године превео. Тада ју је ондашњи уиравник г. Блазнавац први пут пздао. Доцније су је уиравннци нешто мењали, али у главноме је остала она стара Када изложнх ове уличне нроннсе биће таман на згоди, да овде изнес.ем и једну установу, која у нас, пошто Београд постаје све више светска варош, може имати нрактичне вредности. То је оно јавно леиљење илакати и објава на аидовиМа. У нас лепе се плакати где и како ко хоће. Не иггеде се ни

ирнватна, ни државна, па чак нп црквена нн школска здања. У Бечу је то засебна установа. Подигнути су у вароши нарочити стубови, естетичног облика и укуса. Наредба је : да се само на тим стубовима нлакати могу лепити. На сваком другом месту кажњиво је. Овп стубовп издају се иод закун. Закупац опет од објављача наплаћује неку малу таксу. Такса се одре1).ује према величини илаката. Плакати се опет деле у нет размера. Сам плакатни стуб подел.ен је на три дела. Горњи, средњи и доњи део. Према илаћеној такси дабија се и право, на коме делу стуба има плакат да се лепи. Објаве државних власти, као и позоришпе објаве, имају право на бесплатно лепљење. Илакати остају на стубовнма докле им рок ие про1)е. Њих сме скидати само одређени надзорник. Полицијски органи имају дужност иазити, да нико, осем одређенога лица, не сме плакате цепатн. Ко то ипак учннп, за. то је прописаиа новчана казна, која се, у случају немаштине, замењује затвором. Таква иста казна нронисана је и за оне, који лепе плакате ван ових стубова, ио зидовима, капнјама п т. д Како би било, да у Београду оиштина подигне,овакве стубове, на местима где би било лепо видети их, н где, у исто време, неби сметали саобраћају. Те би стубове могла давати иод закуп, а закупац би опет за лепљење наплаћивао одређену таксу На сваки начин, у нас би требало што у овоме ногледу учинити 35. Тако исто полицпја обраћа пажњу на отварање трговина н заната. Обоје су нодељени у групе. Пре него један трговац нли занаџија, отпочне засебну радњу, мора испунити неколико услова. Мора поднетн уверење о свом добром владању, своме стању, испуњеној дужности нрема држави. Мора протоколисати Фнрму, мора увести трговачке књиге. Занаџија, осем тога, поднети и доказе о ноложеиим пспитима и т. д. Све ове мере власти појачане су још нрема онима, који купују златне и сребрне ствари; који дају новац на залоге, који купују и продају сгаре ствари ; нрема посредницима, сензалима и т. д. Њихове радње иолиција има право, да у свако доба претреса и контролише. 'Гако исто иазе и иа давање личних кафанских и механских (хотелских) ирава. У том су врло строги, јер знају да непоштен и неоавесан кафеџија може много нашкодпти личној и имовној сигурности. Осем тога, у кавеџији и хотелијеру, као што смо раније испричали, бечка полиција у свако доба има ноузданога помагача, на кога може оигурно рачунати. Још с већом пажњом полиција поетуна према онима, који држе хотелгарни, као и са оннма, којп дају нреноћишта за јевтину цену, где се нарочито скуиља еиротиња, и где се, више нута, могу увући иајокорелијн лопови и злочинци. Из ових локала полиција иикада не избија. Коптролише их и дању и ноћу. Тајна полиција посматра и оцењује »госте« махом преко бивших робпјаша, које је стављала на пробу, па их, као веште, себн у службу узела. Све што еумњиво нримете, они достављају агентима тајне полиције, те ови после извиђају и кварту саопштавају. 36. Важан посао има да врши и судска иолиција (Ше ОеисМвроНие1). Још у почетку ових иисама издожио сам у неколико поступање њено у нословима око штампе. У мањим кривицама