Policijski glasnik

СТРАНА 58

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 8

Године 1899. изашло је у Грацу треће, увећано издање у том погледу знаменитога дела Вг. Ханса Грооа: НапсЊисћ Шг 11п1ег8исћип §8псћ1 ;ег а!в 81в1;ет с!ег СгЈтЈпаНвШс. Прво је издање још из 1893. године. Приказујући нашем свету ово, треће издање чувене Гросове књиге, ми смо тада (Полиц. Гласник за 1899. год., ст. 246) рекли да се у овом (онда деветнаестом) столећу није нашао човек, који би тако системски у једној књизи обрадио и као целину изнео целокупну модерну Криминалистику, како је то овим делом с потпуним успехом умео извршити Бг. Ханс Грос. Он је тиме постао оснивалац Криминалистике, као једне засебне гране у казненоправној науци. И заиста, данашњи криминалист првога реда, 1_)г. Ггапг уоп Глвг!;, редовни проФесор права на берлинском университету, те исте 1899. год., 27. октобра, држао је у највећој слушаоници берлинскога университета своје приступно предавање, којим је овако заснована криминалистика на свечан начин и с катедре тако значајне први пут призната као саставни део свеколике казненоправне науке. На крају тога свога предавања, проФ. Лист свео је свој говор у ова три задатка казненоправне науке: Да спреми и стручно васпита криминалистичког практичара, као задатак педагошки, дајући му прилике, прво, да изучи Казнено Право и Кривични Поступак у смислу класичне школе која данас постоји, и, друго, школујући и вежбајући га практичкотехнички, да изнађе све битне делове једнога дела, како је то Ханс Грос у литератури унео под именом »Криминалистика;« Да узроцима из којих бивају или постају (каузално) објасни злочин (који је задатак познат сада под именом »Криминалогија«) и казну (што је опет познато под именом »Пенологија'®), као задатак научни; Да креће напред, развија и даље усавршава законодавство у том смислу, да се ово, свесно циља, бори против злочина, ако и не искључиво, а оно нарочито казном и сродним јој установама (који је задатак обележен именом »Криминална Политика«). Криминалистика, коју је овако засновао Грос, а у науку тако свечано унео Лист, хоће озбиљну студију и свестрано проучавање свих објеката казненога права. Од тих човен је ионајважнији, човек-злочинац и онај с којим је он у непрекидном додиру, његова сва околина. Но то је задатак врло опсежан и напоран; за сада је све само у прибирању Факата, без икаквих закључивања, генерализовања или апстракција. Али се мора посматрати правилно, тачно, савесно и што већи број Факата. Кад једном, наравно у далеком времену, будемо имали потпуно и у свим правцима испитаиа извесна Факта и будемо по стотину пута уверени у исправност њихову, истом тада ће она дати подлогу, солидну основу, са које ћемо моћи поставити питање о томе: због чега бива и како бива злочин и каква је арирода злочинчева. Криминалистика, као што Грос каже, неће ништа више него да прииомаже и чини услуге казненоправној науци; она сматра да је постигла циљ, ако нанесе сав пот ;бан камен, све иотребно градиво, које може требати Криминалбгији, Пенологији и Криминалној Политици за ону чврсту зараду, коју мисли нова школа да назида, за шта ће је човечанство некад благосиљати. Она није посвећена спору о нечем што би људи тек само смишљали или хтели смислити, .него сазнању свега онога што заиста, стварно постоји, проучавању свих »реалија« казненога права. Овим се у изучавању казненога права пошло путем, који је у природним наукама довео до сјајних ресултата. Иред нама је уџбеник Казненога Права берлинскога проФесора права поменутога Бг. Листа, издање од 1890. године. У њега је, у колико то за сада још може бити, унесен овај нови правац. Дело је писац посветио своме предходнику на катедри проФесора криминалнога права на берлинском универзитету, Вг. Алберту Фридриху Бернеру, познатоме и у нас с превода његовога Казненога Права на српски, који превод, у осталом, није извршен с онолико вештине колико ју је дело Бернерово тражило. Неће бити, може бити, без интереса да напоменемо, како је Лист, мислим некако одмах после рада последњег нашег Преког Суда у Београду, походио нашу престоницу... У предговору овога издања свога Казненога Права, Лист помиње, како ће оно ускоро изаћи на свет и у српском преводу, »који је израдио, вели Лист, мој поштовани пријатељ Бг. Миленко Р. Веснић, пређашњи државни министар, за време свога сужањства у тавници државној.®

