Policijski glasnik

ГОДИНА III.

ВРОЈ 2.

У БЕОГРАДУ СУБОТА 16. ЈАНУАРА 1899.

с/уз осо 060 СЈС /г с ^оо су>г о<уг оуо оу5 оуг' с/у- С/у; сул оу сј О о ау. о<л с/у: уу. ру: »с оос оос соо с<уо с«оо с^уз с/уд ооо с/уд ->у о /&> ооо с^оо сууа жуд С<оо чхуа ~>гу-

полицши глдсник СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ Р А Д Њ Е ■/УР -ууо сло -/УР УУР с/ут УУР УУГ) с^~>утГууг' с>у ОУ ОУГ СУУГ с/уг с/х у/ у- >>■ ОЈСП> >у. с лњ С<УУ <иуг (^сг) ОУД ооо"обо Ј/У? одо СУГУ? СУУР осо с5о ОУО СУУ^ оос С/У? ОУУ> г/уг ОЈСП сууа С/УР С/УЗ

ИОПИТИВАЊЕ ПОУЗДАНООТИ ОВЕДОКА, (НАСТАВАК) II. Испитивање посматрачке иодобности сведокове могло би се, без икаква одлагаша, учинити одмах при самом саслушавању сведока или за време самога претреса пред судом, а да то ни у колико не крњи достојанство судске радње, нити да ивгледа као каква комедија, нити су за то потребни какви нарочити инструм,енти. Судски претреси чине се обично у каквој великој дворници. Зар се не би могло препоручити, да какав архитекта, неимар или сигуран судски чиновник тачно премери дужину, ширину и висину дворнице, па онда да се лремери висина и ширина прозора, пећи, дужина и висина оптуженичке и поротничке клупе, дименсије судског стола, шта више обим ногу његових? Преко самог стола нека се повуче једна црна ируга, на чијим крајевима нека су две попречне црне пруге. Све мере могле би се записати на листу хартије и тај лист хектограФски умножити. Кад би ио један такав лист стајао пред поротницима, судијама, државним тужиоцем и браниоцима, могли би се одговори лица, који се хоће да проуче и испитају, одмах контролисати, а да не мора и присутна публика чути које су праве дименсије. Ако се, дакле, знају те дпменсије, може се за врло кратко време и на самом том једном нретресу учинити употреба од мера судскога локала. С помоћу тих мера, могао би се на врло разнолике начиие учинити опит с појмовима сведоковим о простору, с подобношћу његовом да каже меру. Нека се упита да каже дужину зида, на коме су прозори (то је теже него казати колико је дугачак зид, на коме нема прозора). Ићи ће се од размера већих ка мањим, и може се, ако је за судску расправу нужно и ако што донриноси контролисању сведокова исказа, захтевати, да и на прузи, што је на судском столу, тачно каже колики су 10 саитиметара, 5 см., 1 см. С помоћу позиатих дименсија, које имају ноге сгола судискога, може се контролисати дебљин I иредмета, коју сведок обележава речма: »као стубац дебео к , „шнрок као врљика" и т. д. Мало је људи, који ће бити кадри да са свим тачну меру ствари погоде. И међу самим тако званим »стручњацима", као што су грађевинари, зидари, дунђери, биће људи, који неће бити сгални у одређивању мера ногађањем. Остали свет правиће грдне погрешке, али ће се ипак Ј10 величини ових погрешака моћи ироценити поузданост сведока, у колико се то тиче појмова о нрОстору, подобиости размеравања. Из тог размеравања видеће се да ли је сведок склон да прегони или да смањи, а у гдекојим случајима судије и иоротници јаче ће веровати сведоку, кад виде како он доста поуздано казује мере .ј? Други опит био би с видом. Има нуио људи, којн своје очи држе за са свим добре, а у истини они: су кратковиди или су слабога вида,' и, ако им станете говорити како они не виде добро, зачудићете их веома. Није ни мало тешко, да један судски служитељ, који би за то био нарочито поучен, изнесе нред сведока који се испитује таблице с писменима или каквим приказима, а у разним одстојањима и на различној светлости, па би се тиме сазиало да ли је сведок нормалнога вида, кратковид, даљповид, слабога вида ит.д. За те оиите једва треба која минута времеиа, а њима бисмо често могли објаснити из искава сведока противности, које иам се чине ^агонетне и неразрешљиве. Могли би се чинити и оиити са слухом сведока. Као што већ иоменусмо, мало је људи с добрим слухом. На нодобност сведока да чује, изванредно великог утицаја има отуиљеност чулног аиарата, нечистоћа, нарочито нагомилавање ушне масти. Али најважнији опити, а. који би се могли одмах учинити, у томе су, да се утврди. колико је сведок кадар да

