Policijski glasnik

126

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ћРОЈ 16 и \1

са кримском медаљом. Узеше се и све пође наоиако. Мрзаше ме и често изазиваше маму нротив себе. Цео свет ме је заштићавао и ја, од тада, само да нисам код куће, читаве дане ировођах на пијаци Клиши, где упознадох комендијаше. Мој пбочим изгуби службу а мати муштерију и да би свога човека изранила иђаше по кућама да пере. Од то доба стече суху болест, проузроковану цеђем. Умрла је у Лариборазиеру. Беше добра жена. Од тада живео сам са оним трговцем што продаје длаке за четкање и са оним што струже по жици од црева. — ХоКете ли ме ухапсити ? Он је говорио тако отресно и отворено као човек. То беше одрпано трчкарало, високо колико каква чизма, чела скривена иснод чудновато жуте власуље. Будући га нико није тражио, спроведоше га у Жен Детни (групу младих апсеника). Слабог схватања, неумешан, а нарочито неспретних руку, он могаде научити само слаби занат плегења столица. Па ипак послушан и по природи трпљив и ћутљив не изгледаше да је из основа покварен у овој школи порока. Али када, дошав до седамнаесте године, би опет бачен на калдрму иариску, он с-е нађе, за несрећу, са својим друговима из затвора, који као ужасни неваљалци имаху ниска занимања. То беху они што пате доле за лов мишева по каљугама; што виксају обућу на путу за Оперу, они жустри хрвачи што радо допуштају да их оборе вашарски херкулеси и што усред бела дана лове по путовима у шуми. Од свега тога он мало учини и, на неколико месеци после изласка из завода за ноправљање, би притворен због малене крађе: придигао је са излогаједан пар ципела. Резултат је: једногодишњи затвор у Сент-Пелажи-у, где ће служити као виксач обуће политичким заточеницима. Живео је, зачуђен, у овој груии апсеника, врло младих и немарно одевених, који гласно говоре и главу охоло држе. Скупљају се у ћелији најстаријега, младића од тридесетих година, одавна затвореног и готово стално настањеног у СентПелажи-у. Ћелија је његова пространа, тапецирана обојеним карикатурама и кроз њен прозор види се цео Цариз, његови кровови, његове зграде, а доле, далеко иза брежуљака плаво и таласасто небо. 0 зидовима висе неколико дасака, а на њима гомиле свезака и један стари прибор за борење: продеране маске, поломл>ени мачеви, пластрони и рукавице без унутарње кучине. Ту иолитичари заједно ручају (вичући увек супу и говеђину) воћа, сира и неколико литара вина, које им у апсанској крчми купује Жан-Франсоа. Буран је то обед, прекидан силним препирањима и хорским певањем, у пустињи овој: Сагтадпо1е и гга! Ну оног дана кад би дошао какав новајлија сви би узели достојанствен изглед и са тим грађанином озбиљно би поступали; али већ сутра дан говорили би са њим на ти и звали га по имену. Т.у су падале крупне речи: кориорација, солидарност и ваздан којекаквих реченица непојмљивих за Жан-Франсоа, као што је на пример и ова, коју је он чуо, заповеднички изговорену, од неког грбоње, који је сваке ноћи брљао хартије: Свршено је! Кабинет је овако састављен: Рајмон нросвете, Марцијал унутарњих а ја сполјНих послова. Прође његов рок и он понова отпоче лутање по улицама париским а под далеким надзором нолиције, која га пушта као свирепа деца концем везана жука. Он поста једно од оних плашљивих и бојажљивих бића, која власт наизменце хвата и пушта, из некакве кокетерије, онако отприлике као рибари платонци. који одмах натраг у воду нуштају тек из мреже извађену рибу, да се неби опустио рибњак. Две године остаде изван затвора, ручајући у КалиФорнији. спавајући у механама а каткад и по пећима за креч, и учествујући, као и остали њему равни, у бескрајним крчмарским рачунима. Носио је качкету остраг масну, тапецирерске папуче и кратку белу блузу. Чим је имао пет суа, ишао је да се шиша. Играо је код Констана у Монтнарнасу, куповао је за два суа, служећи као вратар кога пред уласком у Бобино, кеца срца или треФа, који служаше као контрмарк, и продавао га. за четири ; а вукао је и кљусине средином улице. Сва зла су се стицала! вукао је коцку, у војсци, извукао је добар број. Ко зна да ли га атмосФера часности, која се у војсци удише, и војна дисциплина не би спасли ? Ухваћен у мрежу са неким скитницама што претресају шпагове на улици заспалих пијаница, он се врло енергично брањаше да је преду-

