Policijski glasnik

ВРОЈ 46. У 6ЕОГРАДУ, ПБТАК 22. НОВЕМБРА 1902. ГОДИНА VI с»оо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо с /ж> ооо ооо ооо с % јоо оса ооо ооо с<ос> сло ооо с/>о "с<уа ооо сгуГо^ осге с«оо ооо оск>1ууо ооо осо с јоо о * оо ооу ооо ооо оур о«уд с>оо с>5о ос/г ооо сод о<уд суоо ч>5о оо^ соо ог-о

ПОЛИЦИЈСКИ глдсник Ш4Ш ЛИСТ ЗА ПОЛИШУ БШДНОШ И АДМИНИСТРАЦИЈ? ПОЛИЦИЈСКИХ И ОПШТИНСКИХ ВЛАСТИ > УЈГоОО ООО о/оо ооо ојоо оиоо ооо С <ро ООО ооо ооо С<РО С«6УР С<уд ООО ООО <јоњ ооо ооу ОУО С^О ооо ООО С<СО 060 06/? 060 Р<уа ОУР С/УР 0«50 ооо С/У? соо ојог. о ј гу-> ООО соо ООО оос 050 С>бО соо ОУ- ојоп суу7> ООО СЛ > О УРЕБУЈЕ ОДБОР МИНИСТАРСТВА УНУТРАШБИХ ДЕЛА УХУ С ј ОО С ј О О ООО ООО ООО ООО ООО О^О ооо ООО ООО ООО С/?0 ООО ООО ооо 0<90 О(50 ОСО ооо Об^ ооо ООО ооо д&р\000:0*00 ооо оос ооо о оо ооо о оо ооо Об>о о оо ооо о<?о Об> Р о оо ооо сгго ос?о_соо ооо ооо ооо ооо

СЛУЖБЕНИ ДЕО Указом Његовог Величанства Краља Алексаидра I, на нредлог Министра унутрашњих дела, постављени су: за начелника прве класе округа крагујевачког, Сретен Делић, судија Касационог Суда у пенсији; за начелника прве класе округа ваљевског, Мијаило Ковачевић, виши интендант Министарства војног нарасположењу; за начелника прве класе округа крајинског, Живојин Богдановић, начелник исте класе округа нишког, по потреби службе; за начелника друге класе округа нигаког, Тодор Станковић, генерални консул у пенсији; за начелника друге класе округа смедеревског, Сима А. Павловић, управник града Ниша у пенсији; за начелника треће класе округа београдског, Сретен Н. Ђорђевић, начелник исте класе округа смедеревског, по потреби службе; за начелника треће класе округа врањског, Димитрије Калајџић, члан*друге класе пореске управе"; за начелника треће класе округа рудничког, Љубомир Кордић, начелник четврте класе округа ваљевског; за начелника четврте класе округа крушевачког, Милош Ђорђевић, начелник исте класе округакрајинског, попотреби службе. Из канцеларије Министарства УнутрашњихДела, 17. новембра 1902.год.1Ш 27.923 у Београду. Указом Његовог Величанства Краља Александра I, на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушаљу Министарског Савета, решеио је: да се Божидар Мутавџић, начелпик друге класе округа рудничког, и Михаило Бончић, начелник друге класе округа врањског, — на основу § 70, закона о чиновницима грађанског реда, ставе у стање покоја, с пенсијом, која им припада по годинама службе. Из канцеларије Министарства УнутрашњнхДела, 17. новембра 1902. год. ГШ 27.925 у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Александра 1, на предлог Министра упу-

трашњих дела, а по саслушању Министарког Савета, решено је: да се Драгољуб Јовановић, начелник друге класе округа београдског, на основу § 70. закона о чиновницима грађанског реда, сгави у стање покоја с пенсијом, која му припада по годинама службе. Из канцеларије Министарства УнутрашњихДела, 17. новембра 1902. год. 11№ 27.926 у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Александра I, на предлог Министра унутрашњих дела, постављени су: за лекара среза трнавског, округа чачанског, д-р Венцеслав Стејскал, лекар ср. таковског и качерског, округа рудничког, по молби; за лекара среза таковског и качерског, округа рудничког, д-р Јосиф Недок, лекар среза параћинског, округа моравског, по потреби службе; за лекара среза параћинског, округа моравског, д-р Павле Војтех, лекар среза брзопаланачког, округа крајинског, по молби; за лекара среза алексиначког и моравског, округа нишког, д-р Хранислав Михајловић, лекар среза прокупачког, округа топличког, гго молби ; за лекара среза ресавског и деспотовачког, округа моравског, д-р Живојин Миленког.ић, лекар среза беличког, округа моравског, но молби; за лекара среза беличког, округа моравског, д-р Коста Ристић, лекар општине параћинске; за лекара среза масуричког, округа врањског, д-р Милан СтеФановић, лекар среза подунавског, округа смедеревског, по потреби службе; за лекара среза подунавског, округа смедеревског, д-р Коста Константиновић, лекар среза масуричког, округа врањског, по молби; и за лекара среза рачанског, округа ужичког, д-р Станоје Пантовић, доктор целокупног лекарства и питомац истог среза. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 14.новембра 1902. год., С№ 12.261 у Београду.

СТРУЧНИ И НАУЧНИ ДЕО О иеледнику. (Наставак) У осталом као што већ споменусмо, у човечијој је природи хватати се за ослонце, који још нису ни у колико постављени на сигурну основу. Тако понекад чујемо понеку околност, која је у више прилика онако испала, казало нам је нешто деко лице, те смо лако склони, у случају, ако би се та околност исиунила, да за то вежемо какву комбинацију. Та комбинација имадне нешто за себе, допадне нам се, и ми за њу вежемо другу, трећу, десету; ствар нам се допадне и може имати успеха. Ми најтачније, најбрижљивије и најподробиије испитамо све поједине моменте комбинација; али да ли је била истинита она ирва околност, на коју смо све друго аоставили, то смо заборавили. Ревност и добра воља, да нешто учинимо, занели су нас. Заборавилп смо да предузмемо хладно сондирање, те је све било узалудно. Ту има само једно једино средство: у сред мирног хода, у току, у бурном напредовању једне истраге морају се начинити паузе, у којима се неће напред продирати, већ бацити поглед натраг. Тада се узму поједини моменти истраге (почињући свакад из почетка), раствори се сваки, па и пајмањи добијени иродукт у своје последње Факторе, па кад се ови више не могу рашчлањавати, опда се сваки од њих бојажљиво испита, испита се његово порекло, његова поузданост и основаност. Кад нађемо да је све правилно у последњим елементима, онда се опет пажљиво настави једно на друго и опо што се добије испитамо тако, као да смо то први пут видели — ствар ће већином друкчије изгледати, пошто у иочетку нисмо познавали гок ствари тако као сад. Али ако је оно што смо добили добило друкчији изглед но што је имало раније, онда свакад настаје питање, да ли је прилагодно са старим склопом, да ли се има шта и у чему мењати. Не слаже ли се завршни биланс, онда ваља бити тако поштен и казати себи самом: »Погрешно сам рачупао — бриши, па почињи изнова!« 0 познавању људи. Извесан део »егзактиог рада» лежи и у тачном познавању главног материјала за