Policijski glasnik

178

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 23

жена Цитенова имеиује свога мужа као учиниоца. Али је сасвим неоиравдапо из тога изводити саучешће Алберта Цитена. Цптен је, као што знамо, често злостављао и тукао своју жену. Па кад су жену Цитенову питали ко ју је тукао. њој није ни било могуће да то доведе у везу са самим делом, него је то питање однела на она злостављања пре извршења злочина. Да је тако и пикако друкче, види се најбоље из њених речи сестри својој у болници, којој је на питање: Морице, ко те је тукао ? одговорила: »Ти ваљда знаш ! Алберт, као и увек". Речи »као и увек" говоре за ово мњење. Интересно је шта Крафт-Ебинг мисли о исказу жене Цитенове. Павле Линдау у својој раснрави: „Је ли убица Марије Цитен — Цитен или Виљем?« саопштава месга из једног писма овог славног психиатра; ту се каже између осталога и ово: ,-Исказ жене Цитанове као оне која умире, која је у делиријуму, нема за мене никакве вредности. Њене речи: Цитен, мој муж! само су ехо, не ирави говор«. И ово би требало да је довољно да се зна колико је јако погрешила истрага што се заковала за казивање жеље Цитанове и томе дала снагу доказа. Хајде да разгледамо пајближи после овога „основ подозрења, к оне струготине дрвета. Кад се приметило, да је држак на чекићу, који је у овом злочину послул^ио као оруђе за извршење, струган ножем, за оне који су истрагом руководили, беше одмах готов Факат, да је то могао бити само нож, који је од Цитена одузет кад је у притвор стављап. Стадоше сад обртати тај нож и мучити се е да би се што на њему нашло. И тако иословица: ко тражи, наћи ће, поста Фатална по Цитена. Тражило се, па се и нашло, али се није и питало, да ли је то гато се нашло доиста оно што се тражило. На тај начин, на Цитенову ножићу нађено је: неко око 3 м м. велико, сочивасто тело, још пезасушено и црвепкасто, прионуло за корице ножа; за тим у углу ножа неко друго ситно тело, које. истрага издвоји као »делић од иштмога класа,® и, најзад, »парченце® велико 1 — 1, 3 мм. које се показиваше као дрво, дакле — мислило се — мора бити са дршка чекићева. За оно прво ситно тело рече Д-р Фелдман, да крвна зрнца имају округлу Форму, како у људи тако и у осталих сисара; због тога се с правом одрече сав значај овом ситном телу. Ни оно друго ситно тело није више узимато у рачун; али треће! Оно је поверево апотекару Лену да га исиита. Не знајући колико су пространа хемиска знања ни каква је микрокопска извеџбаносг овог човека, нећемо се ни упуштати у оцену да ли је тиме учињен и оиај нравилан корак, но коме би се ово испитивање. од чијег ресултата зависи врло много, имало предати у руке једиом хемичару од заната. Хоћемо да дубље уђемо само у ресултат испитивања. Парченце је било црвено бојено. Апотекар Лен изјави, да је дрво овог парченцета дрво дршка чекићева, а то пре свега Као да оправда веровање, да црвена боја тога парченцета мора бити од крви, а ова опет од жене Цитенове. (Свршиће ое).

ИЗ БОЛНИЦЕ ЗА ДУШЕВНЕ БОЛЕСТИ У БЕОГРАДУ Прилог за грађу за ерпеку судску психијатрију ЛУДИЛО ГАЊАЊА, УБИСТБО И ПОКУШАЈ УБИСТВА ОАОПШТИО Д-р Војислав М. СуботиЂ. — млађи СЕКУНДАРНИ ЛЕКАР У БОЛНИЦИ ЗА ДУШЕВИЕ БОЛЕСТИ (4) Судско решење Бр. 20098. Стоје два дела — убиство из § 155. крив. зак. и покушај убиства из § 155. у вези са § 41. и 44. крив. закона. Дела ова нису застарела ни заглађена а за еуђење истих надлежан је овај суд — § 35. крив. поступка. У признању оптуженог — 225. крив. пост. има довољно основа за стављање оптуженог под суд — § 161. крив. пост. Како је пак испуњено и остало што се закоиом за одлуке ове врсте тражи, то суд по изложецом и

