Policijski glasnik

162

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 21

изноои, и да га је учинило у тужби именовано лице. За то тврђење треба тужилачка страна, судији који суди да принесе доказна средства; међу тим, странка оптуженога има да се стара да прибави сва доказна средства која овога бране. Судија или суд, дакле, који ће пресудити, ништа не истражује, него пред њим се саме странке споре и расправљају, једна другој претресају све изнесено градиво. Судија само руководи том расправом или претресом странака и, с тога гледишта, његово је само да се стара, да све опо, што странке могу објаснити или расветлпти, доиста и буде објашњено. Онтужени је странка а не предмет за истраживања. Он нема никакве обавезе, није дужан да што призна; на против има ираво да чека да тужилачка страна изнесе доказ за кривицгу. Та пак тужилачка страна у нас је државпи тужилац кад дело дође суду и оптужени буде стављен под суд, а дотле сам иследник уз припомоћ приватног тужиоца или и без овога. Колико смотрености треба да има иследник, да при том не вређа онај припцип равноправности оптуженога са тужиоцем у ногледу свих средстава кривично-правних! Тога ради и написасмо ове р>едове, да би иследнике наше подстакли на што више премишљања о томе, и да би при истрагама увек имали на уму принципе модерног кривично-правног ностунања. Ж. П. Јол.

ООУДА НЕБИНОГА (НАСТАВАк) Цитен је најпре отрчао у Карлову улицу (која се састаје с поточном улицом некако баш према куКи Цитеновој) и викаше полицију. Ноћни стражар Адам Вајнрих питао га је што виче. Цитен му исприча шта се догодило, показа му где станује, рече му да иде и на месту све види, па оде даље, казавши да хита лекару. Вајнрих погађа кад каже да је то било између 11 с. 20 м. и 11 с. 30 м. Вајнрих, праћен двојицом који беху сведоци овог разговора, пође стану Цитеновом. Идући лекару, Цитен је срео стражара Бергмана, коме је такође казао за злочин. Ишао је Д-р Даману, кога није нашао код куће, те хиташе Д^р Хертманију у високој улици бр. 18. Ту по други пут срете стражара Бергмана и то тачно у 11 с. 30 м. исиод протестаитске цркве. Цитен нађе лекара Хертманија, који се брзо обуче и пође кући Цитеновој, међу тим Цитен отрча свом шураку, Ернсту Хертлу, који становаше у Карловој улици број 28 I. спрат. Хертл с мужем и женом Цитен није имао никаквих веза, иа ипак га је Цитен, као свог шурака, извесгио о злочину овом и одмах отишао од њега. На улазу Карлове улице у улицу поточку, дакле врло близу стана свога,- срете Цитен стражара Фајбера, упита га да ли је кога на улици видео и исприча му како је мало час дошао из Келна и засгао своју жену с разлупаном главом. Фајбер му се придружи и заједно дођоше кући на 10 минута пре ионоћи. Шта се дога^ало у кући до повратка Цитенова ? По одласку Цитена, дошле су г-ђа Клес и г-ђа Хајнрихова. Ту у крчми нашли су она лица, која су управо на вику Цитенову ту дошла. Једнога само од тих не беше, а то је шегрта Августа Виљема. Тек на три минута цосле ових жена дође Виљем, који је бајаги дотле био у кујни, опет у крчму. Он ииташе шта се то догодило, ма да већ знађаше шта је, што је свакојако чудно. А кад г-ђа Клес, која наравно није могла знати, да је Виљем пре ње већ једном био ту, обрати пажњу Виљему на повређену жену Цитенову, »Виљем пљесну рукама од запрепашћења, седе за сто и стаде ову непомично посматрати. к Френцл се налазио у послу око жене Цитенове, па позва и бравара Виљема Боза да му помогне, који беше дошао одмах за Клесом и Хајнриховом. У том дође и полициски стражар Вајнрих, прво службено лице које је за злочин и све остало сазнало, и то баш из уста самога Цитена. Вајнрих стаде испитивити жену Цитенову и тиме отпоче ислеђење. На питање ВајнЈзихово ко ју је тукао, она одговори: „Нитков. к — »Који нитков?" — »Розбах." Два минута доцније, Вајнрих питаше опет, само се не зна да ли је ггатање гласило: »Ко вас је тукао® или: „Је ли вас муж ваш тукао® или још и друкче како, толико нак зна се тачно, да је Цитенова жена на то од-

