Policijski glasnik
ВРОЈ 42
т
5.) Је ли био ожењен, или нежењен, или удовац 6.) Кад јв и где је умр'о ; 7.) Где јв стално живео , 8.) Име заостале жене или мужа, ако је жена умрла 9.) Име и ирезиме, године и место живљења и занимања иунолетне деце умрлога или иунолетне унучади, ако овима родитељи нису живи 10.) Име и ирезимв малолетне децв умрлога или малолвтне унучади, ако им родитељи нису живи; за тим, да ли имају кога, који је ио самом закону дужаи да се о њима ст&ра, и, ако немају, које им лице треба за старатеља иоставити 11.) Име и ирезиме, године, место иребиоања и занимања осталих најближих сродника или тестаменталних иаследника, као и да ли се наслеђа иримају, ако је могуће да се то одмах сазна 12.) Да ли је умрли оставио какво завештање (тестаменат), кодицил (додатак тестаменту), уговор о наслеђу, иоклону, или брачни уговор, и где се та иисмена налазе 13.) Је ли умрли оирављао какво старатељство, и где се налазе иисмена којима ји он за старатеља био иостављен И.) Ако јв био у служби, да ли је званичним новцима уирављао и рачуне водио, и да ли је иримио какво год уживање из које јавне касе, или јавног фонда, који стоји иод јавним надзором 15.) Да лц има каквог имања; у чему се оно од ирилике састоји; у чијим џе рукама налази; и шта је учињено за обезбеђење тога имања У. 189 Износећи овај Формулар упућујемо општ. оудове да их набаве, а они се израђују у Државној Штампарији.
ПОД УТИЦАЈЕМ ДРУГОГА од Јове Адамови^а (НАСТАВАК) Ја затворих врата од собе, клекох крај ње па јој подигох главу. »Елза! Сирота моја Елза! Шта је с тобом! почех ја ни сам не знајући шта говорим. — »0 да знаш! Само да знаш! с< стењаше она загушљивим, испрекидаиим гласом па онда наједаред скочи, јурну на мене, јер и ја устадох кад и она, па ми се обисну око врата ништећи при том неким чудноватим неприродним гласом. „Зашто си ме оставио? Зашто си ме упропастио? Шта сам ти учинила да ме тако унесрећиш?® Хтедох се извињавати како ја нисам крив, али ми она не даде да дођем до речи. ДржеКи ме једнако грчевито у загрљају понављала је хиљаду пута : »Је ли да ме нећеш остављати? Кажи, је ли да нећеш? Води ме одавде. Води ме где год хоћеш само даље одавде." Покушах да је тешим и да јој доказујем како Ке се све добро свршиги, како она није крива, и тако даље. Она скиде руке са мојих плећа, погледа ми у очи па сада тек видевши да нисам онај стари и да нисам дошао да јој помогнем, седе на софу па склопивши руке у крило стаде ме нетренимице посматрати говорећи тихим али уздрхтаним гласом : „Што си ме онако оставио? Без збогом, без и једне једине речце? Зар нисам била заслужила мојом љубављу бар толико пажње да ми кажеш, да сам ти постала досадна..." Говор још постајаше све живљи и грозничавији, лице јој се стаде местимице руменити а очи јој добише ону чудновату у мозак продирућу светлост. „Ја видим да ниси дошао да ми помогнеш. Не знам шта те је довело к мени. ако те можда твоја савест није дотерала, која ти је морала рећи да си ти, ти и мој муж, свему криви. Да, он је крив што морам имати љубазника. Он који је знао да га не волим и да није за мужа младе жене, па се ипак оженио са мном. Та телесина, тај колос меса у коме нема ничег за жену мушког. Тај лудак који мисли да жени импонирају бројеви побијених срна и зечева и да ће се сматрати задовољном ако он месецима хрче покрај ње у постељи као медвед у зимовници... 0, колико сам га у извесним тренутцима мрзела. Како сам га се гадила и гнушала кад год бих га видела онако
