Policijski glasnik
88
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК
БРОЈ 11
— Истина је, одговори некако особито брижно Раскољњиков; опомињем се свега, до најмањих ситница, али ево шта је чудновато: не умем себи да објасним зашто сам тако чинио, зашто сам говорио, зашто сам отишао на такво место. — То је и сувише познат Феномен, умеша се Зосимов, извршење дела је по кадшто мајсторско, веома лукаво, а владање поступцима, основа поступака, растројено и зависи од разних болешљивих утисака. Налик је све то — сну. „Ама то је, може бити, баш добро, што ме он готово за суманутог сматра", помисли Раскољњиков. — Та тако је, молим вас, и са здравима, примети Дуњица, узнемирено гледајући у Зосимова. — Доста добра примедба, одговори овај: — у том смо ногледу одиста сви ми, и то врло често, готово као луди, само с том малом разликом, што су „болесни" у неколико луђи од пас, зато је ту веома потребно разликовати границу. А хармоничног човека, истина је, готово никако и нема; на десетине, а може бити и на стотине хиљада нађе се по један, па и то у прилично слабим примерцима... Код речи »луди", која се несмотрено отрже Зосимову, кад се забрбљао о својој милој теми, сви се намрштише. Раскољњиков је седео замишљено и с чудноватим осмехом на бледим усницама, као да не обраћаше иажње ни на шта. Настављао је о нечему размишљати. — Па, дакле, штајесаоним прегаженим? Прекинуо сам те ! Брзо узвикну Разумихин. — Шта? учини овај као да се пробудио: — а! јесте... па натопио сам се крвљу, кад сам помагао да га пренесу у стан... Збиља, мамице, јуче сам урадио нешто, што се не може опростити; мора бити да нисам био при себи. Јуче сам сав новац, који сте ми ви послали, дао... његовој жени... за погреб. Сад је удовица, јектичава, бедна жена... троје малих сирочади, гладних... у кући нигде ничега.., и још једну кћер има... Можда би ви и сами дали, кад би видели... Ја, у осталом, признајем, да нисам имао никаква права, нарочито знајући, како сте и сами набавили тај новац. Да бих помагао, требало би пре свега на то права имати, иначе: »Сгеуег сМепз, 81 уоиа п'е1ез рав соп1еп1 ;8 с< . 'Гу се засмеја. — Је ли тако, Дуња? — Не, није тако, одсечно одговори Дуња. (Наотавиће ое).
П 0 Т Е Р А Лепосава, кћи Агатона Думановића, из Врњаца, на дан 24. Фебруара тек. год. увукла се у собу Алексе Петковића из Крушевца, разбила сандук и из овога украла и однела 44. српске новчанице од по 10. динара и 35. дуката у злату, па побегла. Лепосава има 14. год., у једну ногу рамље, а у оделу сељачком. Начел§тво округа крушевачког, актом од 9. марта, тек. год. Бр. 44.91., моли све власти да Лепосаву пронађу и нађену начелству стражарно спроведу. Пронађена Лепосава може се спровести и Управи града Београда, с позивом на Бр. 5859. Дишитрије Маклеиопић, који се издаје, да је из Ривице у Срему, био је црквењак цркве тешичке, среза моравског, округа нишког, и као такав примио од свога свештеника, г. Младена ПоповиКа, извесну суму новаца у цељи да купи неке сгвари у Алексинцу и није се више ни вратио. По нађеним хартијама које је после себе оставио, видело се, да је Димитрије препредена варалица и ФалсиФикатор, јер је сва уверења.и документа на основу којих је добијао службе ФалсиФиковао разним општинским, среским и црквеним печатима. Димитрије се издавао негде за монаха манастира Сретења, под именом »Пахомије, — Доситеј Макленовић", негде опет Гаврило Тгирић из Ривице, а више пута из Косанчића, среза масуричког, у место лесковачког, а негде из истог села, среза јабланичког, окр. врањског. Од свију докумената има оригинални мали пасош издат му од начелства окр. ужичког 13. аирила 1899. год. Бр. 5518 и № 62, за Врање и визиран у Бајиној Башти за Босну, — и служитељску исправу од истог начелства од 6. септембра исте године Бр. 250. Димитрије има 28. године, средњег је стаса, косе плаве, обрва смеђих, образа округлих и бркова смеђих. Начелство окр. нишког актом од 29. Фебр. т. г. моли све влаети, да Димитрија живо потраже и нађеног начелству стражарно спроведу. Про-
