Policijski glasnik

284

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 3?

|| ^

•У /

В? 'Ж ■ 1М -4 -Ј

2. Ноћу између 10. и 11. октобра исте године, обијен је катанац на вајату Андрији Спасићу из Шопића. Лопови су покрали у новцу и стварима 189 дин. и 90 пара. Толико је оштећеии показао. И ту крађу извршио је Ђурђе са истим Љубомиром у друштву. И од те покрађе пало је Ђурђу на део нешто пара и нешто ствари, којс скупа износе пајвише 50—60 динара. И то није ништа. 3. Ноћу између 15. и 16. новембра исте 1897 год., са кованлука Јовице Јанковића-Даниловића из Петке, украдена је једна кошница пуна меда!!!; мед је истрешен и однет а кошницу је лопов оставио. И ту крађу извршио је исти Љубомир. Шта може да вреди кошница меда ? Дакле за некаквих стотину динара метнуоје главу у торбу, коју не би ни извадио да случајно није прва кривида и осуда његова била у малолетству. Ето шта бива са, лакомисленим људима који о себи не воде рачуна. Износећи Ђурђеву слику и кратак опис његових почињених дела, ми би предложили: у сваком селу, где год наш лист допире, нека они писмени људи сакупе сељачку младеж око себе, а нарочито оне који су као несташнији познати, на да им ово прочитају и објасне, како се и Ђ ни з а шта" може осудити на смрт; и да им препоруче, да у туђе не дирају ко у своје ро^ене очи. Рајко Ђирић звани »Црнобарац®, лопов и кесарош.... И он је вашарски »трговац.® Да баци »попа« , да осече кесу, за то је мајстор. По занату је берберин, али многи Мачвани од овог лупежа, обрнјани су без бријача, и ошишани без маказа. Ни броја се не зна колико је пута Рајко са тамбурицом примамио ио ког наивног сељака па му умилним гласом певао »за један часак радости, хиљаду дана жалости.® И сиромах сељак, заиста у његовој свирци и песми уживао је, за јвдан часак радостн. Али кад се после пинне у недра и види да нема кесе, у којој беше сва његова замука, да му нема уштеђевине за порез и друге памирнице — онда зар не наступи за њ оно друго — хиљаду дана жалости ? Поред све своје вештине, Рајко је у два маха пао у клопку, за то да оставимо све његове иступне кривице, о којима мучно да би се и могло исцрпно говорити. Пустимо ова два кратка извода из судских акта из 1891 и 1897 године: 1. Ноћу између 19. и 20децембра 1891 год. Рајко је обио вајат Симе Стевановића, земљоделца из Црне Баре, и из истог украо одело сина Симиног Драгутина. Због ове крађе, од стране шабачког првостеп. суда осуђен је на две год. робије. Са осуде је пуштен 6. децембра 1892 год. 2. Ноћу. између 22. и 23. септембра 1897 год. у механи црнобарској украо је 120 дин." Живоину Гајићу, земљоделцу из истог села. Ухваћен је одмах сутра дан. Пресудом апелац. суда од 24. марта 1898 год. № 1214 осуђен је на две године затвора, и 12. јула тек. год. спроведен управи пожаревачког казненог завода на издржавање осуде.

Рајко је родом из Црне Баре, среза мачванског, има 36 год. средњег је раста, сувоњав, косе угасите, очију зелених, бркова риђих. МАЈ0Т0РИЈЕ ВАРАЛИЦА П. ЛИНДЕНБУРГ Прев. Доб. В. Б. »Лопов краде, а варалици дају«, то је позната париска изрека, која се сваког дана обистињава поново. Хиљадама хиљада превара дешавају се већ годинама по Паризу. Варалица је најиажљивији посматралац париског живота, и он га познаје из основа. Као какав најревноснији новинар, варалица прати савремене догађаје, као и појединости увек променљиве париске хронике; он зна за сваку случајност, која ће се догодити, а коју може употребити у своју корист. Кад су се пре Неколико година бавили у Паризу ОФицири једног руског корпуса, један је део париског становништва био електризован искреном радошћу. Баш је тада био једног дана по подне концерат у Тиљеријској башти. На једној клуии седео је један угледни Парижанин са својом супругом и ћерком ; к њима приђе и седе на њихову клупу један фино одевен младић, и у скоро се почеше разговарати. Млади човек, који је говорио Француски са страним нагласком, представи се као руски мрнарски оФицир, Ромиков. Брачни пар је био веома расположен; он је био врло богат, а пређе је трговао ; вече проведоше заједно, вечерали у су једној од најбољих ресторација. За сутра обећа Рус, да ће доћи к њима на њихову домаћу светковину, и то у униФорми. Господину, госпођи и госпођици Барбијер беше срце пуно радости, јер је изгледало, да се ОФицир Ромиков веома интересује за госпођицу Луцију, и ко зна, ко зна, да неће бити поред политичког савеза и још какав ! Господину Барбијеру су завиделе еснаФлије и рођаци, који су присуствовали тој свечаности , кад се указао у сали млади ОФицир у својој сјајној руској униФорми са Владимировим орденом на грудима, и кад одведе Луцију к столу, те је својом забавом очара, као и све присутне. 0, та било је необично весело; и после ручка остадоше гости још позадуго, а господин Барбијер отвори своја најбоља вина, која је ретко и сам пио. Мало после тога позва оФицир домаћина на страну и рече му: »Молим вас за неколико речи на само, драги господине Барбијеру", и томе је следовала прича, како мрнарски командант рускога корпуса хоће да приреди почасну гозбу грађанима вароши Париза, али командант нема толику суму новаца код себе, даље, како му је он причао о своме познанству с^господином Барбијером, како ће командант евентуалио примити доброту господина Барбијера за неколико дана, докле новци не стигну из Русије у кратко, господин је дочекао велику срећу, што је могао да послужи свога госга са 6.000 Франака. И новац и оФицир, који не беше оФицир већ варалица, никада се више не врати. Готово у исто време, када ]е владао страх међу парижаиима од Равашола, ишла су тројица људи код богатијих становника, па им се представљаху као. анархисте, и молили су за милостињу, да би могли ићи на »општи ручак«, т.ј. у салу, где се увек добивала топла чорба, поред анархистичких предавања. Многи од ових, које су за помоћ молили, давали су по пет, десет, па и двадесет динара из страха, да не би од равашолских другова били почаствовани којом бомбом. Овој је тројици ишла жетва веома добро, док не падоше у руке полицији. Весела је историја, која је била у вези са кратким бављењем у Паризу набоба од Ранпура. Пред једним од највећих базара застаде један еквипаж, и из љега изиђе прво један господин у Фраку са сјајном звездом ордена, а за њим два Индијанца са турбанима и у шареном оделу, који показаше господину пут у радњу. „Набоб од Ранпура®, одмах се разлеже по радњи, те се шеФ радње и први му помоћник пожурише, да се ставе на расноложење овом високом госту. Господип гувернер кнежев рече шеФу, да Његова Узвишеност хоће да купи целу опрему ; с тога изнесоше најлепше ствари, које нађоше допадање се од стране Његове Узвишености, који је то израл^авао са једно »ош« или само климањем главе. Читаве штосове пакета са најодабранијим стварима послаше у кола,