Policijski glasnik

ВРО.Т 29.

У БЕОГРАДУ, СУБОТА 11. ЈУЛА 1898.

ГОДИНА II.

060 ^ ^ ^ ^ ^ ООО <УУО ОУ: ОУГ ОУО ООР <УУР С/ЗО ОУГ СУ>О ЈУУ. С^: аоо ОУ: -УЛ ОЛ УЛ СМ С<У. О/У. ОУ. ОЛ ОУ. ООО ООО ООО С<У) ОЗО ОУР ООО ОСО ОУ: ООО О&о ОбО (УУ ООО ОбО ОУГ

П0Ј1ИЦИЈСКИ ГЛДСНИК СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СБЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ >50 У СО >УР >->Т С//Г УУР У/С (>•>• : >50 УУГ ОУГ оу: (У/: Оу: ОУ. ОУ. С /У. С//: ОУГ ОУ С//Г у/г Р50 ОРС Обо С /Л Обо С/ЗО ОУ> с»б«0 ОУ> ОСО 050 050 О/Г ОУЗ ОУ) Р50 ОУ! 0>с ОУР оуг руг ОУГ 0>0 05С ООО Р50 »ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИЕ« излази једанпут недељно. По потреби биће ванредних бројева. Претплата се шаље уредништву у Веограду »КраљМиланова« ул. бр. 16., а у унутрашњости код овлашћених скупљача или на иошти. Ценајелисту: чиновницима, учитељима, званичницима, општинским иисарима и осталим званичницима у оиште годишње 12, нолугодишње 6 дин. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 12, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 6, полугодишње 4 динара, ну ови се по овој цени могу претплатити само нреко својих команданата, полицијске одиосно пограничне жандармерије. Надлештвима у онште 20 дииара на годину. За иностранство годишње 24, полугодишње, 15 дипара. Поједини бројеви »Полнцијског Гласника не нродају се. Писма само плаћена примају се. Рукописи не враћају се. Огласи по ногодби. у/. -^-о о/- оу. ^/гс// у/ оу ух ц/ у -- ^ у </г у> ууг - ууг угг >•> о/ -7 /г'с// (у/1//. г / угј ' ох ~ уут - у ^ ју / ^^"о^Гр^т 4 " с^г^ох

ЈОШ НЕШТО 0 БЕРЛИНОКОЈ ПОЛИЦНЈИ (СВРШЕТАК). Сваки дап даје криминалној полицији нове задатке, и сваким даном бива све већи терех њезина рада, који се увек брзо и сигурно врши. Преко тридесет хиљада је у Берлину људи, који хоће од злочиних дела да живе. Као велика варош, он нривлачи и прима у себе свакојаке елемеите, мешајући их са својим сталним етановништвом, у коме они мисле да живе а да се не ухвати рачун манама њихове нрошлости, верујући да ту могу понајбоље остати неопажени и у будућим пр.едузећима својим. Тако се и у Берлпну развио тај читав свет злочииаца, а кога је овај свет једном увукао у своје коло, тај једва да му се кад могао отргнути. У Берлин је дошао какав млад човек, који покушава све, да где год нађе какво место; сваког дана загледа у новине и води рачуна у какву службу да ступи према огласима о служби која се тражи, сваког дана као без душе трчи кроз Берлин тога ради, па се с вечери без успеха враћа у свој стан. Конкурената је много, а један од тих отишао је пре њега и осталих. Мало новаца, што је уза се донео, већ понестаје; ако је пре узео под закуп собицу, сад се мора задовољити само са постељом, у којој ће спавати, а према томе иосећује мале локале, само да умири глад и загаси жеђ. И на једном и на другом месту лако упада у познанства с људима, којп су већ ударили странпутицом, а њихова наговарања и вамамљ,ивања најпосле налазе одзива у души, помраченој незадовољством и ненадањем бољему. Он се одуипре искушењу и све се још труди да нађе посла, али — узалуд ! — У очајању и с огорчењем, све чешће тражи најниже крчме спиритуозног плћа, да би тако ноћ, пошто кревет више не може да плаћа, провео у којој од оних најгорих јазбина, познатих у Берлину под именом Реппеп; друштво му је све горе, навођење на зло све јаче, док једпа »добра прилика" не уништи и последњи отпор, на име пригода ова : из неког магацина има да се покраде роба, а он треба да помогне однети покрадену робу — предузеће безопасно, које ипак обећава добру награду. И он покушава, удара тим путем !.... Тиме је он за људско друштво изгубљен готово за увек. Јер ако није иа. овом путу већ први пут ухваћен, допашће му се чудновата, релативно лака „зарада", упада све више и више у кругове злочинаца и брзо ће »авансовати«, од помагача постаће и сам један од оних који баш извршују дело, јер и у овој »каријери« има поступности и ранга — а раније или доцније начиниће иозиапство и са полицијом. Ако је већ први пут ухваћен, ресултат ће махом бити исти, јер ако ће и да се окрене, да се врати с овог рђавог пута, издржана казна велика је сметња, а осем тога у тавници је — као што се често чује да је тавница највећа »школа за злочинство« — у друштву са другим старијим злочинцима, увучен је у њихове замке, с некима од њих везује и ближе пријатељство и често, док је још у затвору, обавезује се на нов злочин, који ће се извршити по отпуштању. Само овај један пример оцртали смо како иеко може да ностане злочинац, а могли бисмо дати их велики број. Наравно да иевоља и јад нису увек покретачи за први, судбоносни корак на том путу, јер често на то покреће лакомисленост или наклоност ка комотном животу, жеља или чежња бити раван у трошењу са каквим бољега стања познаником, и сама пригода или пајзад урођени нагон ка злу, храњен лошом лектиром