Овим погледом на казнено право као науку хоћемо да прикажемо читаоцима онај нови правац казненоправне науке, како га је Лист у своје дело унео. Задржавпга у главноме досадањи распоред материја, Лист је своју књигу поделио: на увод или приступни део, за тим на општи део и, најпосле, на део посебни. У уводу он говори о појму Казненога Права, додирујући право државе да казни, па онда Криминалну Политику, излажући историски развитак Казненога Права и, најпосле, набраја изворе Казненога Права. Оно, на чем се наш поглед зауставља у овом приступном делу, то је одељак: принципи Криминалне Политике. Ми ћемо га, по могућству у изводу, дати нашим читаоцима. Свеколико право је само ради људи и сврха му је да буде заштита интереса човекова живота. Суштина је права у заштити интереса, а идеја о циљу јесте снага која га порађа. Сваки интерес, који је правом штићен, зовемо иравним добром. Правно добро јесте, дакле, правом заштићени интерес. Сва правна добра јесу интереси живота, било живота кога појединца или какве заједнице. Сам правни поредак не порађа интересе, него их производи живот, али тај правни ред или још тачније правна заштита чини тај животни интерес правним добром. А интереси живота постају одношајима животним између појединаца или између ових и целине, државе или друштва, и обратно. Пошто је задатак права у опште да заштити интересе живота човекова, то је Казненога Права тај нарочити задатак, да буде јача заштита оних интереса, који то нарочито заслужују и којима је то особито потребно, а то је да их заштити претњом извршења казне као једног зла које ће злочинца снаћи. Казном се утиче: 1. На свакога у опште тиме, што она својом моћи застрашивања обуздава злочине склоности с једне стране, а са друге, изазивајући осуду и јавно неодобравање учињеног дела, јача и уздиже правно осећање грађана. Тај се утицај може звати генералном аревенцијом. 2. Утиче на повређеног, коме даје сатиФакције тиме, што неће да остави неиспаштан противправни напад на њ учињени. 3. Нарочито утиче на самог злочинца, и то се може звати сиецијалном аревенцијом. А ту јој може бити задатак: а. Да злочинца опет учини човеком друштву потребним. Према томе да ли се хоће да ојачају раслабљене нредставе које треба да су му сметња да чини злочине, или да се утиче на препорађај карактера, разликује се казпа као застрашавање или поправљање. б. Да злочинцу, иосталом непотребним друштву, одузме, на увек или за време, могућност да дал,е чини злочине, да га на неки начин искл>учи из тога друштва, и ту је онда говор о томе, да се злочинац учини нешкодљивим. Правни основ, оправданост казне јесте у њеној неминовности и згодности да се одржи правни иоредак, а с овим и држава. Казна је, дакле, ираведна у колико је за ово нужна и згодна, за сврху која се има.

ПР0СЈАШТВ0 ш. х^аг>а^теристик;а професионалних просјаца 2 Из тих примера да се видети да приходи просјака нису незнатни. Али се мора додати да није сваки у стању да скупи толике суме. Новајлија који на улици пружи своју руку донесе првих дана толико да једва своје потребе може подмирити. Да би се више заслужило морају се знати различне досетке и преваре у неким стварима умети се наћи. Једном речи и просјачење је занат који се мора изучити. То је истина која је позната и у Паризу као и руским селима. Па у чему је тај занати какве користи доноси знање тогзаната? Просјак живи од милости мимопролазника од чије воље зависи дати молиоцу пару или мирно проћи. Али да се скупи много пара мора се нрошење милостиње што чешће понављати и најбезобразније закачити се за сваког пролазника. А да се то може чинити мора се прво човек одрећи две особине: скромности и стидљивости. Доциије кад се отараса тих теретних пратилаца мора се изучити техника просјачења и развијати снособност дириути једног човека и ако га први пут у животу