Policijski glasnik

БРОЈ 3

непажње да покваре цео посао, или да ли би било боље одложити ствар за мало доцпије, док се положај разбистри. Овакво питање је увек беспредметпо, кад се мрље налазе на местима, где су изложене атмосФерском утицају, намерном или ненамерном кварењу од стране света и т. д., дакле кад се налазе у пољу или у таквим просторијама, које се из неког разлога не могу затворити. Је ли пак то могућпо, може ли се просторија одиста потпуно и иоуздано затворити на све стране где има улазак и тако остати бар неко време, онда ће се мрље оставити онде где су. Ако се оне не могу потпуно обезбедити, а то ће тако бити у већини случајева, онда их ваља понети са собом. ТраЈвење крвних мрља које је неко покушао укдоиити. Још имамо да проговоримо неколико речи о тражењу крвних мрл^а у оним случајевима, кад је неко покушао да их уклони. То је свакојако најтежи моменат у оваквом послу, пошто злочинци у томе доста пута развију такву вештину и лукавост, да им се просто морамо дивити. Али срећом они заборављају, као што то Шауенштајн наглашава, већином оно што је најглавније и што их увек ода, а то што их може одати, наћи ће увек вешт криминалиста. Кад је то нашао, све друго иде лако. Ако хоћемо да се најпре бавимо с-а злочинчевим телом, то ћемо најважиије основе за сумњу наћи онда, ако предузмемо истрагу одмах по пзвршепом делу. Онај ко је упрл.ао руке туђом крвљу, одмах их пере, те ће код света из нижих слојева већ падати иследнику у очи, кад види чисте руке, нарочито радним даном. Та околност, разуме се кад има и других основа за сумњу, подстаћи ће увек иследника, да руке подвргне тачном прегледу. Чак и на врло добро испраним рукама моћи ће се доста пута, на име с помоћу лупе, опазити крв на кожи испод ноката. У том случају иследник ће, разуме се, гледати да дође до тог остатка крви, што ће моћи учинити врхом шиљаста ножа. Овде свакако настаје питање, да ли ће дотични то допустити Али тада се ствар у пракси изводи простије. Допусти ли он, да се узму мрље, добро је, успротиви ли се, то се онда констатује иротоколарно, руке осумњиченог прегледају лекари, деловођа и два сведока,. нротив чега се он не може одупирати, и тако се против њега има доказ, који је можда важнији но да је све нађена крв. Јер да на његовим рукама нема сумњиве крви, он ие би пмао узрока, да се одунире иротив поменуте процедуре. Готово још важније је него руке прегледати лице, а нарочито. код осумњиченога, иошто он ио правилу никад не сумња, да би ту могло бити крвних мрља и према томе немарније опере главу од руку. И овде ваља узети у помоћ лупу, па лице, као и косу прегледати брижллшо, палац но палац. Наравно да је ово лекарев посао, али се дешава, да се иследиику доведе осумњнчени онда кад нема лекара на расположењу, а потлто се такве ствари не одлажу, онда тај пос-ао мора свршити сам иследник. То уосталом иије иишта противзаконо, кад иследник врши такве радње, пошто се овде ствар не тиче стручњачког оцењивања, већ се само прибира материјал, што спада иследнику у дужиост. (Наотавиће се).

општински послови Од једног општинског писара добили смо овакву расправу, са молбом за наше објашњење: Н. II. из Н., чији је отац био земљоделац, од кога је наследио имање, кућу са плацем и неколико дана ораће земље, како он тако и његов отац заиимали су се земљоделством непрестано, а. живели су у варошици Н. После смрти очеве обделавао је земљиште као и остали земљорадници, некад сам са својом чељади, а некад и преко надничара и наполичара. Уз то у згодним приликама, када је имао иоваца при себи, вршио је шпекулативно продају и куповину разних земаљских нривредних производа, и био посредник за куповину ових са трговцима. Са њима закључивао уговор о продаји и куповини и продаји ране. У овим односима потписивао је уговоре, издавао облигације па потнисивао и менице, које је сам својеручно писао и иотписивао са својим именом „Н. Н. из Н., трговац к . Дакле овакву своју радњу потписивао је као трговац, а не као земљоделац, у том циљу да добије већег гласа и новерења, и ако није по § 5 трг. закона, код надлежног суда своју Фирму

