Policijski glasnik

294

ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК

БРОЈ 38

потребне оиле или влаоти према коме ради притвора; 10. неуљудност или употреба нелагодних речи; 11. оаопштавање ма коме, без службеног налога, какве добивене заповести или тока које ствари; 12. неисправни извештај, којим би се могао закаснити са извршењем кога налога за притвор или с каквим судским позивом; 13. недопуштено остављање свога места позорничког или круга; 14. пренебрегавање службе непредузимањем брзих мера за хватање кривда; 15. пренебрегавање службе непроналаском прозора и врата, осталих ноћу отворених или незнањем за какву извршену опасну крађу; 16. нренебрегавање да се за ноћно време обележе опасна места; 17. забављања и ћаскања у служби; 18 остајкивање ради бакшиша; 19. примање од кога ма каквог бакшиша или поклона а нејављање за то; 20. одсуствовање с места на коме се мора бити, ако се за то нема допуштења, или изговарање болешћу; 21. удаљавање са страже; 22. завада с друговима; 23. нетачно поступање; 24. прљаво одело и немарљиво држање; 25. неумесно жаљење; 26. предузимање необичних мера и остављање дистрикта без службеног налога; 27. пренебрегавање у сазнавању нужних имена, адреса и других прилика по каквој кривици или по каквом несреКном случају; 28. пренебрегавање дужности да се притече у помоћ лицима повређеним или разболелим на улици; 29. задуживање или зајмљење новаца од кога старијега; 30. свако наношење штете доброме гласу жандармерије или вршење ма чега што би ма како било штетно по јавну службу. Полициски се чиновници обично отпуштају због одсуствовања без одобрења, несубординације, пијанчења у служби, самовоље, због идења на руку да се који притвореник ослободи или ма какве грубе повреде дужности или непослушносги према заповесги. Службеници, који приме пиће од лица с којима се сусретају, од гостионичара и т. д. или од оних са којима су по служби у послу, чине себе недостојним службе. Напијање чини чиновника сасвим неподобним за његов позив, лишава га сваког изгледа на унапређење и доводи до кажњења и скорог отпуштања. Ако би који констаблер напустио службу, не отказавши је на месец дана пре, излаже се казни од 120 динара и месец дана затвора са тешким радом, а, ако је пропустио да преда одело и опрему коју је примио, расписује се и потера за њим. Осем старије власти, дисциплинарна је инстанца и полициски судија (Ма^181;га1;е). Он може сваког констаблера, који је пред њега изведен да одговара због немарљивости или какве тешке повреде дужности, ако га нађе за крива, казнити новчано до 220 динара или, по нахођењу своме, са месец дана затвора с тешким радом. Полициски су судови (РоНсе СоиНв) једна нарочита установа лондонскога судства. Њих је свега 16, и то два за Сити а 14 за метрополитанску област. Они су надлежни за омање кривичне ствари; пред њих изводе оближње полициске стражарнице те ноћи притворена лица. Теже кривице, које не могу пресудити саме полициске судије, долазе пред ММсИеаех беззтпа, Виггеу бевзшпз и Кеи1; Зезвшпв, према томе у коме се крају Лондона дело догодило. Најтежи криминални случајеви долазе пред Сеп1;га1 Сптта1 СоиИ, који се зове и 01(1 ВаПеу и који је надлежан за цели Лондон. Полициски су судови својим брзим и прикладним суђењем били увек од великог утицаја на углед и делатност егзекутивне полиције. Осетне казне, које они изричу одмах по учињеном делу, имају увек то дејство, да се на поступке полиције гледа с уважењем које им припада. У том суду старешина је и председава један судија (плата 35.000 и 40 .000 динара годишње), а придати су му потребни секретари (С1егкз) и нижи чиновници. Часови пословања су од 10 пре до 5 сати по подне. За време рада ту је непрестано кретање. Лица се непрекидно изводе. Судија, у црном цивилном оделу, расправи за кратко време већи број случајева. Полициски службеници као сведоци, који имају у сали своје одређено месго, на основу још свежих им упечатака, дају своје исказе. Оптужени седи у средини сале. Сведоци се купу за чудо брзо, љубећи Нови Завет док један секретар изговори Формулу заклетве. Полициски судови су сасвим ослободили полицију од терета изрицања казне и од свега што с тим има везе, а што је често узрок незгодама у односима између публике и полиције. Полиција и судство у Енглеској законима су строго одељени.

