Policijski glasnik

220

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 29

одушевљавају да и даље чине злочине и поучавају како да их врше. Ваља размислити, да ли не би било далеко корисније место казне затвора принудно васпитање, државом надзиравано, у каквој радничкој колонији, која би се за оваку младеж основала у селу. Као што је већ поменуто, нека се школа и-рошири, размакне кругом рада свога више него до сад; њој се овде, ван учионица, отвара тешко, али и благодарно поље рада. На жалост, школа, нарочито у Верлину, добија често елементе већ аокварене и аарао/сене, јер због тескобних берлинских станова и збијања у један простор деца често својим очима гл.едају и својим угиима слушају многе неморалне сцене, од којих се и одрасли грозе, и њихова се млада душа тиме трује. Децу извесних друштвених класа што раније и колико је могуће више држати одвојену од њихове околине, био би први задатак школе, и ми би смо тога ради указали на аариске материнске школе, у којпма се држе деца сиромаха преко дан, да се под надзором учитељица играју и друго што треба раде. Мали већ од две године примају се и гаје ту с пуно љубави, и, кад одрасту, дају им се нужна и корисна знања и припремају се поступно за школску наставу, којој ће приступити. Таких материнских школа у Паризу има 131) са 24.000 малих, у којима ради 125 настојница и 310 учитељица. Ми бисмо радо препоручили још једну иариску установу, на име предавање десеторо или двадесеторо тако занемарене деце једном енергичном и вештом занатлији, чији би занат дечаци изучили за две до четири године, и за које би време они становали код њега —- који би, разуме се, државну или приватну накнаду за то имао ■— и он их најстроже надзиравао. Ова васпитна метода, која није по шаблони корекционих завода, имала је од чести веома повољних успеха, а мајстори, којима се така деца иоверавају, у опште повољно се изражавају и хвале своје питомце, који су позније, као помоћници, налазили рада и у других мајстора. Као и иначе у социјалном погледу, радикално решење иитања о становима у првоме реду стоји на тапету, ако се хоће да сузбију злочини како у Берлину тако и у другим великим варошима. Треба само видетп берлинска преноћишта, па да се појме грдна зла отуда; њих неће никад са свим нестати, али се могу ограничити у великој мери, ако се раднички свет под јевтинији и бољи кров намести, којим би се у дело привеле оне озбиљне речи : да су »станови један од најважнијих Фактора друштвенога- благостања, задовољства и мира у пароду." Како дубоко засеца ово питање, казује нам дело: »Јавно здравље у Берлину.® Седамдесетих година невоља са стаиовима у Берлину достизала је свој врхунац и, услед системе давања места за само преноћивање, станови сиромашнијих породица, препуњени, нечисти и без вентилације, постали су права куга п легло болести свију врста. Статистички подаци то су јавно потврдили. То је било време, када многе породице у опште не могаше наћи крова над главом, пего живеше као номади по пољима око Берлина у колебама и под шаторима. Од тог доба много је што шта понрављено, али је више остало да се још уради. Није место да у то подробније улазимо. Довољно је само да укажемо на оно што треба и да нагласимо важност са гледишта наше теме. Казне у казненим законима често се одређују веће него што треба, нарочито при поврату крађе н.пр. мало дрва, одела и других најнужнијих животних намирпица, а по неки пут законске одредбе су тако растегљиво постављене, да им примена бива неправедна или се показује као проста шиканерија од стране влаети; с друге пак стране у животу се може приметити, да су за нека дела мале казне прописане. Казне затвора за многе кривце изгубиле су много од ужаса свога, и о томе. наравно у вези са целокупним стањем у друштву, ваља озбиљно промислити. А старање и брига за оне, који се пуштају из казнених завода, једна је од најважнијих тачака у питању како да се стане на пут непрестаном растењу броја злочина и злочинаца. Изишавши из казненог завода, они махом остају без сваке моралне потпоре, без срестава, па и ако би хтели радити, врата се пред њима обично затварају, за то их често крајња невол>а и огорченост у души управо гони на нове злочине. Веома је желети, да приватни кругови овом питању више нажње посвећују, ма и по угледу на досадање »удружење за