говорила тада: »Цитен, мој муж." За Вајнриха то би доста, да буде уверен у кривицу Цитена, нарочито што не беше никаква тајна ни у очајно и зло стање брака Цитенова. Клес на позив Вајнрихов оде по окружног хирурга Д-р Бергера; она двојица, што су дошла с Вајнрихом, одоше полициском чииовнику у општинској кући, да доставе случај. Тада, како рекосмо на 10 минута пре 12 сати, стиже Цитен с Фајбером. Онога, што уђе пре Фајбера, Вајнрих упита је ли он Цитен, па кад овај рече да јесте, саопшти му да га ставља у притвор. ЦитеН поче да дркће; престрави се. Није од важности да ли је упитао »Па зашто?® или није ништа ириметио, али је вазкно ово : у тренутку, кад Вајнрих огласи Цитена за притвореника, изађе шегрт Август Виљем »из буџака где се завукао у мраку", па кратко и сасвим одрешито (не тиче нас се ни с колико јаким гласом) изјави: да његов мајстор није убица, понављајући то више пута. Услед тога буде и он у нритвор стављен и поведен с 11,итеном. У путу за општинску кућу, куда су обојица вођени, затражи Виљем да се ириближи своме мајстору, јер, рече, »морам нешто да га нитам/ но ФаЈбер то не допусти. После одвођења ове двојице, дошао је Д-р Бергер, окр. хирург, и нашао ,је да жена Цитенова није нри свести и да не разуме питања, Пет мииута за тим, дође Д-р Хертмани, па, попгго претходно примети да је петролеумско осветљење слабо и нареди да се гас припали, стадепоиет иитати жену Цитенову ко ју је ударао. Какојеона при том помињала име час свога мужа час неких других лица, оба лекара добише уверење, да Јкена Цитенова због великих повреда није у стању ништа поуздано и од{>еђено да смисли и каже, те наредише да се носи у варошку болницу. Кућа, а нарочито сама крчма, би стављена под стражу за ту ноћ. Тако стоји само дело, како га износи истрага противу Цитена и Виљема. Да виднмо сад како је истражни материјал ирибран, прокритикован и употребљен. Као при сваком случају, тако и овде јавља се гомила нитања о месту дела, начину извЈннења, личности учиниоца, мотивима дела и т. д. Али са гледишта Криминалистике представити случај, значи изнети оне моменте који имају или могу имати неког значаја у ногледу криминалистичком, а то нама само и ваља овде показати. На неколика важна питања имамо одговора већ у самом опису дела. Знамо место дела, упознати смо с врстом повреда, а и време извршења злочина познато нам је, у колико из досадањег знамо да је у тренутку, кад је Цитен виком својом .(11 с. 15 м. — 11 с. 17 м.) избудио кућне становнике, убилачки напад већ био учињен, свЈзшен. Казато је и то, да су Алберт Цитен и Август Виљем, под сумњом за извршење дела или за саучешће у томе, нритворени. Казали смо већ и то, да је посао истраге започео појавом Вајнриха, па ћемо сад на то навезати наша даља извођеља. Вајнрих, угледавши Марију Цитен, веома се потресао, чему се и има приписати то, што није учинио ништа да се очувају трагови злочина, а ово је у сваком таком случају ирави и ирви посао органа вггасти. Такав посао лица, у чијим су {>укама истраге или ма и припреме за истрагу, никад не може бити сувишан, а у случају с Цитеном био би од великог значаја. Тако, жена Цитенова лежала је у крви; соба је мозгом попрскана; у соби није баш како треба осветљено (гас је припаљен истом пошто је Цитен притворен); многи су по соби тумарали тамо амо и, уз сасвим нојмљиво узбуђење ири коме се већина налажаше, сигурни смо да се нико није много бринуо куд ће и на шта ће ко стати ногом. Требало је од самог почетка водити добро рачуна да ли није ко стао у крв или у растурене делиће мозга и тачно разликовати за шта су прионуле крвне капље и мождани делићи. 'Гаква опажања од стране службеног органа била би врло значајна. Д-р Бергер је на саслушању казао, да су крв и мозак прснули по поду и да је по томе сваког могао попрскати који делић мозга или кј>ви. Па ипак је један делић мозга, нађен на обући Цитеновој, стављен овоме на терет; чак касациони суд, решавајући да нема места поновом суђењу (у корист Цитена а против Виљема), уноси међу разлоге своје, а у оправдање осуде Цитенове, и тај делић мозга. Што се тиче иритварања Цитена и Виљема, мора се признати, да је тај корак био на свом месту, само ћемо га ми ипак из ближе посмотрити. Доведени ноћу, око 12 сати, у оп-