зео да их води. Можда је то било и истина. Али претходна дела послужише као доказ и он би послат на трогодишњи затвор у Поаси. Тамо је правио дечије играчке, научио лоповски говор и казнени законик. Ново ослобађање донесе ново скривање у подземне канале париске; али овога пута за кратко, јер после шест недеља би ухапшен због једне ноћне покрађе, оптерећен пењањем у кућу помоћу лествица и обијањем. У делу опасне крађе он је одиграо нејасну улогу: пола као онај који се даје преварити, а пола као јатак. Укратко његово саучесништво би очевидно и њега осудише на пет година тешке робије. Овога пута најжалије му беше што се мора растати са једним старим псом, кога је дигао са гомиле ђубрета и од шуге излечио. Ова га, је животиња јако волела. У Тулону ланци на ногама, рад на пристаништу, ударци батине, дрвене ципеле без поставе, кришка леба са чорбастим насуљом из доба ТраФалгара, .немање пара за дуван, спавање у стану, који кипти робијашима ■— ето то је упознао за време пет жарких лета и пет студених зима. Изишав одатле, изненађен би послат под надзор у Вернон, где је радио неко време на обали; по том непоправљива скитница, прекиде своје прогонство и дође поново у Париз. Имао је свој капитал, педесет и шест динара, а то је таман за толико времена док не размисли шта да почне. За време његова дуга осуства, његови стари и ужасни другови били су растерани. Добро је био скривен и спавао је у преграђеном делу кујне код неке старице, којој се каза: да је мрнар засићен мора; да је при скорашњем бродолому изгубио пасош и да сада хоће да ироба други начин живота. Његово опаљено лице, његове жуљевите руке и неколики приморски изрази, које је он од времена на време изговарао, чинили су овај роман доста вероватним. Једнога дана, када се изложи опасности да цуња кроз улице, случајно дође у онај Монтмартр где је ро^ен, и неочекивана успомена заустави га иред вратима школе, у којој је научио да чита. Врата беху широм отворена, јер беше врло топло и једним само погледом, подивљали пролазач, могаде познати мирну учионицу. Ништа не беше измењено: ни слаба светлост што кроз ћерчиво пада, ни распеће изиад учитељева стола, ни клупе са оловним мастионицама у њима, ни табла на ногарама, ни географска карта на којој су чак још и сад убодене чиоде, које показују нападне и одбранбене покрете неке старе војске. Расејан и нехотице прочита, са зацрњене даске ову јеванђелску истину, коју је нека вешта рука написала као пример лепог писања: — На небу има више блаженства за грешника који се каје, него за стотину постојанах праведника. Било је без сумње доба одмора, јер брат-учитељ не беше за столом, већ крај једне клупе, изгледаше да прича неку историју оним деранима, који га горе подигнутих очију слушаху. Каква невиност и веселост на лицу овог голобрадог младића, у дугачкој црној одећи са белом траком на прсима, у великим незграпним ципелама и црном остраг пуштеном косом! Жан Франсоа мирпо га посматраше неко време и тада први пут у овој дивљој природи, добро огладнелој, пробуди се неко тајанствено и пријатно узбуђење! Његово срце, сурово и окорело, које не би већма задрхтало ни од замахнуте тешке чувареве песнице сада залупа чак до загушења. Пред овим призором, у коме гледаше своје детињство, његове се трепавице ббно приклопише; потом се стресе и крупним корацима удали. Мисли на црној табли исписане дођоше му у главу. Да ли није доцкан после свега овога? промрмља он. Да ли бих могао, као и остали, гристи свој часно зарађени хлеб и без бриге спавати? Био би врло ирепреден онај полициски шиијун који би ме познао. Брада, коју тамо бријах сада је густа и велика. Човек и у мравињак да се спусти па и тамо може посла да нађе. На тој проклетој робији научио сам и са теретом на леђима, по ужетима се пењати. Свугде се овуда зида, а зидарима свакако потребују надничари. Три динара на дан, а ја толико никад нисам зарађивао. Једино што желим то је: да будем заборављен. И он је сљедовао својој храброј одлуци; у овом послу би вредан, и три месеца доцније то беше сасма други човек. Газда, код кога је радио назва га својим. најбољим радником. После дугог жарког дана, проведеног на лествицама, у сави-