Policijski glasnik

БРОЈ 24. У БЕОГРАДУ, СУБОТА 6. ЈУНА 1898. ГОДИНА II. ОУЗ ос-о ооо обо ООО С/УР сгуо ООО ооо е/>о роо оур сууо С/УР ОбО с/у? ооообо с .6Р СОО ОУО ооо (у/) СОО с//р ООО ОУД оу5 ОбО ОбО ООО О0О СгОО С/УР (ХУР ооо сг?о с/?о ооо с/ уо с^/а с/ур С<УР С/УД ооо ооо

ПОШИЈСКИ глдсник СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ осс ' уур с / ур ( уур соо с/50 с / ур ооо 'УУР с / ур оу > суу с/уг с / уг ' суур одо соо оу ? оу ос<о с/5о <1^>о сдо-соо соо с/У> ооо с/уо сбо сбо соо С/Оо соо с/ У осо о5<о о©о с/>о обо ооо с/>о соо о^о соо о^о 050 о©о ооо »ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК 8 излааи једанпут недељно. По иотроби биће ванредних бројева. Претилата се шаље уредништву у Београду »КраљМиланова 4 ул. бр. 16., а у упутрашњости код овлашћених скупљача или на иошти. Ц е[ га Ј е -мсту: чиновницима, учитељима, званичнидила, оиштинским писарима и осталим зваиичнидима у онште годишње 12, полугодишње 6 дин. Гостиоиичарима и механџијама из уиутрашљости годишње 12, нолугодишње 8 динара. Жандармима годишње 6, долугодишње 4 динара, ну ови се по овој дени могу дретплатити само дреко својих команданата, полидијске односно пограничне жандармерије. НадлеШтвима у одште 20 динара на годину. За иностранство годишње 24, полугодишње, 15 динара. Поједини бројеви Ј1олидијског Гласника не иродају се. Писма само плаћсна дримају се. Рукодиси не враћају се. Огласи но ногодби. VУГ'ОУ- УХ. //0 СХХ -//Г' У/, УУ. 1УЛ С// у/ ;'>У УУ УУ ••■у < 'Л- У /х V/ УУ. /■' 'У. //3 '//?(// (>у. I уу: (У/. 0>0 "о50 с/лс^/ УОО/. СУУОСУУГ* С/УР

ОЛАВА ПОЛИЦИЈОКЕ ЖАНДАРМЕРИЈЕ.

Омашком слагача и коректора изостављено је у прошлом броју, из рукописа, под горњим насловом, ово, што је требало да се одштампа између нрвог и другог става, у првоме стубцу, а па месту где су три звездице. Ради потпунијег извештаја са ове славе, ми овај изостављени текст доносимо и он гласи :

»Још у 10 сати пре подне, отпочели су долазити гости. Круг жандармериске касарне беше врло укусно окићен. У дну дворишта подигнут је павиљон сав урешен пиротским ћилимима, По дуварима иоређане живописие слике свих владара српских из династнје Обреновића, а пред павиљоном према средини, на постољу, у природној величини, стајаше биста блаженопочившег кнеза мученика Михаила. Цео круг беше ограђен зеленилом шуме, а пбд застрт свежом зеленом травом. На десној страни дуж целог дворишта, беше упарађена жандармерија са једним водом ноћних стражара на левом крилу, у лепом и живописном летшем оделу. Па средини дворишта а иред Фронтом жандарма, постављен је сто на коме беше колач, кољиво и воштаница. Милина је било гледати ону строго дисцинлиновану трупу. Са лица жандарма, видиш и озбиљност и веселост. На стражарима могао је посматрач са уживањем гледати оно лепо њихово одело : плави јелеци ишарани са гајтанима, бели Фистани и црвене докољенице, на глави шубара са обореним врхама о коме висе црвене кићанчице. За чудо, у последње време, они се ио улицама не виђају више у овоме оделу ! Ако је то за то, што по ваздан спавају, да би поћну службу што савесније одправљали, — онда је оправдано. —_* {, ПОЛИЦИЈОКИ РЕЧНИК.

Изборни суд и његов састав. Поред свију задатака полицпјске службе, које руководе службеници ових надлештава, захтева се од њих што више и што веће познавање свију предмета, који спадају у делокруг полицијских власти. Између осталога рада, долазн п изборни суд и њсгов састав. Сваком без разлике полицијском чиновиику, потребно је да зна, како се, на који начин и у каквој Форми састављају изборни судови о деоби задругара. Даље, како се доносе решења и одлуке, код полицијских власти о саставу тих судова, тако и састав тих изборних пресуда, које т]>ебају да су састављене у законој Форми, те да доцније имају своју вредиост. Ми ћемо овде изнети два случаја, и цео ток и једног п другог рада, т. ј. одлуке полицијских власти кад се парннчари не могу да сложе на деобу и састав изборнога суда, и одлуке полицијске власти и пресуде изборних судова, на случај споразума парничара који деобу траже. Из ова два случаја видеће се све оно, што спада у делокруг овакве једне радње.

I. Процедура в'ад се не пристаје на део &у. Начелник среза Н. № 158. 15. Јануара 189... год. II.... Тодор Рајковић из Н., писменом молбом од 30.—9—188.. г., тражио је од ово-среске власти да позове Илију Рајковића из Н., његовог задружног брата, те да се сагласе на избрани суд, који ће их у њиховом здруженом имању иоделити. По овој Тодоровој молби позват је Илија, па упптан према захтеву његовог брата Тодора, односно деобе, изјавмо је, да он на деобу не пристаје, дајућп за то разлога, што Тодор тражи, да се земља, постојећа у атару села Бегел,ице звана „ Муљиновац® дели као принов, док је међутим ова земља старина. Разлог. Пошто овде нема сагласија, какво се ио §. 433. грађ. пост.тражи те да се избрани суд образовати може, то началник среза Н. на основу изложенога и поменутог законског прописа и закона о таксама Решењем овим упућује молиоца Лазара надлежном грађанском суду, да тамо тражи деобу имања, те да судском пресудом Плију пагна на деобу. Такса у 5 дин. плаћена је. Д /ловођа, писар: Начелник срески : Јов. Стојићевић. Исајило Бркић. II. Процедура где парничари пристају на деобу. Начелник среза Н. ЈУг 500. 28. Августа 189 ... год. II. Марко Јанковнћ из Сланаца, па протоколу код ово-среске власти изјавио је, како се задружни живот између њега и његовог брата Радована Јанковића из Сланаца побркао и песлога породила, те због тога не могу даље остати у задрузи, захтевајући, да се Радован позове ради споразума на састав изборног суда, који ће извршити поделу целокупног покретног и непокретног задружног њиховог имања, погпто се предходно од целокупног имања одвоји уживање њиховој матери Станпји. Ирема овом захтеву власт ово-среска на дан 23. Јануара 189... г. добавила је оба парничара, који су се споразумели, како на избор судија тако и на поделу имања. Они су изабрали сваки за себе по једног судију и то : Марко, Мплорада Петковићп а њему за заменика Димитрија Јовића, оба из Сланаца, а Радован за судију Светислава Марића а њему за заменика Драгутина Јовановића оба из Сланаца. За председника овог изборног суда, парничари се нису могли сагласити, на су због тога оставили право напред именованим изабраним судијама, да они сами именују лице за председника избраног суда, и кога они изберу да ће за њих парничаре — бити обавезно.