Policijski glasnik

100

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 14

Ако би на ово питање хтели детаљно да одговоримо, значило би писати читаву расправу. Ми велимо и тврдимо," да то може бити, и да су таки случајеви у науци познати. Јер, исто онако, како је овај човек могао наједанпут доћи к себи, и од тога момента, — о чијем постојању немамо основа невероватн — почео се тачно свега сећати; — тако је исто могао у јед-номе момепту изгубити моћ памћења т. ј. његове су успомене моментано пресечеие, односно веза у успоменама напрасно је прекинута.. 3). Може ли бити, је ли познато, и да ли је истинито, да неко може „знагн/' да му дођу по неки пут моменти, у којима »ништа не зна (( ; постоји ли то л сазнап>е о своме незнању ,« или »свесност о бесвесном стању® ? На ово одговарамо на основу искуства утврђенога у науци: Може се знати да се било душевно болесно, а незнати шта се радило у времену трајања саме болести. Ово је обично случај код пролазних, акутних душевних обољења. — Епилептичари на пр. знају да имају падајућу болест, а многи не знају шга раде у самом наступу, или и пре и после наступа. Ово нека је један из хиљаде прцмера, као најразумљивији. Сматрајући, да и за пас вреди акт нрвостепеног суда ћунријског, под Бр. 18.340. од 16.—XII. —1894., упућен Главном Санитетском Савету, ми смо расмотрили исказе сведока, и нашли смо, да њих шесторица у главноме тврде, да је В. у времену извршења аокушаја у1иства био душевно болестан, »па је у том наступу и чинцо изгреде," н »чешће се изгуби по неки пут у говору тако, да се не зна шта хоће да каже. (с Из општинског уверења, које се налази у судским актама, види се, да је В. био Добар раденик, сматран је за доброг и поштеног грађанина, и није никад учинио никакво казнимо дело пре пуцања па Ивка." Све ово досадање извели смо из акта послатих нам од првостепеног ћупријског суда и из саслушања учињених овде над В. Ма да смо, и на основу овога довде, могли дати своје мишљење, ми смо ипак хтели да нрибавимо још боље доказе и сигурније иодатке, и да тек онда дамо одсудно мишљење. У тој намери путовао је један од долепотписатих (Др. В. М. Суботић), у село Г., где је В. извршио покушај убиства, и село С., где је В. рођен, и где сада стално живи. По паредби Госнодина Министра унутрашњих дела, њему је при испитивању сељана и родбине, а нарочито мајке В-ове, био од номоћи начелник среза ресавског г. Владимир Митровић, чнме је г. Др. Суботићу посао био веома олакшан. Резултат тог испитивања био је, у кратко описан, следећи: I. В. је ирви иут у-својој 14-ој години, један месец дана ; био душевно болестан, па онда оздравио. (Рођен је 1.—I. —1864). II. Други иут био је душевно болестан пред женидоу, а оженио се 3.—II. —1883., али је до женидбе био оздравио. За време овог боловања био је толико опасан, да је морао бити затваран и везиван. У овој болести покушао је једном приликом да свога оца убије.* Сељани су га одбранили, и затеклн свога крвавог. Отац га је но болести одмах оженио, мислећп, да ће га женидба од болести излечити ! III. Трећи иут , био је крајем 1885. године кратко време у малом степену душевно^ оболео. Шалио се на главобољу, малаксалост, вођенје по црквама да се лечи, био је немнран. IV. Четврти иут В. је душевно оболео још пре извршеног нокушаја убиства. Није нак било могуће баш тачпо определити време, када је болесг започела, али сви тврде, да је он још у пролеће 1891. год. заиста већ био душевно оболео. Брао је траве, и доносио разну травуљину у недрима, у крилу п у рукама, раздавао их родбини и сељанима говорећи им: »то је Божји крст... Божје дрвце.... то треба метути пред кандило и икону, па сваки треба да клечи пред кандилом све дотле док жижак у кандилу гори.« Говорио је како ове траве њега „зову," и на њега чудновато „гледају," и много се »сјаје 8 : »сјаји се, гледа у ме, и зове ме (< ! — Трчао је по селу без узрока, љубио је женама руке, туђу ждребад, и своје и туђе коње хватао је, чак их је ноћу изводио из штала иа их је јахао, и незнано куда јурио као бесомучан. Често није долазио својој кући но више дана, чак и по 20 дана. Ништа није знао да ради од кућевних и земљо*« Ово је тфви његов иокушај убиства, аа који није опТужен.

