Policijski glasnik

ВРОЈ 33.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 26. АВГУСТА 1901.

ГОДИНА У.

500 с<00 о0о с<©0 ооо ООО ОјОО ооо ооо ООО ооо сло ооо ооо О/ОО ОјОО осг> ООО ООО ООО о ОО ооо сосз соо ооо с«00 ооо с<00 с<00 с<00 ооо с<00 с<00 ооо ооо &00 ооо (Х20 О0О С&О О0О О0О ооо О0О О0О 0/20 о/зо ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТР7ЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ

050 с/?0 050 (јоо 0>0 суу7 гуу" сх^'с^'суу? спуг' ооо 090 с/у^оуг обо рро""ооо"ооо ссо ооо оро оуз обо оу) с>у. с.сјо с^о оуг оуг сху оу? оос оуг оу 090 осге ооо 090 с/у? с^о р5р суурјуу) сео суу <х72&00

МИКРОСКОПИЧАР У ПОЛИЦИЈСКОЈ СЛУЖБИ (Свршетак) 6) Код араха. Ако је нечистоћа по Либигу, предмет, који се налази негде, где не треба да је, онда је прашина околина у маломе. Дакле један прашињави предмет покривен је збирком ситних примерака оних тела, који се налазе или су се налазили у ужем или ширем кругу тога предмета. .Нечистоћа и прашина нису каква опредељена тела, већ арва се састоји из ситних тела, с којима је неки предмет дошао у додир и која су с помоћу неког средства, неке везе, уза њ одржана; друга се састоји из ситних, издробљених тела, која су се на предмет наслагала. Па и ако би у извесним приликама ветар и т. д. донео ирашину из веће даљине, она ће ипак бити из ближе околине, тако да ће се, кад се проуче саставни делови прашине на неком нредмету, моћи отприлике казати, какви су се предмети око -истога налазили. Прашина на неком листу усред неке усамљене степе мучно да ће имати много чега другог осем земље и песка, као и финих састојних делова биљака; прашина у једној пуној балској сали састојаће се већим делом из јако иситњених кончића, који су се искрзали с одела играчког; прашина у некој машинској радионици већином ће се састојати из финог металног прашка, а у праху на књигама у научаровој соби наћи ће се — поред земљиних састојака, које су становници собе унели на обући — у главном ситно издробљена хартија. Према овим примерима доћи ћемо до закључка, да ће раднички каиут браваров имати друкчију прашину него млинаров, — да се прашина, која се нрикупља у џепу једнога ђачића, битно разликује од прашине у џепу неког апотекара, и да ће се у корицама ножа неког варошког бонвивана наћи друкчија прашина, но што је на ножу неке скитнице; у свима овим случајевима није се према ирироди ствари истраживало неко опредељено тело, није се тражио извесни састојни део, већ је прашина просто скупљана и микроскопски испитивана — и сваки пут се налазило ослонца за даља испитивања. Тако је једном на месту, где је дело извршено, нађен један раднички капут, ирема чијој се спољашности није могло сазнати чији је. Тај капут је метнут дакле у добро улепљен џак из јаке и мекане хартије и то је лупано штаповима све донде докле је хартија допуштала. За тим је џак неко време остао на миру, по том је отворен и прашина, која је нађепа на хартији под капутом, брижљиво скупљена и предата микроскопичару. Истрагом се дознаде, да је та прашина, што је поиспадала из капута, била састављена готово искључиво из дрвених струготина, тако да је ствар била јасна, да је капут својина неког столара, тесача, тестераша и т. д. Али иошто се у праху налазило и доста прашињавог туткала, с којим тесач и тестераш не ради, онда је каиут морао бити својинанеког столара, као што је и одиста био случај. Нарочито је важна у таквим случајевима прашина, која са за неочекивано брзо време и у великој количини скупи у сваком џепу од хаљина, особито ако се дотични комад хаљина не четка и не луна често. Таква прашина прича својим саставом целу историју дотичног човека за оно време, за које је он носио тај комад хаљине. На првом месту она се свакојако састоји из издробљених парчића оне материје, из које је начињен џеп. За тим долази: прашина из атмосФере, у којој се носилац капута кретао, и која или пада непосредно у џеп или продире кроз материју у исти; прашина, која се наслаже од предмета, који се мећу у џеп: мрве хлеба, дуван, који из табакере испада, иситњени парчићи хартије, истругани метал, дрва и т. д.

