Policijski glasnik

БРОЈ 20.

У БЕОГРАДУ, СУБОТА 9. МАЈА 1898.

ГОДИНА II.

С/ХР. СбО С/>Р ССО (У5Г> С/>0 С/>Р С/УЗ С/>Р О УГ 1 С/УГ С/уО С/У5 С/уО СУУ5 С/УГ С/5Р 0>0 С//0 С/?Р С/УЗ С//Г 1 С/уО С/У5 С//0 С//0 СОТ С/У5 с//р с//. С/>0 С//0 С/уО С/У) С//5 С/УЗ ОУО С/У> СбО С//5 С/уО с//о с/?о с/>о С/У? с//о с/>о С//? С//ГПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ УЗО с //Р С/УР С/УР С/У5 С//5 С/У5 .С/УР.'ООО С/ у О С//Р осо ОУ ОУГ С/У? С/> о С/УЈ с//: СО? С/У-' С/У?' С//Д С//0 ОРО сдо С/>^ С//~. с/у: С/уС с//? С/>Р С//Д С/>0 С/>Р с />р С / уО С/>0 С/уО с/>р 060 С/У0 С//Р С //Р (УСО 050 "Обо с //0 С/>0 С//Т1 »110Л.ИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« издази једанпут недељно. Но иотреби биће ванредних бројева. Иретилата се шаље уредништву у Београду »КраљМиданова« ул. бр. 16., а у унутрашњости код овлашћспих скуиљача или на пошти. Цсна је листу: чиновницима, учитељима, званичницима, оиштинским иисарима и осталим званичницима у опште годишње 12, полугодишње 6 дин. Гостионичарима и механџијама из унутрашаости годишае 12, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 6, полугодишње 4 динара, ну ови се ио овој цени могу претплатити само прско својих команданата, полицијске односно пограничне жандармерије. Надлештвима у опште 20 динара па годину. За иностранство годишње 24, полугодишње, 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника не продају се. Писма само плаћена нримају се. Рукописи не враћају се. Огласи ио ногодби. ••-/>0 с/>о с //г' .•//? (у/: •.ул а /з у /^ с /Л' сс/:'о^ с /јо сг /: с//: с /л с/у^ 1у /."Ту/ у/? у/г'с//.' -у/? су^. ууг-. с/>о'с//'. Г с/./2 _с./>о с/у с/>о у/ Т ) с/у 5~ с/у Г с/у. -_у--г с/у: " суу. с«у. с/уг с/у. с/>о ;у^"с<^о^г с/л с /^'050 'сло

ЛИСТ УРЕЂУЈЕ ОДБОР

ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Н. ДИМИТРИЈЕВИЋ

•у/: у-у. -/уг> />о (;/ут .у>. у/о •/<> уу сс/- с//: 050 уо^ ; у/> у/' с//. (у/. -v, ■ •//;• -у/о «•> -у/о с/-/. су/р су/о у/ с/уг> с//р с //р с/У' с/уг -уу? ~/>о -ууп ;ух- ууо уу с/у суу: суу: --//о с/х : с/у? ооо

УПУТСТВА ЗА ИСЉЕДНИКЕ У КРИВИЧНИМ ДЕЛИМА. (НАСТАВАК) е) Прикривање болести. Већ је раније било говора о томе, да продавци не ириказују своје коње куицима, кад им се болест може јасио да запази. А сада је на реду да се говори о томе, како се те болести ирикривају и маскирају, те да их куици не чзназе. Таква се маскирања понајчешће дешавају на великим коњским вашарима, где се често може >у јевтино® да купи »леп« коњ од каквог странца, али који уз то има и велику ману. Поиајчешће се у томе смислу прикривају и маскирају мане на бутинама и копитама коњским, и то тиме, што се коњ »раздражи <( ударцима бича, мамузањем, и што се на вештачки начин нагнао, да главу држи високо п усправно. То се обично практикује иа каквој меканој земљи или песку, те тако мане за неко врсме нестане, а купац на тај начин преплати невредећег коња, и тиме само себе оштети. Од тога је још опаспије тако звано »анестезирање" коња. Копита коњска, усљед н.еног комплпцпрапог састава и великог штрапаца, излозкена је разним болестпма, које поступпо нанредују, и које су неизлечиве. То не бива усљед тога, што коиита изгуби свој облик, или шго нема довољно снаге за отпор, већ само за то, што постане толико осетљива и болећива, да коњ једва може да нде. Па како у копити има с.амо нерви за осећање, а не и оних за кретање, то продавци, да би таку болест код коња прикрили, просеку те нерве и један део њихов уклоне, те онда на тај начин привидно изгледа, да је болест отклоп.ена, јер коњ онда опет мозке неко време да гази опако исто, као и кад је сасвим здрав. По себи се разуме, да коњ и даље има раније болове, само што их усљед тога моментано ие осећа, али се доцније ти болови увећају, коњ их почпе опет осећати, те постаје за кратко време нотпуно неспособан. Да ли у томе има какве преваре, то се може закључпти из тога, ако се коњу нодг.гне нога, па се онда иглом боде пс копити. Ако коњ усљед тога постане немиран и осетљив, знак је да је болестан. Но ако коњ остане миран и покаже се неосетљив, онда је знак, да је »анестезиран«. Осим наведенога, служе се продавци у обмањивању и такозваним „нечењем језика«. Коње, којима је језик увек напољу, нико радо не купује, јер сем што су ружни, показују тиме, да су болесни, било на плућима или у мозгу. Да би, дакле, продавци томе доскочил-и, они пеку коњу језик врућим гвожђем све дотле, докле га не увуче. Какво дејство тај начин има, то није јасно. Само се зна, да коњ после таке операције неколико дана не пружа свој језчк напоље. Веома се оиасна превара састоји и у томе, што се оно слузење у носу коњском вештачки прикрива. Свако прекомерно слузење у носу, знак је опаке бољк:-. Кад коњ има јак катар, трзавицу, ширење џигерице и т. д., то се може одмах позаати по прекомерном слузењу и балењу коња. То зна и сваки лаик, па зато извесно и неће купити такога коња, који много слузи и бали; јер, да то слузење и балење није штетно и прелазне природе, зацело не би проДавац баш ту случајну појаву употребио за продају коња. Да би продавци и такој болести коња доскочили, они узму прилпчну количину Фате, па је ућушкају у нос коњу што је могуће више. На тај начип остане то слу-