радничких послова, није умео да једе, нити је знао шта ради. Поћу није спавао, бегао је од куће, разбијао је и своја и туђа врата, како дању, тако и ноћу. Нико није ни онда знао, нити сада зна где је био, шта је радио, шта је јео, и где је спавао. Кући се враћао сав поцеиан, и долазио је са рањавим рукама и ногама, тако да му је крв пспод ноката цурела. Није био ни за какав посао ни цајмање уиотребљив. Не зна се за прави узрок болести, али сви сељани потврђују, да му је болест наступне природе. По који пут је бивао не може битн болш човек, а други пут не може бити опаснији, и до крајности збуњен. У детињству био је врло добар, и као ђак одличан. У болести својој био је уз^асан свађалица; и са својима у кући, и са сељанима није се слагао, већ се с њима свађао, и псовао их.- Често нута илакао је без икаквог узрока, сам од себе. Сви тврде, да је В. био како -на погребу једнога свога детета, које је умрло 1891. г. пре но што је извршио покушај убиства, тако и па иогребу свога оца, којн је умро 1893. год. (В. за ова два смртна случаја код нас тврди, да зна само по чувењу од других, од како је оздравио, а он се њих пначе пе сећа). И родбина, и сељанн тврде, да је В. за сво време његовог болован.а имао мутие, крваве очи, и да је био збуњен; а познавало се, веле, и по говору, и но понашању његовом, да није био човек при свести. Сви једногласно тврде, да је у времену самог извршења покушаја убиства, В. био заиста душевно болестан човек. Тако исто сви једногласно тврде, да је болест В. без прекида трајала од почетка 1891-ве па све до почетка 1894-те г. Сви веле да знају, да се В. опаметио од оног дана, кад му је дете умрло (22.—I.—1894.), и свн тврде, да је од тога доба иостао други човек, и да га од тада и село за паметног сматра. Од тада није више никад нипгга радио онако, као што је то чинио од 1891. па до 1894. год., већ је био у свему уредан, и по све ваљан човек. Нншта непаметно није говорио, нити је што зло творио. Искази ови учињени су у оба села без знања шта је нама В. у болници исказао, а В. у болници говорио је пре овнх исказа. Нити је В. знао кад смо га саслушавали и његове исказе записивали, да ће неко ићи на лице места, да се о истинитости његових речи уверава, нити су сељани села Г. и С. знали, да ће их ко год овако или онако испитивати; нити је В. могао из луднице поручивати сељацима шта је он нама казао, па да то исто и они кажу. Кад ово овако стоји, онда ови подаци имају своју особиту вредност, а још у толико више, што они потврђују исказе В-ове, које је пред нама учинио. И$ ових разлога, ми смо истина водили рачуна о симулацији, и о њој смо напред опширно говорили, али смо сматрали за нужно вазда се ставити на сгановиште, да се са онолико исто права, у сумњивим елучајевима судске природе, може тврдити да симулација не постоји, са колико се с друге стране тврди да она иостоји. Од не мале вредности, за констатовање душевног стања В-вог у критичном времену, о коме је реч, јесу и акта суда општине Г., која се односе на В-ове кривице и иреступе, а које је Др. Суботић донео са собом у Београд. Акта су управо из оног доба, у коме је, вели се, В. био душевно болестан. Она свакојако могу дати највернију слику, јер су званична, те морају бити истинита, а писана су у времену, када се није ни номишљало, да ће она бити од судбоносног значаја за В., и да ће доћм у руке и нама лекарима, да из н.их црпимо научан, психијатриски материјал. Из акта № 1066. од 27. августа 1891. године види се, како општинском суду изјављује општински пандур Р. М. да је он В. позивао 7 пута са позивом у суд, атога дана требао гаје позвати и ио 8-ми пут. — В., вели он, исцеиа увек иозив, исисује и њега и нредседника најгаднијим псовкама, и осие са нретњама да ће он иоказати »ко је он (( ! Вели, да више не сме сам ићи код В. да му преда 8-ми нозив, јер га је ономад јурио са секиром да га убије. Изрично изјављује: „В. ће или кога убити или уиалити."Утисак дакле, који је имао један ирост човек о В., био је тај, да је он В. држао за опасног човека. Суд је овоме пандуру придао два човека у помоћ. Опп су отншли, нашлп В. где млати шљиве. Опи су га звали да иде