нађени Димитрије може се епровести и Управи града Београда, с позивом на Бр. 5438. Ђорђе Здатановић, ужарски слуга, родом из Врања, на дан 1. марта тек. године побегао је од свога газде Ташка Митровића, ужара из Врања. Ђорђе има 17. година. Начелство округа врањског актом од 6. марта т. г. Бр. 4441, моли све власти да Ђорђа нотраже и пронађеног стражарно спроведу. Пронађени Ђорђе може се сировести и Управи града Београда, с позивом на Бр. 5862. Суља Бахинијаревић, из Сијарине, Асан Садијовић из Власа и Алим Љутовић, из Турекве сви Арнаути, ноћу између 29. и 30. августа прошле године украли су коња од Османа Намутовића, дијурнисте моравске дивизије и пребегли у Турску. Потером турских власти ухваћен је Алим и украдени коњ и предат сопственику а Алим спроведен у Гиљане, одакле је побегао и са осталом двојицом прешао у Србију. Суља је 8. Фебр. т. г. ухваћен у Сијарини и решењем начелника среза јабланичког стављен под кривичну истрагу и у притвор. Асан има 18. год., у лицу плав, раста средњег, од одела има на себи црне чакшире и гуњ, на глави умотан шал, а на ногама онанке, од оружја пушку мартинку. Алим има 20. година, у лицу црномањаст. омаленог раста, малих бркова, од одела има чакшире од црног сукна, памуклију, на глави белу арнаутску капу, а на ногама опанке, а од оружја пушку капаклију. Начелство округа врањског, актом од 5. мар. т. г. бр. 4385, моли све власти да Асана и Алима потраже и нађене стражарно спроведу начелству. Иронађени Асан и Алим могу се спровести и Уирави града Београда, с позивом на бр. 5863. Жата Вукотић, тежак из Бериља, досељеник из Црне Горе, налази се под ислеђењем код прокупачког првостеи. суда, зато, што је 18 октобра 1899 године око 5. сати по подне на путу Прокупље—Лесковац, у међусобној свађи из револвера тешко обранио Станка Митровића циганина из Бериља, од које је повреде Станко после неколико часова умро. Поменути Мата налази се у бегству, зато нрвостепени прокупачки суд, актом од 26 Фебруара Бр. 26-21' обраћа пажњу полицијским властима и моли их да га у случају проналаска стражарно спроведу суду. Мата има 40 година, повисоког раста, очију црних, браду брија. Од одела има на себи црног.орске чакшире, Фермен, чизме и шубару. Ожењен је, има четворо деце. . — ; ;——• . ТРАЖЕ С Е Јордан, син Станка Савића, из Руљковца, среза јабланичког, у првој половини месеца Фебруара, тек. године отумарао је од своје куће незнано куда и до данас се није вратио. Јордан има 14. година, средњег стаса, косе смеђе, чела широког, обрва смеђих, очију жутих, без браде и бркова. Начелство окр. врањског актом од 9. априла, т. г. Бр. 4488, моли све власти да Јордана пронађу и упуте начелству. О проналаску Јордановом може се известити и Управа града Београда с позивом на Бр. 5861. Јаиићије^ син ТраЈка Стевановића, теж. из Г. Топонице, среза прокупачког, још 27. Фебр. т. г. отумарао је од своје куће незнано куда. Јанићије је ђак III. разреда основне школе, има 14 год., плав, раста омаленог, у сељачком оделу — гуњ и чакшире ■— на глави има шајкачу, а на ногама опанке са узицама. Начелство округа топличког актом од 7. марта, т. г. Бр. 1793, моли све власти, да Јанићија потраже и нађеног спроведу начелству. Нронађени Јанићије може се спровести и Управи града Београда, с позивом на Бр. 5548. МилутиИу син Мишура Кнежевића, тежака из Кара, онштине дубовске, среза добричког, 26. Фебруара т. г. отумарао је незнано куда. Милутин има 25. год. Средњег р^ста, очију зелених, бркова смеђих — густих, образа округлих, косе смеђе. Од одела има на себи: гуњ, чакшире и Фермен од црног сукна, на глави шајкачу, а на ногама чарапе и опанке. Начелство округа топличког актом од 9. марта т. г. Бр. 1874, моли све власти да Милутина потраже и нађеног спроведу начелству. Пронађени Милутин може се спровести и Управи града Београда, с позивом' на Бр. 5730.
ШТАМПА КРАЉ. СРП. ДРЖАБНА ШТАМПАРИЈА
ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Н. ДИМИТРИЈЕВИЋ