Policijski glasnik

ВРОЈ 48

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

371

Паклени страх беше обузео обе зкене! Оне су хтеле да убију Обрена, али ако је то његов брат?! Шта ће и куда ће тада?! Диша је са Обреном становао заједно у послелње време, а баш тога вечера одвезао је жито у чаршнју... Можда се он с пута вратио па се, уз пут, напио, што практиковаше почешће. Чим се жртва још на кагшји приметила, убице и не мислише ни на кога другог, но на Обрена. .. Они беху збуњени, бесвесни. Жена, која изврши први ударац, у онај мах, у сумраку, не беше у стању да завирује у појављено лице, а њезини саучесници, такође бесвесно, удараху га још у већем мраку. — Ај, погано дете, што нас поплаши! — изусти једна жена. Обе жене дрктаху као прутови ! Шта ће, несрећнице, да раде, ако одиста буде убијен Диша, а сада баш ако наиђе Обрен?! Имају ли куражи, да над овом жртвом сурвају још једну ?!!... Брже-боље дочепају корито, које су спремиле за тај случај, и стрпају у њ' лешину, па, у.з припомоћ дечака, однесу је у џбуње, удаљено неколико минута од места убиства Збаце леш и, носећи корито, врате се у кућу, страхујући, е да Обрен не буде у њој... Матори шаров, који беше везан у једноме углу дворишта; заарлука, да се рапави глас разлегаше по целоме селу. — На газдину главу ! -—• прошапташе жене. У кући не беше Обрена, кога жене сумњиво очекиваху... Ступив у собу, убијце се згрозише од оногамрака; од јаука разбуђене деце и од помисли, да су човека убили! Обузе их самртни страх; ноге им механично клецаху, а сви делови тела дрхтаху ужасно. — Ах, грех нам на душу! шта учинисмо то ! — Завапи дечја и Јованова мати, која умириваше расплакану децу. За то време је њезина саучесница, разгрнув још више жар, хитро мотиком покупила крв и, са земљом, бацила је у обор, где бејаху свиње. По том се расташе, и ова жена, са својим сином Милошем, одмах је преко воћњака отишла својој кући. Неизвесност убица не потраја дуго, јер одмах сутра дан знали су да нису промашили циљ, јер Обрен те ноћи не дође кући; дакле, он је убијен. * Прошло је три дана, па жена Обренова Ђурђија, оде и јави кмету да њезина мужа нема да дође кући и да не зна где је. П^зође још два дана а о Обрену ни трага ни гласа. И мало и велико чудило се шта је са Обреном и где је !! Као оиштински шумар, он се није могао, без кметова знања удалити из села на тако дуго време ; за то целим селом овлада сумња. Ђурђија није избијала из суднице молећи кмета да сазпа, шта је са „Хранитељем њезине деце. 1( Најпосле, зађе по више сељака по целој шуми, у уверењу да је Обрен убијен. Тражили су га цео дан по шуми, по свима кутовима, јаругама и скривеним местима, и у мркли мрак вратише се са одговором : нема. га! Никоме не пада на ум, да загледа у оне шумарке, што су најближи Обреновој кући! Тек када се смрад на далеко поче осећати, сети се један сељак, који нреком стазом иђаше за жељез. станицу, да смрад може бити од леша убијенога Обрена.... Не буде лен, него прошврља по шумарку и ужасне се, када наиђе на смрдљиви леш, који беше у распадању и са кога једна велика псина кидаше бутину. Не могаше се познати, чије је тело, али све околности, утврдише да је то Обрен. Вештом истрагом која је била занимљива у овом загонетном случају, утврђено је: да је Обрен убијен усвојојкући, што се познало и ио кориту, које нађоше у »качари«, а које не беше најпажљивије опрано. Ђурђија, жена Обренова, под првом, јаком стегом иследниковом, признала је, да је убиство она извршила и издала је саучеснике: — Обренову милосницу Милену ; за тим сина ове — Милоша , који је, опет, теретио и Јована сина Обреновог и Ђурђијиног.