Али у Енглеској нема ни оног админиотративног распарчавања полиције. Занати, слуге, воде, путови, грађевине законом су марљиво уређене и на друге инстанце пренесене, те се полиција не бави и тиме, тако да нижи полициски органи немају с тим никаква посла. Отуд долази, да је жандармерија ослобођена сваког трагања по кућама и становима и службеници полициоки имају сав свој задатак у томе, да су будни стражари сигурности и реда на улици. Ослобођавање жандармерије од многих теретних истраживања по кућама, која су махом неугодна и мучна свегу, много чини да је одношај између полиције и публике постао за чудо пријатан. Констаблер се јавља само на улици, он је увек свету на видику и тако с њим зближен. Ну, лондонски констаблер нема за се симпатије само велике публике него и добро мишљење својих најстаријих. За доказ тога да наведемо, на закључку, речи министра унутрашњих дела, 8Јг \УНПат Нагсоиг!;, које је говорио пре неколико година приликом давања награда у дому за полициску сирочад. Он вели: „По службеном положају своме, који ми чини ту част да ме везује за полицију, радујем се што ми се дала прилика да јавно признам њене превелике заслуге за земљу коју служи п публику коју шгити. Велику поморску и војну силу гледамо с дивљењем, поштовањем и уверењем да нам је она заштита земље од спољних непријатеља; али од тога није ни мало мање уверење, које дугујемо храброј домаћој нам војсци, која и дању и ноћу неуморно ратује с непријатељима што стално угрожавају друштво. Нека би полиција знала да цени себе онолико, као што ми знамо да ценимо велики степен часности и корисности службе коју она врши. Само тој безодморној и увек будној полицији имамо да благодаримо, што ова невероватна маса света нашег може мирно да легне и сигурно да устане. Оно су, без сумње, будале и несмислени људи, који би се ругали и смејали опасностима; они пак, који знају за истину, нису никако склони да опасности пренебрегавају или игноришу, јер се не може казати да оне не посгоје само за то што се о њима стално води рачуна и непрестано будно стражари. Имам задовољство да се поносим, шго ћу овде сада дати јавну сведоцбу о светлим особинама и нуном такту делању ове „велике војске поретка" (Огеа! Агту оГ Огс1ег), која је увек на месту, и дању и ноћу иотпуно на бојном пољу и која никад не пушта из руку оружје своје. Ако погледамо на искушења, којима су полицисти изложени и на велике незгоде с којима се боре у зимским ноћима и на ветру који сатире, није, по моме мишљењу, чудо ако се, по који пут, дадну и завести; али је право чудо како то ретко бива. Они раде тако верно, тако ревносно и с таком дисциплином, да се томе мора дивити свако, ко то зна. Ова никад иемалаксала егзекутива будно стражари на све стране да угуши свако насиље и сваки злочин. Странци су ми често исказивали своје дивљење о томе колико је и како заштићена безбедност у Лондону. И ја мислим, да, у опште узевши, као сила кога има да заштити и иодјемчи безбедност, енглеска полиција нема у свету себи равне.* М. П. Јов. ПРИЈАВА СТРАНАЦА У ФРАНЦУСК01 (Овршетак) У нрелазним наређењима и декрета и закона о бављењу странаца у Француској, био је остављен странцима рок од месец дана, да по истима учине своје пријаве, ако желе, да и даље остану у Француској, а да не искусе последице њихових одредаба на случај да по њима не поступе. Што су наравно странци и учинили. Од гога доба па и сада лична пријава обавезна је за све странце без разлике. По томе сваки странац, чим ступи на Француско земљиште, тим самим прима на себе обавезу, да се лично иријави оној полициској власти, где се буде задржао. Не испунење ове обавезе, као шго је речено, има за последицу: казну, а по кад кад прогонство са територије Француске. Оваким пријављивањем полиција је у стању, да позна све странце, који буду дошли у њен делокруг; да сазна њихово име и презиме, занимање и све оно, што је напред поменуто; чиме су се раније занимали; а шта су радили, а шта ће у бу-