Policijski glasnik

БРОЈ 34 ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК ' ' 259

па и хиљаде људских живота нсртвују се приликом смрти владаочеве. Сем тога убиства се дешавају редовно при почетку жетве. Често пак натакпу на колац какву младу девојгсу, да би се тим помогло засталој трговини и т. д.') Шта више, ту се не задовољава само тим, што се жртва убије; ту се смишља како да се жртва мучи пре него се убије. Тако је Баудич видео једног човека с везаиим рукама на леђима, који је на овај начин мучен: једно му уво приковано за колац и повучено иапред, а друго, готово сасвим одвојено од главе, држаше се само једним парчетом; оштрицом од ножа превучено му је преко оба образа; на леђима му беху дубоки зарези а по један нож беше му забоден испод сваке нлећке; на послетку једна врвца, провучена кроз нос, служаше на то, да га воде као какву марву. 2 ) У Сенегамбији су, међу црнцима овог предела, у неколико цивилизованим и помешаним с крвљу маварском, злостављања и свирепости екстремне; убиство је овде врло често и неумитна освета је права дужност. Мунго Парк вели, да се овде предају злу као каквој науци ; уживају у туђим мукама. Просграни континенат амерички хранио је и храни народе и племена чији су обичаји врло различни. При свем том, може бити са изузетком становништва у средњој Америци, главна је црга у карактеру — дивљачност. Поро.д канибализма и иоред судбине ратних заробљепика, поред религија у Америци, ми ћемо имати да спомеиемо неколико свирепих дела, међу осталима и погубљење ратних заробљеника код црвенокожних и бразилијанских Индијанаца, људске жртве код Мексиканаца и т. д. У северној Америци, Индијанци поред Порт-де-Франсе-а, које је проучавао Ла Перуз, беху до крајности раздражљиви, подлолши изливу гнева, увек у свађи, претечи један другом, до крајности осветљиви: у кратко, дивљачнији него многе друге ншвотиње. Малајци, по изгледу ћутљиви, опрезни, господари над самим собом, смеони, с презрењем према мирном занимању, како веле многи путници, они су веома свирепи, што у осталом не искључује врло достојанствено држање и велику учтивост. Но речима једног старог нутника, Николе Контија, који је путовао године 1430, убиство је код њих само једна наслада. »Кад ко од њих, вели овај путник, куповагпе какву сабљу, он је са свим лако опробаше на грудима првога намерника.® Јавно мишљење немаше ништа против тога, шта више хваљаше умешност убице, ако је удар уметнички изведеи. Стара свирепост оживела је и у чувеном јаванском обичају »трчати мук. (< Код Малајаца, као и код других, дешава се често, да коме догрди живот ма из ког узрока. Онда, у место да се убијо по европском начину, он дохвати какво оружје, често се опије опијумом и иојури као каква дивља животиња на све које наи1)в. Десет, петнаест, двадесет људи буду по каткад убијени или рањени од побеснелога док он сам не буде убијен или затворен. Ио мишљењу малајском растати се на овај начин с животом нотпуно је часно. Овакој се смрти прибегава из најразличнијих узрока, више пута је »тркачу мука" учињена нека неправда, други пут је изгубио на игри и т. д. За време рата, виђају се читаве групе, сложене да »трче мук С( кроз редове непријатељске. Они појуре тада са бесном енергијом не водеКи рачуна о сметњама. Полинезијанци, по нарави миого блажији, веселији и несташни као деца, не цене много више живог л>удски. Главари злостављају, рањавају или убијају људе из народа по својој ћуди. На један знак свепггеников, сваки Полинезијанац може бити ухваћен и жртвован боговима, као што ћемо видети, говорећи о религији овог народа. Човечиост и Филантропија такође су најслабије стране разпим монголским народима у Азији. Номади Туркомани, који лутају око Корозана, праве су грабл.иве лсивотиње; они јуришају на земљораднике, играјући се масакрирањем и одвођењем у ропство. За најмању погрешку, за ма какав каприц они убијају своје лсене, своју децу, своје слуге. Ако је веровати оцу Хуку, Монголи су изгубили стару свирепост, коју су показивали при својим инвазијама на Јевропу.

