Policijski glasnik
42
ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
БРОЈ 6
трополога, те ћемо видети, која се тврђења могу узети као доказана, а која не. Без обзира на то, да ли се може узети да постоји Ломброзов тип »рођеног злочинца" или не, нама је за сада довољно, да, у прилог нашем тврђењу, наведемо доказе, који се оснивају на податцима Д-р Емила Лоран а 1 ), који је пуне две године, као лекар осуђеничке болнице, чинио антрополошкопсихолошке студије над осуђеницима. Своје студије чинио је Д-р. Лоран над хиљадама осуђеника, па је међу њима нашао неколико класа. 1. Дегенерисани. Лоран је испитивањем нашао, да мождане аФекције код дегенерисаних долазе поглавито од алкохола. 2. Еаилеитични. Број ових је знатан међу осуђеницима. И ако се епилепсија у опште не може приписати искључиво алкохолизму, ипак постоји у науци као Факт, да су деца алкохолиста често пута, услед наслеђа извесних церебралних а®екција, подложна овој болести. 3. Хистерични. Као врста душевне болести, свакојако се може и хистерија приписати носредном — наследном — дејству алкохола. 4. Душевно болесни. Лоран примећује, да је међу осуђеницима много већи проценат душевно болесних, но код осталих људи. Узрок овоме је нешто у наслеђу, нешто у напрасном душевном потресу, коме су осуђеници изложени које при самом вршењу кривичног дела, које за време истраге и осуде. Но и овде ће алкохолизам бити узрок код неких непосредно, ако су дотле били алкохолисти, а код неких иосредно —• наслеђем. 5. Алкохолисте и морфинисте. Лоран је својим истраживањем пронашао, да је проценат алкохолиста код осуђеника у опште 80°/ о - Ако би оволики проценат алкохолиста међу злочинцима изгледао и претеран, то се може објаснити тиме, што је пијанство у Француској веома развијено, благодареКи великој потрошњи разних концентрисаних алкохолних пића, а нарочито абсинта. Но нека би у другим државама проценат алкохолиста међу злочинцима био и знатно мањи, опет он остаје тако огроман, да се алкохолизам мора узети као један од најмоћнијих Фактора у криминологији. Циљ ове расправе , а нарочито овога одељка њеног, био је да докажемо, да је алкохолизам један од важних и моћних узрока злочину у опште, а неким врстама његовим на по се. И ако смо се у излагању своме ограничили на доста мали део аргумената, држимо да је и ово било довољно, да код читалаца створи уверење, да је алкохол једно велико социјално зло, и да је он у многоме узрок једном великом друштвеном злу и злочину. Није циљ ове расправе да износи све штетне последице алкохолизма, а нарочито у економном погледу. То остављамо другоме ком, који би хтео посветити мало времена проучавању те страие алкохолизма.. Нама је циљ био да у кратко изнесемо резултате, до којих је дошла криминална социологија, па држимо, да смо то и постигли. Криминална социологија била нам је на руци, да се упознамо са једним понајважнијим узроком злочина, као једне болесне појаве у друштву. Но како кривично право има задатак, да тражи и срества, којима би се ово друштвено зло спречавало или бар сузбијало, то ћемо се морати обратити за номоћ криминалној политици. (Наотавиће се).
ПОСТАНАК ЈЕДНЕ ПАРНИЦЕ, ПРЕСУДА И ИЗВРШЕЊЕ ЊЕНО (СВРШЕТАК) Сиор овај по жалби тужилачке стране дође пред Касациони Суд. И шта се сад деси ? Касациони Суд ништа не примети против пресуде по својој главној дужности одређеној §-ом 325-им грађ. поступка и законом о устрој-ству Касационог Суда, већ примети да су и првостепени и Апелациони Суд нропустили да од тужитељке наплате таксу, која се требала наплатити и на вредност »облигације« и за пренос исте на тужитељку. Па, размишљајући шта да учини, како да поступи ирема овој грешци оба суда, у место да о истој извести Ми-
') 1^8 ћаШиез с1ез рпаопа с!о Рапа, екиЈса (Г ап4горо1о§чо е(; с1е р8усћо1о§1е спгшпеПез. Рапз 1890.
