Policijski glasnik

180

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

ВРОЈ 23

Од како ја знам кућа тужиоца Милоша служи се овим путем, како пешице тако и колима за увоз и извоз на имање. Пут је био увек довољно широк да су комотно могла товарна кола по њему ићи. Сада видим да је стешњен од стране тужиоца, који је то извршио поместивши своју ограду напред путу. Заклећу се. Дангубе тражим 4 динара. Петар Косић. II. Филип Арсић, земљод. овд., има 56 година, снособан у свему за сведока, каза: У свему као и први сведок Петар, с тим да је видео када је тужилац пред Цвети ове године своју ограду претресао и тада је пустио према путу и тиме исти стеснио. Заклеће се. Дангубе тражи 4 динара. Филип Арсић. III. Ненад Симовић, земљод. овд., има 28 година, у свему способан за сведока, на питање каза у свему као и сведок Филип Арсић. Заклеће се. Дангубе тражи 4 динара. Ненад Симовић. Затим је одмах узета реч од оптуженог. Марко Петровић земљоделац овд., има 36 година, упитан ирема тужби, испиту сведока и према нађеном стању на лицу места изјави: да овде самовлашћа нема, да он пут није стеснио, но да је исти у оном стању у коме се од вајкада налази. Он не зна да је пут био кад шири. Своју ограду је истина претресао али ју је ударио истим правцем у коме је раније била. Марко Петровић. Одмах по извршеним саслушањима сведока и оптуженог, кмет са одборницима приступили су увиђају о томе како је ограда постављена и уверили су се, да је иста доиста путу помакнута, јер се и сада на лицу места познаје склад где је раније постојала. 0 свему овоме са ислеђењем вршеним на лицу места подносимо суду извештај. Деловођа. Кмет села Осечине. Одборници. Пресуда Извиђајем чињеним на лицу места, и испитом испитаних сведока, потпуно је доказано то, да је оптужени Марко, претресајући ограду своју у очи Цвети ове године, исту помакао тако, да је тужиоцу стеснио колски пут, на који овај има нраво службености у своје имање. — § 34. полиц. уредбе. Овим својим поступком оптужени је извршио самовлашће, и навукао на себе последице из § 375 а крив. закона, по коме законском пропису има му се и казна одредити, с тим да је дужан своју ограду повући у ирвобитно стање. Зато суд општине осечанске као надлежан — § 4. полиц. уредбе Пресуђује Да се оптужени Марко казни са иет дана затвора о своме трошку, да накнади тужиоцу плаћену таксу 2 динара у таксеним маркама, која је на тужби нрилепљена, и да му плати 2 динара дангубе, а тако и испитаним сведоцима ио 2 динара. Своју ограду дужан је повући у првобитно стање т. ј. у своје границе у року од десег дана, што ако не учини, суд ће по истеку тога рока, ово о његовом трошку извршиги а њега за непослушност према наредбама власти поново казнити. Саопштити пресуду странама. Од суда општине осечанске 1. јуна 1899. године № 920. у Осечини. Председник суда, Деловођ. Кметови.

Одговори на задатке. На задатак стављен у 20. броју нашег листа стр. 154., да ли је правилно решење суда општине смедеревске Вр. 3600. по спору Јована Томића хлебара противу Најдана Петровића млекаџије, добили смо више одговора од општинских писара. Правилно су решили питање: Маринко Николић писар оишт. влакчанске Милија М. Раденковић писар општ. бољевачке Милан В. Стамболић писар општ. брезовске Миладин А. Нандуровић писар оншт. ноћајске, који су се изјаснили да је одвојено мишљење судије правилније од судског решења. Одговори осталих општ. писара неправилни су.

АЖ0Х0ЛИЗАМ Већ од подужег времена научењаци су указали на огромну оиасност која прети човечанству — на алкохолизам. И лекари. и новинари, и проФесори и свештеиици почели су борбу иротиву те страшне и опасне модерне болести. Доктор Дебов (Беђоуе), про®есор интерне патологије на медецинском Факултету у Паризу, отпочео је ове године предавања о тровању и о неким нервним болестима. Његово уводно предавање које је штампано, ^ А1сооИзте, раг М. Беђоуе, ргоГГеваеиг а 1а Раси11;е (1е тес1есте. Бедоп сГопоеНиге. 1лћгаше (1и топс1е тесИса!. Рапз), пуно је речитих доказа, извучених из статистике, морала, лекарског искуства, политпчке економије. Носледице алкохола не заустављају се само на јединци, оне се шире и на целу расу, и то прво дегенерацијом а после неплодношћу. Данас је алкохолизам најсигурније средство да једна раса опадне и пропадне. Није потребно тражити примера међу америчким црвенокосцима и афричким црнцима; ракија производи иста дејства међу културнима Европљаннма. Зато треба посматрати кроз две или три генерације једну породицу алкохоличара. У првој генерацији, стас се смањује, необуздана жеља за пићем расте, и умне силе слабе нервне болести се појављују. У друрој, има идиота и епилентика. После треће, и то срећом за човечанство, нестаје неплодност. Претпоставите да алкохолизам постане општа болест, што није немогућно, и можете мислити шта за недесет година може бити од најснажније и најдаровитије расе! Смртносг и разбољевање много је веће код алкохоличара но код умерених људи. У Енглеској, друштва за осигуравање живота дају онима који не пију за 28% мање осигурање. Са потрошњом алкохола иде упоредо број злочинаца и лудака. У Шведској 1828. пило се 23 литра на главу, и било је 53 убиства и 2281 крађа. Од 1875. до 1878. потрошња алкохола сведена је на 5 литара на главу, и било је само 18 убистава и 1875 крађа. Иста сразмера је у Норвешкој. Субота. недеља и понедељак јесу свечаници алкохола. У Цириху је коистатовано 1891. да од 141 телесне повреде 100 су учињене у та три дана. Таке су несреће које алкохол за собом вуче. У колико се смањује број здравих, корисних и производних грађана, у колико се смањује број људи ио касарнама и радионицама, у толико се увећава број лудака, злочинаца, идиота и епилептика, у толико се више пуне луднице, апсане и болнице. У Француској зло је врло велико. 1850, у њој се пило мање но и у једној држави на северу и у средини Евроие. Али у последње време, потрошња алкохола се учетворостручила и износи преко 2 милиона хектолитара годишње. И што је још најгоре, док је код других народа потрошња се смањивала, у Француској се повећавала. Немачка је, за седам година, спала од 8 на 4 литра на главу; Швајцарска, од 5 на 3; Данска, од 10 на 7; Канада, од 3 на 1 ; Норвешка, од 8 на 1 ; Шведска, за шест година, од 23 на 3 ; Еиглеска, од 3 на 2 ; Италија од 0.85 на 0.35 — а Француска од 1 литра у 1830. години скочила је на 8 литара 1898. У 1830. било је у Француској 280.000 крчама, 413.000 у 1890, а више од 500.000 у 1897. У Паризу једна крчма долази на три куће. У северним департманима једна крчма долази на петнаест људи. Ако се узме годишња потрошња 50 милиона литара ракије, и како сваки литар има 30 до 35 чашица које стају но 10 пара, онда се годишње дају на ракију једна милиарда и шест стотина милиона, и од тога. четири петине пада на сиротну класу ! Становништво Француске, вели учени проФесор, дели се на две половине, на оне који алкохолишу друге, и оне који су алкохолисани. Питање о сузбијању алкохола питање је о спасењу отаџбине, и сви људи који одиста воле свој народ и не желе да се вековне тековине цивилизације не потоне у алкохолу, дуаши су да што живље узму учешћа у овој одиста нултурној борби.