Policijski glasnik

ВРОЈ 46. У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 26. НОВЕМБРА 1900. ГОДИНА 1Т. ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ојск> ооо ооо ооо ооо с >оо ооо о/зг> ооо ооо сгго с«оо ооо оро с>оо ооо ојопојоо ооо ооо ооо е<уа ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо < ууд с Ј < уо сдо

ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТР7ЧНИ ЛИСТ ЗА СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ ооо (>90 с / уз осо суур (ууо ооо ооо ооо сх?о ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо осо оур с>оо ооо & оо оро ооо с-оо ооо ооо ооо ооо соо сг /а суур ооо суур с<уо с< оо о * оу ооо с <уа с>оо ооо оо о ооо рро оот> »ПОЛИЦИЈСКИ ГДАСНИК« излази једанпут недељно. По потреби биће ванредних бројева. Претпдата се шаље уредништву у Београду »Краљев трг (< до Управе града Београда, а у унутрашњости код овлапЉених скупљача или на пошти. Цена је листу: седима, које улазе у састав општине а која је већ нретшаћена, чиновницима, учитељима, званичницима, општинским писарима и осталим званичницима у опште годишње 12, полугодишње 6 динара. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишае 16, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодишње 5 динара, ну ови се по овој цени могу претплатити само преко својих командира полицијских односно пограничних одреда. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За иностранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника« не продају се. Рукописи не враћају се. с/ур ооо оор сг?о ооо ооо осо ооо ооо с>оо ооо сг?о ооо ооо_ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо с>оо ооо ооо ооо ооо с«оо ооо ооо оо^ооојаоо с/?о ооо осо с<?ој2<?0ј>30 ооо ооо ј^оо^ооо с>с»о ооо

0А01УШАБАЊЕ (ПАСТАВАК) »У РпеЉшсћб В1Шегп 1855, стр. 76 прича ое врло важан случај, како је погубљен човек, код кога су секцијом нађени на лубањи ови деФекти. На једној за трећину величине закржљалој лубањи нађени су ожиљци у облику зракова као последица сраслих пукотина лубање, које су постале услед тога, што је тога човека још као дечка у 14 години ударио коњ когштом. Сви шавови на лубањи били су зарасли. Сличан случај прича Гаулке, како је секцијом констатовано, да је једном човеку, који је био осуђен што је удавио своју жену, недостојала цела десна хемисФера великог мозга и била замењена воденим хидатидом, Тај деФормитет је наступио услед пада на главу. Слични случајеви могу се наћи у делу др. Павла Гудера „БЈе ОеЈа^езз^бгип^еп пасћ КорГуеНе^гип^еп," Јепа 1886. Сви такви случајеви налажу иследнику, кад зна да је окривљени претрпео какву тешку повреду на глави, да чује лекарево мишљење. А да ли окривљени има таквих повреда, опазиће приликом саслушања ако обрати пажњу, да ли се виде на глави какви ожиљци или нека несиметричност лубање. Разлика у посматрању према различитој природи и образовању послатрача. Пајвећа тешкоћа за иследника у погледу саслушавања сведока састоји се у одењивању сведокових исказа. Ко сведоков исказ цени по томе, да ли се неком може више или мање веровати и при том се држи званичног уверења, о владању, које је добио о сведоку, тај наравно само испуњава Формуларе, али не води истрагу. Истрагу води правилно онај иследник, који је најпре мучним радом прибавио јасноћу, како различито исти догађај схватају разни људи, и која група људи има заједнички начин схватања. Ту има врло много материјала, он се може наћи у -свакој истрази, код сваког саслушавања, и употребом тога материјала морају се изнети позитивни и у опште употребљиви резултати. Што то није до сад било, узрок је у томе, што психолозима нису на руци посматрања, а правници, који би имали на расположењу материјала за посматрање, оставили су тај посао психолозима. Тако данас има сваки на расположењу само оно, што је сам с трудом прибрао; велика начела, општа правила о томе није до данас дао још нико. Али с добром вољом и великом марљивошћу може сваки од нас прибрати извесан број тачака за ослонац, које му доцније могу бити од вредности. У овом погледу најважније је, као што смо већ напоменули, да се утврди да су сведоци, који су бесумње хтели да кажу истину, различито исказали, ма да би били морали тачно казати исто, да су тачно посматрали. Кад се то утврдило, онда је потребно да се докучи околност, зашто су ти људи различито исказивали. У овом случају најбоље је да иследник почне с истрагом, да можда није сам он у њој крив услед невештог и неједнаког поступања. Најпре мора пресудити, да није од сведока захтевао више но што је требало захтевати. Није у природи сваког човека, да носматра ствари с особитом тачношћу, и кад нешто нисмо опазили, не помажу нам ништа ни стострука питања. К томе долази још и то што се сведоку, кад је ствар посматрао у оно време кад се ствар догодила. није

