Policijski glasnik

222

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 29

скица као и пре и обележе крајеви длаке на хартији самом длаком а на скици истим словима, тако да се не може пикако сумњати, како је длака стојала у природи (види трећу слику). Ако смо н. ир. у рукама удављеника или обегаена човека нашли косу, ипак можемо сами одредити, где је корен, а где врх длаке, и то по методи Фризера који при прављењу власуље или лажне косе морају сваку длаку тако наместити дакорен буде уз корен, а врх уз врх. Узме се дакле длака између врхова кажипута и палца (види слику четврту) тако, да коса стоји косо.ирема земљи. (Разуме се да треба тачпо прибележити, из кога је положаја узета длака с леша). Сад се кажипут држи мирно, а врхом налца покрећемо по длаци полако тамо и амо; онамо, куда длака иде, апсолутно је сигурно њен корен; узмимо да иде длака на ниже, корен је доле, иде ли на више, корен је горе; дакле нааослетку врх добијамо међу арсте. (Наотавиће се).

Препоручује се начелству да овај распис достави и свима подручним му среским начелницима и нареди, да се и они по њему тачно управљају : а о пријему да одмах одговори.

РАСПИСИ МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ДЕЛА П№ 6122 17 Марта 1901 год. у Београду Маче<лству оад>уга По моме захтеву, које сам упутио преко Господипа Министра Правде, Касациони Суд, у својој општој седници од 28 Фебруара ове год. Вр. 1969, донео је начелну одлуку о разумевању члаиа 5 и 6. закона о трошковима управних власти. Ту одлуку Касационог суда Господин Министар Правде, доставио је свима првостепеним судовима ради знања и управљања, расписом од 12 овог месеца Бр. 2800 следеће садржине: Актом Министарства Правде од 24 Фебруара 1901 год. Бр. 2019 умољен је Касациони Суд, да у својој олштој седници донесе начелну одлуку, о овом питању: „Извршујући наредбу суда, о добавци уверења о имовном стању дотичног парничара (тачка 11 правила Министра Правде од 4 Фебруара 1874 № 354 као додатак § 471 грађ. суд. пост.), да ли полицијска власт, односно дотични чиновник или послужитељ, у опште имају права на дијурну, према члану 5 и трећој тачци чл. 6. закона о трошковима управних власти, ако на то имају права, ко плаћа ту дијурну и кад, и да ли полицијска власт може одрећи рад, ако јој се дијурна одмах не положи?« Касациони суд, у својој општој седници од 28 Фебруара ове год. Бр. 1969, донео је о овом питању следећу начелпу одлуку: »Одредба | 471 грађ. суд. пост. постављена је је у јавном интересу, и све власти, дејствујући у кругу своје надлежности, имају да пазе да се право, које је овим законским прописима земљоделцу огарантовано, не повреди. По томе и дотична полициска власт, која би имала на случај спора да извиди, да ли дотични парничар има онолико имање, колико му наведени закон пггити, мора и без иоложене дијурне овај посао да уради; јер у извршењу истога лежи и заштита јавног интерееа, у коме је овај закон и донет. Међутим, како изложено питање о имовном стању земљоделчевом, поред интереса јавног, садржи у себи и приватноправни интерес дотично1 лица, то и држава према чл. 5. и 6 закона о трошковима управних власти, има права да дијурну за рад свога чиновника наплати; но сама наплата ове дијурне, која свакако има да се изврши на начин, изложен у претпоследњој и последњој алинеји чл. 6. поменутог закона, не може никако задржавати извиђај у смислу §. 471 грађ. суд. пост. <(

МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ДЕЛА 1Ш 7000 26 марта 1901 год. у Београду Мачелству ОЈфуга Према извештају Унраве Државне Штампарије од 24 ов. мца Бр. 5508, Управа Државне Штампарије уверила се је из својих књига, да већи део општина у Краљевини Србији никако не набавља потребне монополисане обрасце од Унраве државне штампарије, већ ове или саме шпартају, или их наручују код приватних штампара и употребљавају их немонополисане. Како је овакав поступак онштинских власти противан закону о монополу од 1898 год. (штампан у 163. броју Српских Новина за 1898 год.) и кажњив по §. 145 кривичног закона, а да би се заштитили интереси државне касе, — то у вези паређења од 24 октобра 1898 год. П№ 22.977., препоручујем томе начелству, да одмах изда потребну наредбу свима подручним му полицијским и општинским властима, да оне у будуће набављају све потребне им моноиолисане иредмете од Управе државне штампарије која јединствено право има на израду ових образаца, као: деловодни протокол; депозитник; дневник касе свију облика; извод стања кошевске хране; кантарске признанице; књига главне кошевске хране; књига дуговаља; позив општинских судова са и без реверса; списак за попис маса; иредрачун (буцет); продајна листа образац »в«; признаница образац В Г*; признамица платна образац „Д 1< ; преглед општинског дуговања; извод из признаничне књиге; извод патријални; инвентар ствари имања општинског; признанична књига; Приходник; Протокол вашарски; Протокол општинског суђења; Протокол за пренос сточних пасоша; Расходник; Рачун тромесечни; Рачуп годишњи; Регистар у табацима; Регистар сточних књижица са 12 листа; Списак за улог кошевске хране ; Списак дужника за улог кошевске хране ; Сточни бели и црвени пасоши. Све побројане обрасце оиштине могу добити и код новлашћених књижара, сем каитарских признаница, које треба да траже непосредно од Управе државне штамнарије, а тако исто за сточне пасоше да се обраћају среској полицијској власти, од које ће ове пасоше и добијати, јер непос|'едно оиштинама сточне пасоше Управа не даје. Препоручујем начелству, да води строгог- »ачуна о тачном вршењу овога наређења, и где примети нета||рст да са преставницима дотичних власти, иоступи најстрогм I е ио закону, и о сваком таквом случају да и мене извештаваТ

МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ДЕЛА П№. 82 68 14 априла 1901 год. у Београду

и

Маче<дству о^руга Господин Министар војни, писмом од 11 априла ове гоАП№ 1734 известио ме је, да је на основу члана 72 закона о устројству војске одредио војне комисије, које ће да изврше преглед и упис целокупне стоке и возова налазећих се у земљи, како би се на основу овога могла војска снабдети са потребним коњима и комором, и како би се одређени прирез за комору (5°/ 0 ) могао правилно разрезати. Време у коме ће ове комисије радити одређено је од 1 маја до 15 јула текуће године, а место у сваком Вригадном округу одредиће команданти дивизиских области. Како при раду ових комисија, имају по закоиу (одељ. III. т. 1 реч. чл. 72.) суделовати општинске и иолицијске власти, с тога поред наредбе и упута, које је Господин Министар војни издао подручним му командама, препоручујем томе начелству, да одмах и оно изда потребну наредбу полицијским и општинским властима у своме подручју, да ови својим присуством и