Policijski glasnik

130

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

№О.Т 16 и 17

поче на један пут причати другу свом о тој Аљони Ивановној разне појединости. Славна је она, говорио је он, — код ње се може свагда добити новаца. Богата је као чивутин, у стању је да изброји на један пут пет хиљада, али опет није од раскида, да прими заложницу и од једне рубље. Многи су од нас одлазили њој. Само што је стрвииа ужасна... И сад стаде причати како је она зла, инаџика; па само ако залога стоји један дан више, преко рока, ствар је пропала. Даје четири пута мање него што вреди ствар, а интерес узима по пет, па чак и по седам од сто месечно итд. Ђак се распричао, па осим свега, додаде још, да баба има сестру Лизавету, коју она, тако мала и гадна, веома често туче и држи под савршеним притиском, као какво неодрасло дете, ма да је Лизавета најмање осам стопа висока... — Та и она је Феномен ! узвикну ђак и засмеја се. Почеше говорити о Лизавети. Ђак је иричао о њој са иеким особитим задовољством и све се смејао, а ОФицир је слушао са великим интересовањем и замолио је ђака, да му пошље ту Лизавету ради оправке рубља. Раскољњикову није измакла ни једна реч, и све је разумео врло добро: Лизавета је била млађа сестра бабина, али од друге матере, и било јој већ тридесет и пет година. Она је радила сестри дан и ноћ, била је у кући и место куварице, и место ираље, а осим тога ишла је и прала туђе, и сву зараду давала је сестри. Није смела примити никакву поруџбииу, нити узети какав посао, без допуштења бабина. А баба је већ била начинила завештање, што је знала и сама Лизавета, којој, по том завештању, није било остављено ни гроша, осим покретности, столица и осталог; а сав новац био је одређен једном манастиру у Н-ској губернији, за вечни помен душе бабине. Лизавета је била грађанка, а не чиновничког соја, девојка, и већ сама по себи ужасно нескладна веома високог раста, с дугачким, некако кривим, великим ногама, вазда у гломазним ципелама, али се иначе држала чисто. А главно, чему се ђак непрестано чудио и смејао, било је то што је Лизавета сваки час била трудна... Ама ти рече, да је она наказа? примети официр. Јест, прномањаста је, изгледа као преобучен војник, али, знаш, није са свим наказа. Има тако доброћудно лице и очи. Шта више веома доброћудно. Да је тако, доказ је —• што се многима допада. Она је к тому још мирна, скромна, ћутљива, а пристаје на све, на све пристаје. А и осмејак је у ње веома пријатан. — Та она се, канда, и теби допада ? засмеја се оФицир. (Наставиће се).

ФРАГМЕНТИ о ПСИХОЛОГИЈИ ПОЛНОГА ЖИВОТА од Д-ра Крафт-Ебинга проФ. у Бечу. Плођење рода људског није подвргнуто каквом случају или самовољи појединаца, већ је опредељено природним нагоном , који снажно и заповеднички тражи, да се задовољи. Задовољавањем овог природног нагона, не задоволзавају се само чулна уживања и извори телесне насладе, већ и виша осећања, да се властита, пролазна егзистенција продужи у иростору и времену, пренашањем телесних и душевних особина на ново биће. У грубој, чулној љубави, у похотљивом нагону, да задовољи природни нагон, стоји човек на истом ступњу на коме и животиња, али је човеку дано, да се испне на висину, на којој га природни нагон не нрави више спутаним робом, а снажно осећање и прохтев буде виша, племенитија осећања, која — поред свег тога, што им је извор чулне природе скривају у себи читав свет лепога, узвишенога, моралнога. На овом ступњу стоји човек над природним нагоном и црпе из чистога извора снагу и подстицај на племенитије уживање, озбиљан рад и достигнуће идеалних сврха. С правом назива Маис181еу полна осећањ^ подлогом за развиће социјалних осећања. »Кад не би било у човеку нагона за плођењем и свега онога, што душевно отуд излази, то би се готово сва поезија, а може бити и свако морално осећање уништило."