она могла учиниги онако важва као сад. Он је њену важност увидео тек доцније и иследник, који је оцењује, не може се вратити на оно гледиште, на ком је био сведок у времену опажања, кад за њега ствар није могла имати никакве вредности. Н. пр. сведок је видео неког човека како је изишао из куће и погледао га је онако као што се обично погледа сваки човек, кога срећемо, а то је површно. Ако се сад доцније утврдило, да је тај човек тада извршио у тој кући неки велики злочин, одмах се узима на саслушавање тај несрећни сведок и силом се хоће да дозна нешто, што оинезна: „Морали сте бар видети, да ли је.... »Али једно ћете ипак знати, да.... с< , и тако то иде све дотле докле се у повољном случају на крају не дозна ништа више но у почетку, а у рђавом случају не докучи нешто лажно. Ако је сад ту било више сведока, који су једно- исто видели, а разео исказују, за то могу постојати два разлога: или се ти људи нису подједнако саслушавали, или се то учинило, али су искази били неправилни. У првом случају ради се обично овако: С првим сведоком поступамо веома мирно и трпељиво сносимо, што је знао врло мало, јер се тешимо мишљу, да други посматрачи знају ствар тачније. Али што год смо више сведока саслушали, све више нестаје наде, да ће се што подробније дознати, све нестрпељивије и површније бива саслушавање, све више исказују сведоци, али у толико све неправилнији бивају искази. Ако тада упоредимо оно што смо написали, ни једно посматрање не слаже се с другим, а то једино с тога, што је на псједине сведоке различито чињен притисак; дакле ту не постоји погрешно посматрање од стране сведока, већ погрешно саслушавање од стране иследника. Овим наравно нећемо да кажемо, да иследник треба да саслушава немарно и сухопарно, јер већина људи, а нарочито сељака не знаду у почетку саслушавања »просто ништа" и с њима се имају огромне муке док се докуче најважнији подаци. Између брижљивог и тачног испитивања и насилног изнуђавања постоји велика разлика. Али ако смо сведоке одиста подједнако саслушавали, па ипак добили различита посматрања, онда различност у ствари постоји код сведока. Но то не треба увек сводити на различност у аперцепцији, узрок за то могао је постати у иследниковој соби. Ово је важно за оцењивање сведока с психолошког гледишта. На име доста пута дешава се, да сведоци из неког узрока мисле, да ће они сами бити повучени на одговорност, било то да се боје, да се сумња на њих да су извршили дело, било то да осећају да су криви што су пропустили нешто, чиме је извршење дела олакшано, било то да драсе, да их власт окривљује за неки споразум са учиниоцем и т. д. У свима тим и у стотинама других случајева они ће и поред све добре воље, да говоре истину, ипак говорити онако како мисле да је подесно за њин положај. Они ће друкчије наглашавати, друкчије распоређивати, друкчије прећуткивати, и ако иследник у таквим случајевима тачно мотри, како су ти сведоци говорили, он може образовати једну групу људи, који неправилно исказују; а то би били они који се плаше, они, који увек осећају да су криви и они, који су несигурни. У ужасну пометњу може иследник увести себе и ислеђење, ако је сам маштало, па још има сведока као што је он, а који нешто мало о