Policijski glasnik

110ЛИЦИЛСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ «

ШТАМПА КРАЉ. СРП. ДРЖАВНА ШТАМПА^ИЈА. ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Н. ДИМИТРИЈЕВИТ.

Јован

лестан ,од 1'руди, лица дугуљаста, косе црне (чешља се са разделом на средини главе), тавне боје лица, очију плавичастих, кратковид, те с тога носи наочаре ; бркова јако смеђих, браду је бријао; с десне стране носа и десно на бради има но један младеж. Говори немачки и мађарски. Ј осиф ШенФелд има 20 година. И он је родом из 1>. 11еште; но народности и вери Јеврејин. Говори немачки, мађарски и јеврејски; средње је величине , витак, лица округла и бледа; косе, очију и обрва смеђих. На десном кажипрсту и средњем Фали му ио један зглавак. Димитрије — Мита Дуја опасан лопов и разбојник. Родом је из Петрова Села у Аустро-Угарској, има му 56 година, стаса средњег, просед, ћелав. Као ооуђеник двадесетогодиппви, 9. ов. м. разбио је затвор у кладовској тврђави и нобегао. Он је на ову казну осуђен зато: 1. што је у друштву са још тројицом 13. Фебруара 1881 год. удешеним кључем отворио врата манастира Петковице у округу крушевачком, и покрао разне ствари у вредности 2325 гроша чарш. 2. што је ноћу између 2(> и 27 Фебруара исте год. наисти начин отворио врата на цркви оиштинџ змијаначке и покрао разне ствари у вредности 350 динара. 3. што је ноћу између 9 и 10 децембра 1882 год. провалио зид на дућану Моше Медине и друга, овде у Београду, и из истог покрао у новцу и стварима на 200 дук. цес. Маја 1 год. 1889, Дуја је побегао као осуђеник са рада из Аранђеловца и близу Митровице нрешао у Аустро-Угарску.

Светозара Јовановика, калФу столарског, родом из Крупшце у Аустро-Угарској, тражи Управа града Београда. Светозар има 17 год., малога је стаса, очију, косе и обрва црних, лица округла. Пронађеног треба стражарно спровести помеиутој Управи с позивом на Бр. 3373. Јован Рорер и Јосиф Шенфелд. Јован је родом из Пеште. До 1891. год. био је поштански чиновник, иа због проневере новца, осуђен на 6 год. заточења. По издржаној казни ступио је у службу код пештанског Фабриканта Николе Жонлај , као наплаћивач вересије. Пре десетак дана, управо на дан 2. ов. м. Јован је побегао пошто је своме господару проневерио преко 6000 Форината. Пепгганска полиција држи да је у његовој пратњи и Јосиф ШенФелд, јер је и он са Јованом заједно служио, па их је заједно и нестало. На тражање пештанске полиције, аустро-угарски конзулат у Београду ажтом од 7)19 ов. мес. Бр. 2028., моли све полицијске власти у Србији, да обрате пажњу на ову двојицу и на случај проналаска да их притворе, нађени код њих новац одузму, и о томе да известе или уредништво »Полицијског Гласника« или Управу гр. Београда с позивом на Бр. 3111. Јованује 32 године, вере римокатоличке, висок I67 см. сувоњав, мршав, изгледа као да је бо-

Тамо је провео пуних нет година. После тога дође у Шабац и скроји план да се увуче у службу код г. Јоце Куртовића. Као што се иосле сазнало, он је био намеран да г. Куртовића убије и опљачка па да опет пребегне у Аустро-Угарску. Али, цлан му би осујећен, јер г. Јевђа Марковић садањи управник београдског казненог завода, који је тада био тамо сресшт начелник, позна у Куртовићевом слузи одбеглог опаспог робијаша те он одмах буде ухваћен и упућен да казну своју издржи. Како смо у своје време сликали све кривце и зликовце, у стању смо сад да изнесемо и слику Дујину. Нека она нослужи властима да га како је то већ и особеним расписом наређено нронађу. Ухваћеног ваља под јаком стражом спровести иачелнику ср. кључког, с позивом на распис Бр. 1022. Власти ближе Београду нека га спроведу Управи гр. Београда с позивом на Бр. 3364. илн Управи београдског казненог завода.

ИЗЈАВЕ, П0РУКЕ И 0ДГ0В0РИ УРЕДНИШТВА Наш роман. У данашњем броју почињемо донооити једаи од најсдавшгјих романа, што га јо икада и јелна оветрка литература дада. Доотојевоки је једап од највпђенијих ииоаца иовога времена, а „Злочпн и Казна" је најбољи п.егов роман; он га је .проодавио, он је учинно, да оу многи критичари европскога гдаоа наавади Досгојевокога Шекониром у роману. Ово би ввћ било доволјНО хвале за овај роман, и сувише оправдаља за љегово превођење'; али што га баш ми доносимо има и других разлога. Достојевски је створио нраву психологпју злоЧннаца и преступника, и у њега се можомо у том погледу готово боље поучити ного у стручиим, паучниМ долима. Он познаје патологију човечије душе. Зато су најбоља његова дела: „З.гочин и казна" и „Записннци из мртве куће", нрави живоиио злочинаца и пресТупника у оншто. «Лли, вели Врандес, „Злочии и казпа" даје 'типичан нример у мајсторији њогове психолошке апализе; ова књига развија нред нама здочинотво у његовом целом растењу, од једва приметвог зачетка на до пооледљих плодова. Као познавалац болосннх душевних стања, као несник „моралне грознице" нема Достојевски себи равна." 1>оман је овај мпого цоњеп у отаџбини иесииковој а још вшпе, канда, ван њених граница. Немачки пеоник 'ЈЈорђе Еберс овако иишо о њему : (( 0в3.ј је роман страховито леи, горостаеан сиев... Ја нисам нишга дирљивије читао од ове страшне кљпге. Дршћући оам превртао страну по страну, а кад оам бпо готов, одахнуо сам као после дугог путовања изнад разјаиљеиих ировалија. Ово дело, овај иесник јесу велики и вредни, да их човек уиозна." А нознати Павле Хајзо пише немачком нреводиоцу: „Оад вам со тек могу захвалити, што оте ми цомогли, да унознам ово веома значајно дело, које је у бвојој врсти, можда, ненадмашни, од 'такве иоихолошке силине и дубине, каква се ротко налази чак и међу земљацима неониковим.® Поред овога, о популарности нашега романа сведочи још н то, што је почетком 1881. годиие један од највиђеиих криминалиста руских, нредседпик суда Л. Кони, у генералној оедници правничкога друштва нетроградскога уииверзитега дрзкао једпо нредавањо о (( Достојевском као криминалисти. 9 Говорник јо нарочито нагласио пшичево ванредно тачно познавање човечијо прнроде, дубоко продирање у најтајније срчане кутке, изпошење постепеног постајања и оукцесивног развијања преступничке мисли, што Достојевскога у његовим делиманарочито одликује. Говорник је даљо доказао тпповима, које је Доотојевски отворио, колико може крпминалиот од овога писца да научп, и т. д. и т. д. За све ово евоје познавање има Достојевоки да захвали тој окол4 нооти, што јо и сам био осуђеп на омрт; са друговима одведен иа губидиште, где им је већ и смртна- преоуда била прочитана. Л у ш нутку, кад је смрт, тако роћи, већ раширнла своја цриа крила над; њиховнм главама, стиже помиловање, које га поодо у Сибирију на ро-; бовање међу злочинцима и преступницпма од свако руке. Ту је он као иесник доста научио...