Policijski glasnik

БРОЈ !). У БЕОГРАДУ, ЧЕТВРТАК 14. МАРТА 1902. ГОДИНА У1 ОСО 0*00 ОбО С^> ООО С -ОО ОООООО ОСЗ С<5о СЛО С>С>0 ООО ООО <1/00 1*00 С/73 ОЗО ООО ООС С^>Р С^О О^о С^*> (УОО СХУР С/>Р С^О С^Р оо^) С а С/УЗ О/ЗО 000 0Ј&>"&& 5 С/?Р С/5"Р ОД^Р е>УР 0/А> ОО^ 1.00 сг?0 С/>С С«бО адо_с^> П0Ј1ИЦИЈСКИ ГЛДСНИК СТР^ЧНИ ЛИСТ ЗА П0Ј1ШШ БЕЗБЕДНОСТИ И АДМИИИСТРАЦИЈН ПОЛИЦИЈСКИХ И ОПШТИНСКИХ ВЛАСТИ сдо <хп1 ж с^сдооооосггасзоог&огсогоозе^оодосзооз о с иос^оо? оо? с<у г о^о^еегес ^с <^оозс<у.а<геа ^с/^с д'?с^оо-доеос^с<уое<7гс^с^с^ос< у:о&-.. сд'г<*;о со-зс<гесдо УРЕХ7ЈЕ 0ДБ0Р МИНИСТАРСТБА УНУТРАШБИХ ДЕЈ1А XX, <УУ. <УУ. уу: ооо ое>а оо? ое^<^је^ оо? с<у осуз ооз оу: с/у_с/у. уу: <уу- схх с<уа сдд_а»; с^- уа у-^. ух с^ с^гс^ с/у: с^ с^ у>: оу. <уу ух. с/х. ио <^5>_осс_сд;<^ с^с<јос^с<7зоо;

СЛУЖБЕНИ ДЕО Указом Његовог Величанства Краља Александра I, на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Нашег Мииистарског Савета, решено је: да се Димитрије Цветковић, писар друге класе начелства округа тимочког, на основу §. 76. закона о чиновницима грађанског реда, отиусти из државне службе. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 5. марта 1902. године, Н№ 5.360 у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Александра I, на нред■ чог Министра унутрашњих дела, а на основу члана 26. закона о устројству ошптина и онштинских власти, решено је: да се Оотир Тодоровић, предсеник општине лесковачке, у округу врањском, по својој молби, разреши од ове дужности. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела 8. марта 1902. године ПЈ\« 5644 у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Александра I, на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Нашег Министароког Савета, решено је: да се Миливоје Ћирић, писар друге класе среза каче])Ског, округа рудничког, на основу §. 76. закона о чиновницима грађанског реда, отнусти пз државне службе. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 9. марта 1902. године ГШ 5712 у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Александра I, на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу члана 2. а, 3. и 3. а, 4. и 5., с погледом на члан 85. закона о устројству општина и општинских власти решено је: да се село Заграђе, у СЈ »езу зајечарском, округа тимочког, одвоји од општине вратарничке и образује засебну оптптину под називом: „оиштина заграђска«. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела. 8. марта 1902. године, 1Ш 5646 у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Александра I, на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу §. 6. закона о местима, с обзиром на височајше решење од 16. јуна 1866. године, решено је: да се засеоцм : Лорет и Павловина, који припадају саставу општине табановачке, у срезу ножешком, округа ужичког, по изјављеној жељи својих становника споје уједно и да се огласе за село Лорет, с тим, да ово ново село и даље остане у саставу исте општине. Из канцеларије Миниетарства Унутрашњпх Дела, 8. марта 1902. године, П№ 5645 у Београду. Свима полицијс^им властима Дошло ми је до знања, да полицијоке власти од појединих лпЦа, кад ова тврде тапије и убаштинења, нанлаћују по 6 ди-

нара дијурне за дрлсавну касу и ако ради потврђења тапије полицијски чиновник пије излазио на лице места, те о дијурни не може бити речи према чл. 5. закона о трошковима уиравних власти. Поводом овога ирепоручујем свима полицијским властима да кад по расписаном упуту госнодина Министра народне привреде излазе ван места среске канцеларије ради извиђаја, а поводом тражења нотврђења тапија на шумска земљишта, наплаћују дијурну, али искључиво за случајеве кад се и у ствари по таквом послу излази у ком случају дотични старешнна биће дужан одредити чиновника, који ће дотични посао свршити. Нека начелство ово саопшти свима подручним му чиновницима у округу, с тим, да дијуриу по оваквим нредметима не наплаћују и у случајевима кад такав излазак чиновника није потребан, или се у опште не намерава вршити. У колико је од појединих лица у смислу горњих напомена погрешно наплаћена дијурна, нека иачелство нареди, да се на прописан начин врати онима, који су је ноложили. Противно поступање сматраћу као злоупотребу и са одговоргшм оргапом власти посгупићу строго по закону. П№ 4436 Министар 18. Фебруара 1902 ГОД. унутрашњих дсла, у Беораду. Н. Д. Стеванови!,

СТРУЧНИ И НАУЧНИ ДЕ0 ЈЕДАН П0ГЛЕД НА КАЗНЕНО ПРАВ0 КА0 НА НАУКУ 2 Ово схватање казне сасвим је у сагласности с мишљењем, да је воља слободна и да не потпада под закон узрочности, али ни мало не зависи од исаравности овога мишљења. Оно остаје баш ако би човекова воља потпуио дошла под закон узрочности, јер то схватање не претпоставља ништа друго иего да онај, који ће биги кажњен, осеК а као и сви остали људи и да он, онако као и сви други људи, може имати у себи ону представу, која треба да иде уз претњу извршења казне, а то је дато сваком умно зрелом и душевно здравом човеку. У свим својим Формама, ма какве било нрироде иначе, казнено је право ираво, то јест заштита интереса. За Казнено Право није битно ова или она врста штићених интереса, него природа заштите; интерес-и, које оно штити, могу припадати најразличнијим правиим областима. Имаовна и породична права, живот човеков и државна област, положај владаочев и политичка права грађана, интереси владе државне и интереси акционарских друштава, част жене у погледу иола њезина и сигурност саобраћаја — сви интереси без изузетка могу бити предмет ове јаче заштите, коју Казнено Право даје. У свакој правној области може да се јави Казнено Право као потребна донуна и заштита. Прави значај казне која одговара циљу и која је оружје нравног реда у борби иротив злочина није могуће имати без научног испитивања злочина у томе како се Фактички спољње и унутрашње јавља, без тачног сазнања и узрока из којих долази злочин као Факат. За ову каузалну, природњачку »науку о злочину« у науци је већ одомаћена реч Криминалогија. Она би се могла још делити на криминалну биологију (или криминалну антропологију) и криминалну социологију. Прва би оиисивала злочип као иродукат живота човека-иојединца, испитивала би