Сви су признали дело и сада се налазе на робији и то: Ђурђија и Милена осуђене су по 20, а Јован и Милош по 12 година. Већ им је до сада опроштено ио неколико година. За нас је сада од интереса питање: од куда то, да се здруже жена и милосница једнога човека, па да овога убију договорно и у друштву свака са својим дететом ! ? Тај чвор ево како се дреши. Обрен је са Ђурђијом живео венчано, а у исто време, и то читав низ година, живео је и са Миленом, стално и невенчано. И Јован и Милош његова су деца; први му је брачни син —- са Ђурђијом, а други ванбрачни — са Миленом. Ђурђија и Милена другарице су из малена премда је друга од прве прилично старија. Не само Ђурђија, већ и Миленин пок. муж, па и цело село, и изван домашаја села И., знали су да Обрен живи са Миленом и да је помаже у издржавању. Деца њихова и његова такође су то све знала. Првих година Ђурђија се љутила на Милену и није хтела с њом да говори, али су године све то изгладиле те је дошло и до тога, да се прва жали другој, како јој је живот досадио; како је вољна да се одвоји од Обрена, кога су и "деца њихова мрзела. Милена је у последње време већ у велико била кивна на Обрена, који ју је »лагао толико година к па је у последње време почео злостављати, у намери да је напусти; за тим што ју је заразио сифилисом тако, да јој је досадно живети. Она је и предложила убиство, што су прихватили и -Ђурђија 'и њихова деца. Одиста, ретко и интересантно убиство! Вредно је да на завршетку напоменемо, како су сељани села И. ожалили Обрена Стари, погурени и седи чича Степан, отац Обренов, рекао је: — Требало је и пре скинути намет са села! Невероватно али истина! ■— Еј, поеветила им се! — нема тога у селу, ко није рекао, када је сазнао за убице Обренове. — Бог да му душу прости! — нико му не рече.

ЖИБОТ ЈЕДНОГА РАЗБОЈНИКА скица Павла Фувса. Један најозлоглашенији разбојник из прошлога века »Бап^иШе,« (јегуља) тако га зваше не само полиција, но и његови другови због његове вештине са којом је увек умео да умакне и из потере, и из најјачих затвора —■ био је ггореклом из једне старе сиромашне племићске породице у Елзасу. Тек што му је било шеснаест година, већ је, осећајући наклоност за пустоловством, дошао у Париз, место где се састају све катилинске екзистенције (протуве), и благодарећи одличном васпитању, — јер је он између осталога говорио изврсно немачки, Фраицуски и енглески — као и лепом стасу, а уједно и симиатичном лицу и аристократском понашању, у брзо је добио приступа у прве престоничке куће. Незнатна средства, која је донео из домовине, нису му дуго трајала, и он остави Париз, оде у Лондон, где је био непознат, да ту настави своју сјајну улогу. Ту се представи као јединац син некога богатога лорда, који у то време заузимаше велики положај, са знатним дохотком у источној Индији, и својом умешношћу, знањем језика и финим мапирима, успе да отклони сваку сумњу од себе. Име његовог назови оца, отвори му прве салоне енглеске аристокрације, у које се иначе тешко могло улазити, и створи му неограничен кредит, код најбогатијих банкара у Ситију, и у пајсјајнијим продавницама „Регенстрита", кога је умео изврсно да опљачка. Најславније лепотице, богате много прошене наследнице, које је непрестапо пратио при шетњама на коњима у Хајдиарку, лудовале су за елегантним, лепим сином индијскога набоба. И тек што беше намераи да објави своје заручење са најбогатијом наследницом неке старе енглеске породице, када једно вече у друштву, честитаху му повратак његовог назови оца. Наравно да Еап^иШе — од сада ћемо га звати само по надимку, из призрења према живим члановима његове породице — није могао више остати у Лондону, ако није био рад да ступи у блиско познанство