Policijski glasnik

У БЕОГРАДУ, СУБОТА 28. НОВЕМБРА 1898.

ГОДИНА II.

О<00 С^О ОУО ОДО 0>0 СОО С/УЗ С/УР СУ?0 0!У> с«с>0 С6У0 С/У5 СУУ> ОУ? С^О 090 С/УР. ОбО ОУ5 ооо С/?0 (УУГ СУ>Р (УЛ с<&0 ОУР а.00 суос со*:. С/УО ОУО О/ОГ: &ОР .СХ71 у 0ј&2> Ч/ЈГ) С/?г> 'С<00 ОУО ОЗО (УЛ' .СУУЗ <У?С 0?0 (УЈО ОУ5 С.СО >>У

П0Ј1ИЦИЈСКИ Г ЛДСНИК СТРУЧНИ- ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ РОО С<УР УУО "УУЗ 'УУР С//; С/УО УУО ОУО 'УУГ 1 УУГ ООО С/У. С/У С/УС С.ОО С//. С/>^. ->У. 'У/. 0//- УХ- УУ- ООР ОС/О. С^О С/У 1 090 С /УЈ ОЈС/~- С«00 0>0 У У ООО С/5С 050 050 С С>0 050 ОСО ОЈО 0>0 090 050~0>0 О ј ОО О?О ОСО »ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК 4 излази једаниут недељио. По иотреби биће ванредних бројева. Претнлата <е шаљ1' уредништву у Веограду на »Ведиком Тргу" до Управе града Веограда, а у унутрашњости код овлашћених скунљача или на пошти. Дена јелисту: чиновницима, учитељима, званичницима, општинским нисарима и осталим званипницима у опште годишње 12, полугодишње 6 дин. Гостионичарииа и м :ханџијама из унутрашњости 1" дишње 12, иолугодишње 8 динара. Жандармима годишње 6 полугодишње, 4 динара, ну ови се но овој цени могу нреаплатиа и само иреко својих команданата, нолицијске односно пограничне жандармерије. Надлештвима у онпгае 20 динара на годину. За иностранство годишње 44, полугодишње, 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника не продају се. Писма само плаћена примајусе. Рукоииси не враћају с<. ОглаЈи по погодби. У/ '^>0 у/ У/Г ОУ (У/г ју/: оУ? '/>? РУ УУ У/ УУ ОУ 1/Ј />? ~г. / //■ > '>/■ У/Г У/О У/Р ОУ //Г /Л УУО у/ ОУ •/>? . // у/Г С^/ /"/Г О"/ УУТ '/УГ ру. УЛ) (У/ С/УР уу: ОУ.

НАША ДЕДА (ИЗ ТАСИНИХ БЕЛЕЖАКА) (нАСТАВАк) 13. Да нокажемо и црње слике... Када је пре неколико година у Београду практицирала докторка Зиболдова, јавп јој се једно лице, које се казало да се зове Јован, ситничар... Водећи собом девојчицу, тако од 10 година, овај човек казиваше: како су по детету изашле некакве красте, па'тражаше, да се оно лекарски прегледа. Докторка Зиболдова са докторком Љочићком, која се код ње десила, прегледају девојчицу, па не видоше никаквих краста, али на полноме делу девојчиноме нађоше трагове силовања, а осем тога још и заразну болест. Девојчица је тада рекла, да јој је срамоту учинио сам Јован. Овај се опет правдао, да је то учинио не он, него некакав његов брат. Али после једно пола сахата дошла је Зиболдовој и сама мајка девојчина, молећи, да се о томе елучају никоме ништа не јавља, јер се она, вели, задовољава тиме: што ће Јован све трошкове за лечење детета јој платити... После тога на пет дана, дошла је Зиболдовој она иста девојчица, и, водећи сада собом. своју млађу сестру од 6 година, молила је да се и ова прегледа. » Докторка прегпеда и ово дете, па нађе и на њој — заразну болест. На иитање — и ово је дете одговорило: да ју је Јован покушавао два пута у свом дућану силовати, али, да је то мати спречила... Ствар буде достављена полицији. Одмах буде извршен лекарски преглед. Њиме се утврди: да је старија девојчица и силована и заражена. Млађе девојчице није било, нестало је негде, али мест.о ње дошла је мајка, која је изјавила: да њена деца нису ни силована ни заражена,- да она нема никога да тужи и т. д. То исто покаже на испиту и сама старија девојчица, не признавајући ништа. Разуме се, да онда ништа није хтео нризнати ни сам кривац Јован. Ова је породица била са стране, па је одмах за тим и нестало из Београда, али је остало уверење: да је покварена мајка са својсм децом трговала... 14. Трговање са својом децом, које се онако отворено иоди на Западу, као да но м.ало добија подражавања и у нас. *)