— Напослетку ирашина, која је била на руци, која је свакад турана у џеп — збирка, која ће у већини случајева имати бар један саставни део, по коме ће се моћи закључити чиме се носилац занима илн чиме се занимао. Исто тако важна је у том погледу она прашина, која се налази у корицама једног џепног ножа, т. ј. у оној расцепотини, у коју улази сечиво кад се нож затвара. Ко свој нож, који иначе држи чисто, прегледа, зачудиће се оној великој количини прашине и грубљих састојака, који су се ту накупили. Та ирашина се да готово увек микроскопски определити, те ће се готово непогрешно моћи констатовати, где се нож налазио и шта је с истим било. Сличпо ће се наћи код свих предмета, који се непрестано или готово непрестано носе уза се, н. пр. у кожним наборима на спољашњој страни неког новчаника или бележника, на ивици спољашњег заклопца џепног сахата а и на унутрашњем заклопцу истога, напослетку и на медаљама, парама и сличним стварима, које се вешају о ланац на сахату, које имају узвишица, иза којих се накупи свакојаке прашине. Корисност таквих испитивања може се показати у свима случајевима, у којима је потребно да се констатује личност неког човека, који је имао такве предмете код себе, или кад се исти сами нађу па се жели дознати, ко је могао бити сопственик, или кад се нађу код људи, који очигледно нису могли доћи до истих правилним путем а ради смо да дознамо ко је био ранији сопственик. Признајем, да таква истраживања не обећавају никад сигуран успех, а не долазе такође ни у ред наших тако званих »очајничких корака®, које ми чинимо, кад не знамо ништа друго да почнемо. Проценат постигнутих успеха неће бити неиовољан, ако стручњак и иследпик буду вршили свој посао с највећом брижљивошћу и ако, што наравно није увек случај, има још и другог материјала, других доказних тачака, те да се оно, што се микроскопом ностигне, може с тиме комбиновати. 0 таквим истраживањима може се толико рећи, да се она не смеју пропустити, ако је случај унеколико важан. в) Код мрља на оделу и т. д. И овде се микроскопско истраживање ограничава већином на откривање мрља од крви и сперме, ма да се могу добити драгоцена објашњења и у другом правцу. Тиче ли се каквог важнијег злочина, то не би требало оставити непрегледану ни једну мрљу на оделу осумњиченога. Никада се не треба задовољити мишљењем, да је примећена мрља ко зна колико стара, или н. пр. да је немогућно да је иста са злочином у вези. Да ли је мрља одиста стара не може се оценити онако голим оком; наоружаном оку стручњакову изгледаће ствар сасвим друкчије него иовршном погледу иследникову; исто тако не може се унапред определити иитање, да ли нађена мрља стоји или не са злочином у вези; то ће се показати можда тек онда, иошто микроскопичар објасни природу мрље; а можда се и то неће одмах показати, већ тек у даљем току истраживања. Такође није потребно да мрља стоји с делом ма у каквој непосредној вези, па ипак само то ако иследник зна из чега се мрља састоји може бити од великих последица. Тако се у једној парници по убиству на ианталонама осумњиченога нашла једна велика чудноватата мрља, која је материју на дотичном месту чинила крутом и несаломљивом. Микроскопичар, који је прегледао ианталоне тражећи крвне мрље, стави и ту мрљу под микроскопом и констатова, да се она састоји из мешавине од иепела, струготина од дрвета и столарског туткала, дакле из онога теста, којим столари обично испуњавају пукотине и друге неравнине на дрвету. Та мрља није могла бити у вези с делом, јер је истрагом на месту извршеног дела констанговано, да тамо није било таквог теста у