и сваком врстом завођења, којима је нарочито изложена берлинска младеж. Тиме се објашњава и све веће умножавање младих злочинаца у Берлину, које задаје најозбиљније бриге, а узрок му је у суштини у рђавим становима сиромашније класе, у спекулисању са местима за преноћивања, где су деца од најраније младости непрестано у додиру са лицима нропалим, чесго већ више пута кажњеним, те се ту, као у каквој школи, у велико васпитавају за све пороке и злочине, који се само замислити могу. Ту се мора у поправљању и помагању са свим енергично ићи напред, мора бити најревњивија тежња државне и онштинске власти, да што скорије окрене на боље. Да би се злочиним склоностима младежи стало на пут, треба строжији надзор од стране школске власти над ученицима и за време слободних часова, ваља умножити поправне заводе и изменитп извесие одредбе казненога законика. Последње срество предлаже се нарочито са више страна, јер се мисли. да је законска казна лица испод 16 или 18 година живота врло неподесвт срество за означену сврху, већ да би свако кажњење требало са свим искључити до тих година, јер у тим младим годинама, ако и има нешто увиђавности у кажњивим делима, коју казнени законик узима као довољну за изрицање казне, недостаје много у чврстоЛи воље и моралној моИи одуирети се, а то је потребно да би лице могло нротивстати злочиној дражи и навођењу на зло. У место кажњења, хоће се да се утиче на карактер тих лица у јачој мери и да се поправља пренебрегнуто васпптање, у колико је то још могуће. Удружење криминалиста, које се за ово залагало, у својим комисиским предлозима препоручује, да се узакони иочетак кажњења тек од назначених овде година, а све старање о васнитању детета да узме држава у своје руке не само тек услед извршења какве кажњиве радње, него и у сваком случају где иостоји занемареност васаитања детета у наравствено м иогледу или где је само и бојати се те занемарености. За даље би судија био овлашћен, да према лицима, која су, навршивши 16 година, учинила кажњиво дело, изрече казну или државом надзиравано васпитање, ако нису навршила 2 0 година. А ово вла-^ дом уређено и надзиравано васпитање било би или у самој породици тога лица, или у другој којој подесној породици или би се исто лице иредало коме од васиитних завода државних или државом надгледаних. Да би се одредило на који начин да се изведе то државом надзиравано васпитање, у нредлозима комисије препоручује се установа среских васиитаоница, која би се образовала од једпог представника владе, од по једног представника обојих цркава хришћанских, од једног представника среза или општине и једног представника више школске наставе. Уз тај нацрт дошао је читав низ предлога како да се уреди извршење казне затвора према младим лицима, шта ће се са трошковима око васпитања државом надзираванога, као и какви ће принципи владати у извођењу тога васпитања. Уз ове жељене законске реФорме, могло би се најпре препоручити, да се лица у затвору групишу и одвајају при издржавању казне према добу живота њихова и према делима за која су кажњена. Шеснаестогодишње девојче може бити са свим морално занемарено и покварено, па ако се затвори са другом својих година, која је допала затвора због каквог другог дела, видеће се одмах како једна мами другу да пође њеним путем. Слично томе бива и са дечацима, на које казна затвора не утиче васнитно, поправљајући, него често баш штетно, кад су у друштву са старијим осуђеницима, који их