Решава Да се оптужени Вељко за ова два дела стави под суд, прптвор и оков, гато му саопштити на потгшс. 29. децембра 189 8. I'. Г. Милановац. Рађено у ирвостеиеном суду горњо милановачком, 27. јан, 1899. г. Протокол претреса Кривице Вељка Тошића, тежака из Мрчајеваца, кога брани г. Сава Самарџић, адп. овд. Тужи државни тужилац г. Љ. Кордић, судија окр, суда и приватни тужиоци Љубомир Љ. Јовановић и Саво Терзић из Мрчајеваца од којих Љубомира заступа г. Петар Јелић, адв. овдашњи. Убијство и иокушај убијства. Извиђали су: нредседник суда Д. К. Драгутиновић. Судија М. Ннколић. За судију секретар правник Б. Пегровић. Деловођа, писар Топаловић. На данашњи претрес дошао је оптужени Вељко, бранилац, државни тужилац, Љубомир Јовановић и Саво Терзић из Мрчајеваца. Приватни тужилац Љубомир изјави, да жели да га до краја овога дела заступа г. Петар Јелић, адв. овд. Прочитана је тужба држ. тужиоца под Бр. 139. Државни тужилац каза: да остаје нри тужби с тим, да је прво дело убијства, над Петријом кривица из § 155. кр. зак. Поред тога оптужени се налази у отицају обадве кривице, признаје, те према томе су и услови из § 243. кривич. закона и тражи да се оптужени казни смрћу. Љ. Кордић. I. Дело. Убијство пок. Петрије удове Лазара Јовановића из Мрчајеваца. Прочитан је исказ убијене Петрије код истражне власти под Бр. 14509. Прочитан је увиђај под Бр. 14510. Прочитан је протокол под Бр. 13045. Прочитано је лекарско увеЈзење под Бр. 85. од 24. новембра пр. године. Прочитан је протокол секције од 26. новембра нр. год. у акту под Бр. 15889. Приватни тужилац Љубомир остаје при тужби код полиц. власти иод Бр. 14512. која је прочитана с тим да он и сада тужи оптуженога Вељка и тражи да се он за ово дело на казну осуди по закону, у осталом гата тражи каЗаће његов заступник Љуб. Јовановић. Заступник прив. тужиоца г. Јелић каза на име трошкова подвозних у Чачак 200 динара, па име осталих трошкова које мора извршити по обредима 800 динара према њеном имовном стању и на име подизања сноменика надгробних 500 дин. А на име трогакова и даигубе и за данагање застунање за властодавца тражи 300 дин. Накнадну реч даћу ио извршеном извиђању. П. Јелић адв. Оитужени Вељко каза: да он и сада признаје а признао је и код среске власти да је он покојну Петрију неколико пута избо иожем. Даље каза, пошто сам се одвојио са имањем од оца, ја сам отишао сам у своју кућу у априлу месецу цр. године заједно са женом својом. Исправља па каза да се је од оца оделио пре две године а кућу је направио (у априлу пр. год.) седео је са женом 3-—-3 1 1 2 месеца па је по том отишла своме оцу, зато гато није хтела с њим да се слаже, јер је он њу звао на копање а она није хтела, те сам, вели, тако сам остао, седећи сам у кући мене је у времену из^ргаенога дела ухватио неки страх зато гато су ме нападали Добросав Петровић и Видосав Драгутиновић из Мрчајеваца, зато гато сам ја комшија са Добросавом, па сам хтео да посечем једну кругаку на удуту а Добросав је казао : „Нека, лако ћемо посећи®, али сам је ја ипак посекао на дан моје славе 14. октобра пр. год., после тога ме је Добросав нсовао. После тога, одмах другога дана моје славе Добросав је заједно са Видосавом ноћу ударио иоред моје куће и лупао на врата кућна, и то носле славе на два дана. Како су ме онда они нападали ја сам се био престравио па сам тако код куће седио и био на опрези. Јесенас сам имао и сена онде у ливади код куће па сам, вели, продао Вељи кмету и говорио му да исто сено отера но он није.