као трговац протоколисао, нити то преко званичних новина. објавио. Доцније кад својим обавезама није могао одговарати, повериоци су га тужили надлежном суду, и тражили, да се осуди на плаћање. И судови су га према поднетим исправама осудили да своје дугове плати. Поверилачке тужбе гласиле су да, им је Н. Н. трговац из H. дужан толику и толику суму, и судови су према оваквим тужбама и поднетим доказима доносили своју пресуду, према туженом као трговцу, не упуштајући се у оцену за то, да ли је тужени трговац или земљоделац, као што се то увек у оваквим случајевима и не упражњава. Када су пресуде дошле на извршење за наплату, дужник је на протоколима саслушања изјавио да је земљоделац, и да не одобрава попис свога имања, онога које му као земл.оделцу штити нропис § 471 тач. 4 грађ. судског поступка, јер вели да му та.ј законски пропис као земљоделцу да.је благодејање, на кућу са кућним плацем. од једног даиа орања, пет дана ораће земље, стоку одређену законом као потребну за обраду, земљоделски алат и нужну храну за исхрану породице. Даље је навео да трговац није никада ни био, јер своју трговачку радњу није протоколисао код суда, што је на основу § 5 трг.закона морао учинити, но је шпекулацију иршио само као земљоделац, закључујући уговоре са трговцима о продатим производима, које је са свога имања, и онога које је на наполицу узимао, прибирао. Даље у овим својим радовима кретао се увек као земљоделац, јер за стовариште тих сабраних производа није имао никакве магазе или јавне радње, коју сваки трговац увек има и водп. Изложивши све ово, нита уредништво и тражи његово мишљење о томе: Да ли се може овоме дужнику по пзвршним нресудама, за наплату дугова узимати у погшс и излагати продаји и оио имање које му штити § 471 тач. 4 грађ. поступка, као благодејање дато земљоделцу, или ће се овакав дужник сматрати за трговца и ако своју Фирму није судски протоколисао. Хоће ли се његова произвољна воља, где је сам себе потписивао као трговца, сматрати за закониту и да ли је он у опште овде и у свима даним случајевима могао то чинити, те да његова воља лиши и њега и његову породицу од датог благодејања законског, када се зна то да је законодавац прописао законске одредбе, шта све треба један земљоделац да учини, и какве исираве треба да поднесе па да може који део од свога имања отуђити. Радо се одазивамо оваквим питањима и на ово дајемо ова.ј наш одговор. Сваки онај који хоће да буде трговац, пре свега подлежи јасним одредбама еснаФске уредбе, дакле да по овоме специјалном закону испуни све услове, који се за трговца траже, и да иоложи испит о својој трговачкој спреми и способности за тај рад. Даље када све ове услове испуни, може као трговац са еснафским иравом ступити у трговачка ред, а затим по јасној и изричној одредби § 5 трг. закона, дужан је своју трговачку радњу код надлежног суда протоколисати. Све ово у даном случају није учињено, и према томе овакав се дужник, ни у коме с-лучају не може сматрати као трговац и сваки онај, који је са оваковом личношћу имао посла, има себи приписати све оне последице, које наступају приликом неиопуњења уговора и осталих уговора. По грађанском поступању он се има сматрати као земљоделац и њега иотпуно штити §. 471 тач. 4. грађ. суд. поступка. Са свим је друга ствар, ако би се противу оваковог лица по кривичном постуику повела истрага као наспрам варалице. Инцијативу за ово може узети и сама извршна власт, а и на тужбу поверилаца, који су оштећени. * * * Од једног општ. писара добили смо оваква иитања са молбом за објашњење: Н. Н. кројач овд. молбом својом од 17. октобра 1900 г. тражио је забрану за 42. дин. Н. Н. зван. ср. качерског, на I. коња и кола који се налазе при стављању забране у овој општини код једног гостионичара. Дуг је од »одеи а к . Ову забрану суд ово општ. уважио је на основу 2°/ 00 . положене кауције § 400. гр. суд. пост; — дужник Јоца жали се првостепеном суду на ово решење о забрани, надлежни судија гор, миланов. суда одобрио је тако решење о забрани.