« *) У Лондону се нудо деда као обична роб а. Сами родите.љи изводе их на пијацу... Драстичне с.шке, које је износида Ра11 Ма11 ОагеИс, јасно казују до какве је низине пао морал у енглеској пресгоници. Оијо1 опет у свом делу о нроституцији, потврђује прилике у Парпзу, где такође деца страдају... Д-р Пеппе наводи сдучајеве, да се деца од 8 — 9 година продају за експорт из Лондона за Белгију, Француску и т. д, Томе слично постоји и у Бечу, Будапешти, одакле се лиферују транспорти девојака за источне крајеве н т. д.

Један покварен отац остао је удов. По смрти жениној остала му само ћерка... Када је ова прирасла, ои ју стане опда натеривати да што заслужи. Ова заслуга односила се је на — блуд... Ћерка га у први мах није разумела, али је после видела намеру немилостивога јој оца... Сам отац звао је људе к себи у стан, и ту им је своје дете подводио. Ћерка се је у почетку опирала, па се је после и навикла... У томе гадноме послу падала је све ниже и ииже, докле није већ спала на саме — робијаше... Отац је држао стан на доњем Калимегдану, близу осуђеничке баште, те је тако, на томе месту, одржавао везу са осуђеницима,' тако званим -— „слободњацима..." Када је несретна девојка пала власти у руке, било јој је тек — 16 година... Била је већ сасвим палога морала и, као обичио, заражена... На испиту је са пуно цинизма причала о своме жало.сноме животу... Смејала се свему... Само када јој је предочепа још несретнија будућност, која ју неминовно чека, забринула се, па и плакала... — Отац ми је крив за моју несрећу — говорила је она. Ја сам хтела да идем у службу, али ми он није дао, него ме је задржавао код себе, да га служим... Онда ме, после, натерао и на блудничење... Прво сам морала ићи са једним човеком, кога не познајем... Бир је доста пијан... Он је био први са мном, а оцу је платио — пет динара... После је увек слао људе кући, мени, а он је паре узимао... Тако сам ето пропала... а ви, господине, видите, ко је крив мојој несрећи... 15. Са овом девојком пала је власти у руке још једна несретница. То беше пасторка једнога надничара из Аустро-Угарске. Ова је онет - - на испиту испричала ово : — Мене је прво осрамотио мој очух... У томе му је номагала моја рођена мајка. То је било ноћу у Јуну месецу... Очух и мајка везали су ми руке за кревет, па ме је онда очух осрамотио... Ја сам викала за помоћ, али ми је мајка држала мараму на устима... После је.то очух урадио још једанпут... Онда су ме држали у соби затворену. да се никоме не потужим... После су ме пустили да зарађујем иодавајући се свакоме... више нису обраћали бригу на мене, а ја сам после радила што сам знала... Ја сам се одала скитњи и тумарала сам свуда... Продавала сам се и радила сам срамотно које где, по подрумима, новим грађевинама, за пола динара и за грош ■— докле ме ноћас нису ухватили жандари и овде нривели... Ја сам доиста неваљала, али ми је свему томе крива моја мајка... 'Гада је овој девојци бнло 15, њеној мајци 36 а очуху 28 година... 16. У Паризу, а и по другим већим варошима, обичиа је појава пред влашћу, да овог или оног, богатијег, човека оптуже, да је извршио силовање, на детету... Наравно, са ту»[,бом се јавља отац или мајка, тражи оштету и т. д. само човека да оглобе...*)

*) За тај случај у Иаризу употребљују мушку децу од 6 —10 година. Таква се доца, дреСирана за то, улагују ог.о посгаријих људк, докле им се не увуку у стан, или у хотел, па онда нададу ларму, да су силована и т. д. Разуме се, да се ту одмах пађу а родитељи", да за коју стотину динара ствар забашуре и власти не јављају,...