крупна, стасита, весела и самим собом задовољна, а овамо... Испочетка сам трпела; трудила сам се да останем бар с поља чиста и ако сам у души била извршила све преступе. Али када би ме у дугим часовима самоће, када је он задовољно тумарао по пољима, спопала пигања: зашто да трпим? Зашто да ја жртвујем младост, здравље и чежњу за оним што људе чини сретнима? И за кога? На шта да чекам с дана у дан, с године у годину ? Тада сам осећала да се нећу моћи, и да не треба да се одржим на уображеној висини уображене части. И тако сам пала; узела сам себи за љубазника првог који ми је дошао на сусрет, и унесрећих се. Нађох страсти, пожуда задовољства, али срце, душа остаде празна. Не нађох оно што сам под љубављу сањала; не нађох трајни осећај милоште, не нађох преданооти ни поштовања. И тако постадох у души још несретнија: постала сам без љубави жена а сада постадох без љубави и љубазница. Место једнога презирах сада троје; и мужа и љубазника и саму себе. И тада дође ти. Нешто ме је вукло к теби, осећала сам да разумеш боле и јаде несретне жене; осећала сам да ћу те љубити, да те већ љубим и да ћеш ме, ако не љубити, а оно зацело поштовати. Подала сам ти се. Први пут у моме животу беше ме обузео онај тајанствени осећај љубави, она слатка забуна, она дрхтавица која прожима и тело и душу, и тек тада када се подадох теби, осетих се, ја, удата жена и љубазница једнога слуге мога мужа, невина и чедна. Шест месеци била сам сретна; шест месеци сам живела задовољна са поноснто подигнутом главом и не завидећи ни једној жени. Љубила сам човека који ме није зато презирао. И једнога дана тебе нестаде; нестаде те без збогом, без и једне једине опроштајне речи. Боловао си без да си ми то јавио. Мислио си ваљада да нисам у стању да љубим болна човека; мислио си да немам душе, да немам осећаја и да само твоју мушку снагу волим... Да, волела сам ту твоју снагу; уживала сам у њојзи као можда ниједна жена, јер сам је била жељна, жељнија но гладан хлеба; али сам још више волела твоју душу, твоју доброту, твоју великодушност и природну благородност, коју само жене моје судбе могу појмити и разумети. У твоме наручју осећала сам се сретна и као жена и као дете; уживала сам као жена све сласти а као дете у наручју матере могла сам почивати поред тебе. И једнога дана свега тога нестаде: изненадно, напрасно, као гром и.з ведра неба. Да си ме припремао на тај растанак; да си ме лагано навикавао на помисао да ћу те морати изгубити, да ћу се морати одрећи прве и једине љубави коју сам кроз грех и срамоту гацајући нашла, можда би ме то спасло ; можда бих, задовољна са том кратком срећом, мирно проживела остатак живота сањајући о нашој љубави, о јединој чистој љубави мога живота. Али овако нађох се наједаред остављена, у души понижена и осрамоћена. Да ме је цео свет презирао, да је све од мене окретало главе а само ти да си мп остао оно што си био, ја бих била задовољна и смејала бих се тој глупој маси. Али ти ме остави без извине, без утехе, без оптужбе. Остави ме без да си нашао за вредно да ми кажеш јесам ли што скривила; остави ме без да си се потрудио да се бар лажју каквом извиниш; остави ме као што пијаница оставља празну боцу, као ствар која ништа више не вреди... И то ме је упропастило. Чујеш ли?! та твоја једина, прва и последња непажња према мени; према мојим осећајима, то ме је гурнуло у блато у којем данас грцам... 0 кад би ви мушки знали како је души једне жене која се је кроз грех и срамоту узвисила до чисте племените љубави, када се увери да је човек којег је љубила свим срцем, свом душом покајне грешнице, за којег је држала да јој је зарад те велике чисте љубави опростио и подигао је на висину чедне и поштене жене као некада Христос Магдалену, када се такова бедница увери да се је тај човек титрао њезиним осећајима и да ју је у потаји место поштовао презирао као и све блуднице. (Свршиће се).
ОПИРИТИОТЕ ИЗ ЗАБЕЛАЖАКА ЈЕДНОГ ИОЛИЦАЈЦА (СВРШЕТАК) Немамо се пгга објашњавати г. С... Предаћу вам све крадљивце, и то још ноћас, ако ми поклоните њиховог шеФа.