нисгра Финансија, као главног надзорника за вршење закона о таксама, како би се од оних који су криви за то пропуштање наплате таксе наплатила казнена такса по закону, а 1фесуду за снажну огласи — Касациони Суд, и ако није приметио, да је ма што на штету тужилачке стране учиљено, у смислу §-а 325-ог грађ. поступка, баш противно том пропису, а на основу истог §-а 326-ог, поништи пресуду Апелационог Суда зато, што је цењена доказна вредност исправе, коју је тужилачка страна за доказ поднела, и без наплаћене таксе и ако та исправа подлежи плаћању таксе. И то све учиии Касациони Суд по жалби тужилачке стране. Па зар је и првостепени и Анелациони Суд урадио што на штету тужилачие стране тиме што јој није наплатио таксу коју би требао да јој је наплатио, па и без таксе ценио и оценио доказну важност њеног доказа —■ »облигације®?! Ми смо мишљења не само да није ца штету тужилачке стране ноступљено, већ потпуно у корист њену. Она је поштеђена од наплате таксе. Није јој одбачен доказ због неположене таксе, већ по оцени доказне важности његове, што 6и било учињено и у случају да је на њему било ирилеиљених и много више таксених марака, но што је законом о таксама за овај случај одређено. Овде се ценила доказна важност исправе по њеној Форми и садржини, и према прописима грађанског закона и грађанског поступка, а не према одредбама Финансиско-пореских прописа о условима, под којима се поднети писмени докази могу узимати или неузимати у оцену. Преко тога су питања ћутке прешле обе пресуде. Све ово тврде и саме примедбе Касационог Суда, па опет закључак љихов гласи: „Да се нресуда Апелационог Суда на основу §-а 325-ог грађ. поступка поништи" ! Ми смо мишљеља да је ова погрешка последица: прво, недовољног схвагаља смисла и духа зак. о таксама. Јер по првој алинеји чл. 10-ог закона о таксама није дозвољено узети у рад писмеио такси подложно, ако није такса наплаћена. А ако се противно томе поступи, онда важи пропис 2-ге алинеје тог истог члана 10-ог, по коме ће се виновник осудити на плаћање казне — петогубим износом ненаплаћене таксе, али неће се и уништавати свршени рад. А последњом алинејом тог члана 10-ог стављена је само дужност органима државним да званично извештавају Министра Финансија о таквим неуредностима, и ништа више. Друго, та је погрешка последица недовољно примењеног закона о устројству Касационог Суда. Јер од постанка тог устројства па све до данас нијеГ тачно одвојен рад чисто судски од рада администрације тог • Суда, и ако је то предвиђено §-ом 2-им истог устројства, који оставља да број секретара и нижег персонала одређује потреба. Према томе требало је слично одредби §-а 19-ог закона о устројству нрвостепених судова, увести то и код Касационог Суда па би та подела Касационог Суда онемогућила сличне погрешке; јер они, који могу ништити и одобравати одлуке нижих судова, не би се ни бавили претходним радовима па и старањем о наплати таксе; а они који би се тиме бавили, не би могли ништити и одобравати одлуке нижих судова. Кад ове примедбе стигну Апелационом Суду, у одељењу тога Суда, које је поништену пресуду изрекло, беше лични састав измењен тако, да се је само један судија затекао од оних који су ту поништену пресуду изрекли, па и тај једини не беше бранилац те иресуде јер је и раније био одвојеног мишљења, те ваљда са тога сматраше, да није обавезан одржавати пресуду но своје одвојено мишљење, него приђе, у поновом суђењу, новим судијама, који такође мишљаху да их не веже ранија пресуда, ни у оним деловима, које иримедбе Касациочог Суда и не додириваху. Примедбе буду усвојене, акта враћена ирвостепеном суду »на дослеђење". Из пресуде Апелационог Суда, која је после тог дослеђења изречена не види се, шта се је дослеђивало, али из примедаба Касационог Суда, којима је поништена пресуда Апелационог Суда, види се да је то дослеђеље морало бити у цељи расправе о последицама пропуштене наплате таксе, јер се из тих пЈшмедаба не може извести никакво друго овлашћење за Апелациони Суд. Ну кад Апелациони Суд прими акта враћена од првостепеног суда, који није ни судио поново, као што није ни требао да суди, онда Апелациони Суд, оставивши своју ранију пресуду, расмотри понова стару пресуду нрвостепеног суда, којаје ранијом пресудом Апелационог Суда одобрена, па поново пре-