може у исто време и да види и да чује. Колико ја знам, правницима и криминалистима мало је знано, да је у опште врло мало људи, који у исто време могу и видети и чути. Према малом броју тих људи стоји велика гомила иидивидуа, које савршено нису кадре чути кад гледају, ни видети кад слушају. Између те две групе стоје индивидуе, чија је подобност да једновремено и виде и чују отупљена у хиљаде варијација. Ове индивидуе рђаво виде, кад у исто време и слушају, рђаво чују, кад у исто време и загледају што, и виде и чују рђаво, ако се од њих траже једновремена опажања обојих чула. Узмимо да пред судиским столом стоје два лица, која су били сведоци какве свађе, какве иретње, каква боја. Стало је за тим, да се дозна, да ли је једно од завађених лица рекло неку реч. Нека је та реч каква тешка претња, каква увреда, какво изазивање, какво ироказивање. Главно је, да је од превелике важиости констатоватн, да ли је та реч заиста изговорена. Једно лице, као сведок питано, са свом извесношћу тврди и заклиње се, да је та реч речена, друго јлице, опет с највећом извесношћу, тврди, да ту реч није чуло. Ово друго лице још додаје: »Ја бих ту реч морао чути, јер сам стајао завађенима ближе од овог сведока! Па ипак ово друго лице у истини иишта није чуло. У сгвари пак реч је речена, и не само речена, него је може бити њоме викнуто у највећем гневу. Учинити_опит пред судом с лицем да ли оно може једновремено и видети и чути, не би било тако тешко. Треба судски служитељ само да се лати каквог уређивања намештаја или ствари што су на судском столу и да се лицу у исго време ирочитава што, ца ће се у неколико утврдити. колико је исто лице подобно да у исто време и види и чује. Посматрајте побожна лица о црквеној проповеди, о каквом интересном предавању, на коицерту каквом. Људи, Који напрегнуто слушају, обарају своје очи земљи или их управљају у једну тачку, шта више затварају очи, да не би подобност да чују ослабили гледањем у исто време. Исто то чине људи и кад им се чита какав важан докуменат, каква судска пресуда, какав уговор или ма који по садржини интересан докуменат. Људи тада или се упиље у једну одређену тачку, или тако исто укочено гледају само у земљу, да би само чули тачио, и да им гледање не би сметало. Ловац, кад посматра животињу која му се нриближава, стрелац који гађа не чује ништа, па ако би се и гласно говорило поред њега, јер му је сва снага духа прибрана око вида. Свако се може осем тога сам уверити, да је у истини тешко у исто време и видети и чути. Рад сам још да обратим пажњу нарочито на људе, који имају обичај ономе који говори у уста да гледају и за време слушања да уснама и лицем својим чине покрете које и он чини. Тих реФлексних појава има, по посматрању моме, више код жена него код људи. Лица, која при слушању показују те реФлексне појаве, скоро без изузетка рђави су слушачи. Прикупивши сву своју пажњу у лице и усне онога који говори, они чују нетачно, неправилно, лажно, шта више много што шта баш никако неће ни чути. Најважнији моменат у исказима сведока јесте познање лица и ствари. Познавање лица још је од свега важније, јер ту од казивања сведока може непосредно да зависи живот или смрт једнога човека. А ако баш и није за то везана пресуда на смрт, биће може бити оптуженога част, живот, иоложај, будућност, сав опстанак, и то све може зависити од исказа једног јединог сведока. Нека се помисли само на то, шта значи за часног и од реда човека бити оптужен за какво неморално дело и знати да све зависи само од тога, шта ће две или три пола дорасле девојчице казати. У истини ништа теже од познања лица. Ко је био војник, зна, како му је било првих дана немогуће разликовати другове, с којима посла има. Један