Policijski glasnik

СТРАНА 10

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 2

облику може бити и довољно неисправаи и да ипак пе стрепи много од одговорности, показује нам дојакошња нрактнка општинске власти, у великом делу наших општина. Овакав, тако рећи, привилегован положај општинског- писара наступа отуда, што за материјално правну исправност одлука ошнтинске власти она не носи никакву власт, јер није саставни део те власти, већ обичан, спомоћни пословни њен орган, »деловођа,« а као такав, свака одлука, која иза.ђе из општипске суднице, без обзира што она у целини изражава схватање онштинског писара, не сматра се као одлука п.егова, већ као одлука сасвим других лица, која припадају општинској управи и као таква нредстављају општинску власт. Разуме се по себи, да у таквим приликама много значи, да општински писар пре свега треба да је и довољно спреман и довољно моралан, па да његово учешће пе остави штетних последица, па је тако исто појмљиво, да такав орган треба да носи на сасвим одређеној основи и одговорност за учешће у пословима општипске власти. Али нити је оно прво нити ово друго изведено у нас. Наравно, да овакво стање не треба оставити и даље и да је због тога дужност законодавства да општинској власти обезбеди поуздано и квалиФиковано особље и да одговорност овога особља среди на начин који ће довољно гарантовати да општински писар мора учествовати у службеној радњи ошптинске власти солидношћу једног чиновника а под јаком контролом државие власти у свој мери, у којој је потребно, па да казнено одговара кад год службу врши несавесно. Извести питање о организацији службе општинских писара на таквој основи, која би Зајемчила и довољиу им писменост и довољну моралност, са јсвнма погодбама, које претпостављају и санкцију за јавну коптролу њиховога рада и строге казнене последице за несавесно учешће у служби. Упоредо са овим захтевом стоји потреба да им се ноложај релативно добро награди и обезбеди од произвољног лигпавања службе, а тако исто и потреба, да се у границама савесног рада могу кретати самостално и да контрола државне власти не иде дотле, да они изгубе потребну самосталност у служби. Не улазећи у детаље, већ ограничавајући се само на најповршнија начелна обележја онога, што би организацији службе општинских гшсара припадало, могли би још само то напоменути, да бн надзор државне власти у вези с тим и оцену питања о одговорности за несавесну службу требало извести с обзиром на начелну нодвојеност иачелности послова самоуправне природе и послова осталих, које општинске власти врше као органи држаште власти. За ове последње, наравно, да би државној надзорној (полицијској) власти требало дати ираво што шире контроле, а за посдове самоуправне требало би опет признати то ираво опој власти, која би била надлежна да цени и одлучује самоуправни део надлежности општинских власти. На тај начин не би могло бити места приговорима, да ће државна власт експлоатисати иоложај општинских писара за своје друге политичке циљеве, и да би због тога уништило или ослабило самосталност њиховога рада у елужби, на штету ошитинске власги или иојединих грађана. Шта више, чини нам се, да би с обзиром на велику важност тих положаја одговарало иравим интересима јавне службе, ако би државна власт имала права да учествује и у самом избору оваквог особља. Начело самоуправе не би тиме било оштећено, из разлога, што писар Општински није оргаи општинске управе, већ само спомоћни, пословни орган, а као такав, он је у главном готово једино и могућан, или бар са више уразумљивости но сва општинска управа, да уредно врши оне многобројне дужности које општинска власт треба да врши као орган државне власти. Шта више, због тих послова, држава с правом може и треба да захтева, да општинска власт мора имати бар једног органа, који ће бити способан за те послове бар онда, кад су сви остали чланови општинске уираве скоро беспредметни за ма какву озбиљнију службу, за коју се тражи добра нисменост. (Наотавиће ое)

КАУ1АУШТВ0 2 Ако се брава затвара на Јвогуби обрт, ако су врата сем трг^^габдевеиа риглом сигурности, наш је човек прибегао ономе зуб или ћускија. Ћускуја, увучена између оба крила "■ упија се у дрво благодарећи засеченим ноктима '

на својим странама, и Једно или два јака налегања чине да се лопатица окреће, искривљују је и чупају, отклањају ригле заштитнице и врата су отворена. Враве обичне или скупе, с риглом на грло, укопавајуће или прекивајуће или другаче комбинације, ништа се не одупире страховитом алату калаузара, једна ћускија као она па слици 2 под А, 0т, 57 дужине, производи дејство од 5.000 кгр. Али сваки може иогрешити једнога дана, када га нужда за новцем натера, наш усамљени, сувише поуздан у себе, почне рђаво испитан посао. Улази у пепознате куће, бива изненађен, вара се у околини, покушава да се брани и напослетку је ухваћен. Ето га пред поротним судом. Кад буде изишао из тамнице, ући ће у други ред, назван уиућени.

О

П Сл. 1.

Ј

90

Алат калауштва: калаузи и лажни кључеви. А

2. — Алат калауштва: ћускије.

V п у е н и Овај други ред, као што смо рекли, састављен је из опробаних калаузара, који раде нод надзором и но заповестима једнога искуснога шеФа. У колико је год могуће, овај шеФ забрањује својим људма сваку засебну операцију, свако мало и сумњиво калауштво, које би, излажући преступника опасностп да падне у руке полицији, могло изазвати, вештим испитивањем, затварање целе дружине. Да би ко могао бити примљен од њега, треба да иружи за то гарантије ; нема боље у њиховим очима него неколико година тамнице. По свом изласку из Мелуна или Клервоа, нагп се осуђеник сада користи везама које је засновао у Централном Дому, еда стуни у које од сумњивих удружења. Он више не може радити сам. Он је познат, обележен; има свој листић код г. Бертиљона и своју судску прегратку. Најчешће њему је забрањено бављење у Паризу. Потребно му је дакле да га забораве, и нарочито да га поново не ухвате. Његов нови шеф употребљава га на ириаремање и шаље га да проучава посао у париској околини. Он тада обилази иариску околину, бележећи летњаке са затвореним вратима и ирозорима, и обавештавајући се вешто о имовиии њихових становника. Поново обилази јутром и вечером, не би ли приметио који зрачак светлости између дашчица од шалукатри; меће сламку у браву, или везује шипке с оба крила од врата влакнима женске косе ; затим се, поново долазећи после два дана, уверава да ли је конац прекинут, и да ли сламка стоји на свом месту. Када је тако тачно се уверио да у то време у стану никог нема да станује, он извештава своје саучеснике. Ови с места долазе, постављају страже да мотре, прелазе баштенску ограду, обијају спољна и унутрашња врата помоћу ћускија; затим, снабдевени с Фењерима који слабо одају светлост и пошто су пажљиво спустили завесе, они трпају све у џакове... иначе, покретност будућа скупоцена, не решавају се унети је у Париз. Тада (то бива нарочито зими), ви видите, једнога лепога дана,