поправку сужњих", које већ одавна у Берлину постоји, а статутима својим себи је ставило у задатак: прво, да је властима на руци у сазнавању и отклањању свега што у уређењу и управи казнених и поправних завода смета моралној и телесној поправци осуђеника ; друго, да непосредно ради на поправци осуђеника религиозном наставом и буђењем побожности према разликама њихових вероисповеди, раздавањем подесиих списа, наставом у основним знањима и давањем рада, да би осуђеници, изучивши га, били сигурни шта ће радити кад буду из завода пуштени, и треће, да се стара, да, пуштени осуђеници, не налазећи нигде помоћи, не буду наведени опет на злочин, него да се што више и што јаче држе иа путу поправљања. Удружење, које, на жалост, располаже са мало срестава, развија непрестано делатност веома благотворну, јер просечно од три хиљаде годишње отпуштених осуђеника, који се њему обраћају, две трећине намешта у иодесна места, где су они махом задовољни. Желети је, да удружење има што више чланова. Најпосле, додирујући са свим специјалне берлипске прилике, нужно је : појачање и боља награда полициских снага, потпун преображај ноћне страже, огранпчен.е проституције строжијим казнама, марљивијим надзором, и, најпосле, јака коптрола над онима који могу бити прикривачи или јатаци лоповски, иарочито контрола над телалима и зајмодавцима. После свега овога, немачки приказивач берлинске полиције не пропушта казати и то, како је пре свега важно, да широки слојевп стаиовништва не очекују сву номоћ само од полиције и судова, него да их, у колико може бити, помогну и сами на сваком кораку и да у опште теже да буДу од помоћи у друштвеним невољама, које додирнусмо, па ће тада и на нољу злочина бити у многоме друкче, много што шта предупређено и поправљено. Али, да буде становништво овако услужно и властима на руци, треба и органи полициске власти, рекли бисмо ми с обзиром на наше прилике, да улију у њега пуну веру: да раде само за срећу његову и да се строго и најревније у служби држе само свога задатка, да неће ни помислити а, камо ли радити да и праведнима кривице стварају, да драже и изазивају ит.д. једном речи : да сама полиција никад не злоупотребп свој моћан положај ! Пре него што бисмо завршили с овим приказом, не можемо а да још коју не речемо о преноћиштима берлинским, која, по овом немачком нриказивачу, носе у себи најгори квар морални и најнеморалније утичу на подмладак нижих класа. Скупоћа берлинских станова, иојачана скупим још и иначе животом у великој вароши, приморава хиљаде породица, да и саме спекулишу са становима које држе, правећи их неком врстом свога капитала, јер таква породица у т.ај стан или један део његов прима на преноћнште момке и девојке, само да би могла скрпити кирију. Лица, која така преиоћишга узимљу, махом су реда радничкога, али и лица са малим платама из других позива долазе у така преноћишта, и онда их је број неколико стотина хиљада. Зором трчећи на посао, којим су везани целога дана, они истом у вече, често доцкан у ноћ, траже где ће иреспавати. Принуђени да гледају да недел>но шго мање на то утроше новаца, они мало мотре на место где би могли отночинути; сва су им места једнака, само да их што јевтиније стане. И они, који така места продају за преноћиште, умеју добро с тим да рачунају, не остављајући ни једно место, којим се не би користили, и пред повратак уморних радника брзо импровизују места за спавање из појединих посгељних делова, као што су сламњача и губер, често на самој земљи, у ходнику, у кујни, све лежиште уз лежиште, често и закуподавац са својим закупцима заједно у једном простору, на неколика квадратна мегра сабијени и одрасли и деца, и људи и жене. Није потребно ништа вигне да говоримо о томе какви су ови простори, како су нечисти и непроветрени и од каквих опасности могу бити и јесу по здравше, као и каква ће одрасти у тој мешавини деца закуподавчева. Закуподавцима, који продају така преноћишта, све једно је ко ће ту бити, само кад им се илаћа, а немају иовода ни ннтереса да се брину за порекло, дотадањи живот, па ни за садање занимање својих закупаца, нити се придржавају полициске наредбе о пријављивању тако строго, а по околностима и никако. Ту може бити и зликоваца, о којима они ништа не знају, недељама и месецима прикриваних, пошто само слаба ту може бити контрола полиције.