зење и балење код коња за неко време неопажено. То траје, дакле, само неко кратко време и само онда, ако прекомерни слуз и бале излазе само из једне ноздрве, јер коњ дише кроз нос, а ие кроз уста, па би се морао угушити, кад би му се обе иоздрве запушиле. Кад се, дакле, узме у оцену, колико су горепоменуте болести опасне, и какве заразе од њих могу да произиђу, онда ваља знати, да су и преваре прикривањем могу и други коњи да заразе, и на тај начин сасвим да проиадну. Па и на самог човека може тако зараза да пређе, само ако се не уме довољно да чува, и ако иије вешт у познавању коњских болести. Ако су бале, или каква сумњива жљезда у коња оиасне зато, што су заразне, онда је живинче, које таку болест има, опасно и но самога човека и његову имовину. Особито онда, ако се незна да коњ таку болест има, или се слабо о томе води рачуна. Коњи, који имају колеричну болест нису толико осетљиви на извесним местима, као што су здрави. Ови уздрхте одмах, чпм ко покуша да им свој прст у уво метне. Исто тако дигну одмах ногу, кад им ко стане на горњи део копите. Коњи пак, који имају колеричиу болест, трпе то сасвим мирно. Пошто су та сретства у онште исто тако позната, као и опасност од колеричних болести коња, то онда не треба нико, ко себи хоће доброг и здравог коња да купи, да нропусти, а да том приликом не покуша, да увуче свој прст коњу у уво, или да му стане на горњи део копите. Ако коњ нема таких осећаја, онда треба знати, да продавци и томе уму да доскоче тиме, што мажу уши коњске веома јаком и оштром машћу. Тиме иостаје додуше само ушна дупља осетљива, али живинче не трпи да се ко ове дотакне, па зато се на поменути начин жељени успех обично и постизава. Да би пак горњи део копите ностао осетл>ив, то продавци имају у приправности иа врху од ципеле иглу, или какав шиљат ексер, па кад купац хоће да опроба осетљивост коња на томе месту, и смера да му то место ногом притисне, онда га купац у моменту предухитри и убоде коња оном иглом или ексером, те коњ хоћел' нећел' усљед бола постане немиран и подигне ногу. Купац кад то види умири се и буде потпуно задовољан, а доциије тек увиди, да је подло преварен. д) 0 уиотреби помагача. И највештији трговац или продавац коња, не може сам у томе иослу много да учини. Он, у самој ствари, може једино помоћу својих људи у томе да успе. Најитнимнији његов повереник, који је посвећен у све мариФетлуке свога господара, као и онај последњи његов момак у штали, могу му у томе бити од велике користи, али богме могу доста и нашкодити. С тога ваља знати, да сваки вешт и препреден продавац не жали ни труда ни времена, само да своје људе у томе нослу онако обучи, како ће му они моћи корисно да послуже. Од њих је већ и само то довољно, да шталу, и оно што се у њој налази, држе у потпуном реду, да коње увек показују купцима са њихове најбоље стране, и да сваки од њих оно чини, што би и њихов господар чинио, само да није заузет од стране купца. Зато се они на мах тако поделе, да код сваког коња, на кога. би купац због квалитета при улазу у шталу могао око бацити, а који иначе има извесне хрђаве особине, стане