') Нип1оп, Ша1. ишу. с1е8 гоу, XXVIII, 381. 2 ) Во\усПсћ, Шз(:. ишу. (Јез гоу. XII, 190.

Он вели, да су они питоми, мирољубиви и гостољубиви. Како вели један скорашњи путник, ова питомост је постала мекуштво и плашљивост оних племена, која су излолГена утЦцају и мешавини с Кинезима. х ) Што се тиче Кинеза, у многом чему су за поштовање, шта више за дивљење, изгледа, да су спојили крајње презирање смрти са крајњом плашљивошћу. У њиховој се историји на-' лази читава серија страшних грађанских ратова, крвавих побуна, често пак ужасних гњечења. С друге пак стране познато је, с којом мирноћом подноси Кинез највеће муке. Још и у последње време један кинески осуђеник на смрт могао је наћи заменика, који би се за скромну суму подвргао смртној казни. У исто време, ови људи, који праве трговину од свога и туђег лсивота, покоравају се без гунђања сваком јарму, допуштају да им шака Јевропљана прави законе у њиховој властитој земљи, иокоравају се ропски Малајцима, који су безмерно нижи према њима н т. д. Тешко је ову слаботињу кинеског карактера не приписати самој њиховој цивилизацији , која је за толико хиљада година уређивала све одношаје у животу, парализовала индивидуалну иницијативу, учинила апсолутно покоравање законима државним, презирући готово војпичке врлине, и која је завршила тим, што је угушила енергију расе. Како вели отац Хук, велика је телсња данашњег Кинеза не компромитовати се и овај је осећај Формулисан у изреци, која је Кинезу увек на устима у тешкој ситуацији: »Умањи срце своје.® Нека би овај пример користио извесним народима у Јевроии, чије су и управлзајуће класе« очевидно на путу да се покинезе. (Свргаиће се).

П0ЖЦИЈ0КИ РЕЧНИК. Општински послови. I. Су!,еп,е по гра!,анскии спорошша Суду општине ужичке Са Милорадом Недићем, овдашњим пиљаром, уортачио сам се, да ове године радимо, у овој вароиш, тппекулативно пиљарску радњу. У ту радњу ја сам улолшо у готову новцу 180 динара. Продају и куповину вршили смо обојица, али и новац и рачун о приходима и расходима налази се код њега. Сада смо ортачки рад престали радити, пошто нам је рок истога истека. Тралшо сам од Милорада да рачуне прегледамо но он то неће да учини, нити хоће да ме у моме улогу измири. Зато сам принуђен тужити га суду и молити га, да га силом закона нагна да са мном рачуне прегледа, како би могли наше ортачке односе пречистити. Да смо доиста били ортаци и да су моји наводи истинити, потврдиће Милош Весовић, пекар и Милоје Тешић, магазаџија, пред којима смо уговор о ортаклуку закључили, Тулсбе основ: тражење полагања рачуна, проистекзог из ортачке радње. Доказ сведоци. 2 августа 1899 год. Лазар Петровић, Ужице. пиљар. Бр. 3073. Завести тулгбу у деловодни протокол, затим одредити рочиште, на које позвати обе париичне стране и сведоке. 2 августа 1899 год. Пресед. суда. Улшце. Рађено 9 августа 1899 год. у суду општине ужичке. Белешка по спору Лазара Петровића, пиљара овд. Противу Милорада Недића, пиљара овд. Извиђали су: Због полагања рачуна проПредседник суда истеклог из ортаклука. Кметови Бележио писар. На рочишту су обе парничне стране и сведоци. На нонуду суда нису се могли поравнати.

Ј ) Ргејеуа18ку, Моп^оПа I. 02.