Свакојако је полни живот најснажнији Фактор у индивидуалном и друштвеном животу, најмоћнији импулс да се уложе снаге, да се што добије, да се оснује домаће огњиште, да се пробуде алтруистички осећаји најпре према лицу другога пола, за тим према деци и у даљем току нрема целоме људскоме друштву. На тај начин сва етика, велики део естетике и религије имају своје порекло у полном осећању. Па као што иолни живот може да буде извор највиших врлина, до жртвовања властитога »ја 1( , тако се исто услед своје чулне моћи може изродити до снажне страсти и развити у највећи норок. Као страст, ослобођена окова, љубав личи на вулкан, који уништава и опустошава; личи на провалу, која све гута — част, имање, здравље. Од великог је психолошког интереса испитати све Фазе развића, кроз које је пролазио полни живот у току културног развића човечанства до данашњег морала и данашњих обичаја.') На првобитном ступњу развића изгледа да је задовол.авање полних потреба код човека исто онако као и код животиња. Сам полии акат врши се јавно и човек и жена не стиде се, да иду голи. Па овом сгупњу (в. Р1о88. (1аи \УеЉ.) видимо још и данас дивље народе, нпр. Аустралијанце, Полинесце, Малајце на Филипинима. Жена је опште добро мушкараца, привремени плен снажнијега, јачега. Овај тежи да задобије најлепше индивидуе другога пола и тиме инстинктивно врши извесну врсту полног одабирања. Жена је иокретна ствар, предмет куповиие, измене, поклона, предмет чулие насладе, оруђе за рад. Почетак морала у нолном животу чини јављање осећања сгида према друштву гледе полнога нагона и срамежљивости у полном саобраћају. Отуда излази тежња. да се срамни делови иокрију (»увидеше, да су голи <( ), као и да се полни акат скривено врши. Да се на овај ступањ културе дође помаже и сама хладноћа и клима, које изазивају потребу за покривањем целога тела. Отуда се делимично објашњава чињеница, да се код северних народа срамежљивост даје антрополошки пре доказати него код јужњачких народа. '*). Даљи моменат у културном развићу означен је тиме, што жена престаје бити покретна ствар. Она постаје личност, и, ма да још стоји друштвено дубоко испод мужа, жени се признаје право, да располаже над собом и својом љубави. На тај начин постаје предмет такмичења мушкараца. Грубим чулним осећањима придружују се почеци етичких осећања. Комунизам жена престаје. Индивидуе различног пола бивају привлачене једно другоме телесним и душевним особинама и указују међусобно насладе љубавне. На овом ступњу жена има осећај, да њене дразки припадају само једноме човеку, налазећи интереса, да их од осталих прикрије. Овим су поред срамежљивости створени и основи чедности и нолне верности док траје веза љубави. Овај се ступањ достиже у толико пре тамо, где се ствара потреба, да услед прелаза из номадскога живота у стално настањене жене, човек има друга у животу за газдинство, и домаћицу за жену. Међу народима источњачким овај су ступањ рано достигли Јегипћани, Јевреји и Грци, а међу народима западним — Германи. Свуда се на овом ступњу налази уважење невиности, чедности. стида и полне верности, док код осталих народа на против уступала су се женска чељад гостима, да их полно употребе. Да је ово прилично висок ступањ морала, дају нам доказа Јапанци, код којих је обичај, да жену тек онда удоме, пошто је годинама била у гостионицама, где се продаје чај, што исто толико значи колико и наши бордел>и. Код њих нема ничега што боде очи и кад жена иде гола. Код Јапанаца се може свака неудата жена проституисати, не губећи ни мало од своје вредности, што само даје доказ, да се код овог чуд-

') Упор. 1,отћго80, <1ег Уегћгесћег. *) Упор. интеросантно и антрополошким чнњеницама богато дедо: \Уе81егтагк: «Тће ШбСогу о{ ћитап тагпа§е 8 , особ. р. 208, в да није осећај стида нроузроковао покривање тела, већ напротив : покривање тела изазвадо је осећај стида*. Покривање срамних места изашло је из жеље људи и жена, да се привлачним направе.