Policijski glasnik

СТРАНА 364

ПОЛИЦЦЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 46

нојасних законских одредаба, као што је баш ова, о којој је и ово гштање. Дакле уз одговор што смо га дали у бр. 3 0 и 31. нагаега листа, ми одговарамо још и ово: Као што смо напред рекли, чл. 2 0 закона о народним школама, веома је нејасан. Оп поставља правило замене новчане казне затвором, а не регулише ближе: шта се има разумети под речима : «у случају, да се новчана казна не може наплатити." Он одређује да се за 2 динара узима дан затвора, а не каже шта ће бити у случајевима, кад је казна испод два динара или више од два али непуна 4 динара. Отуда је и могло доћи, да је г. Министар Просвете узео право на се, да објасни расписом од 17. маја 1 8 99 год. ПБр. 4 323, који су случајеви сиромаштине, кад се казна не може наплатити, а отуда и ми црпемо право да кажемо, како се у овим случајевима ваља помагати наређењима § 3 16 кр. законика, где се код замене иступних повчаних казни поставља правило, да се казна, мања од максимума, увек замењује једним даном затвора. Према томе, у овом конкретном случају за 17-20 дин. било би 9 дана затвора, јер би се и 1-2 0 дин. рачунали у 2 динара. На тај начин, казна затвора не би се делила на сате и минуте пошто се и по поменутом чл. 20. дан затвора рачуна у 2 4 часа. Ово је одговор на прву половину нитања, а сад долази на другу... Одлуку о замени новчане казне затвором, има да изврши председник општине, коме је и сама наплата стављена у дужносг, јер би другчије поступање само одуговлачило и отежавало наплату. Казна ова, било у новцу било заменом затвора, мора да се изврши, према осуђеноме, у року од месец дана. После тога рока, дужност плаћања прелази на самог председника, и по духу и слову закона, она се не би могла после тога рока наплаћивати од осуђених, јер је законодавац, преносећи казну на самог председника, имао намеру да га тиме нагна на марљивији н савеснији рад у сличним случајевима. Застарелост није специјално предвиђена, али нолазећи са оног ошптог правпла, да држава нема права, да вечито држи над главом једнога свога грађанина оштар мач, морала би се и овде узеги застарелост од три месеца, као код истуна и то према председнику, јер према осуђеном, као што напред рекосмо, важи за месец дана. Застарелост пресуде тече од дана, кад је преоуда постала извршном, јер је председник општине, који је уједно и иредседник школског одбора, који ову казну и изриче, знао за њено постојање и има дужност, да је на време саопшти осуђеноме. * * Ж, Ј. М. срески званичник, учинио је ово питање: „У овоме срезу појавила се распра о одбивању процента на сасушивање и мишоједину хране по опгатинским кошевима, при годишњем премеравању ове. Тако, у једној општини имамо оваЈ случај. Крајем 1899 године, унесено је у кош једне општине извесна количина кукуруза, и дата на

чување одговорном рачунополагачу, заједпо са списковима оних, који су храну унели. На крају 1 900 године извршен је премер овога кукуруза и нађено је, да недостаје 3 0"| о од унесене количине. Како је комисија, која је овај премер вршила, била уверена, да кукуруз нијо упропашћен, већ да је ова разлика дошла од сасугаавања и мишоједине, она је призпала овај мањак, који је последња стопа, која се по закону може признати рачунополагачу на растур у првој години. Крајем 1901 године опет јо премерен кукуруз и нађено, да је мање 31°/ 0 од укупне количине, први пут унесене у кош. Сад је питање: да ли ће се за 1901 год. рачунати проценаг 3 1 °/ 0 или само 3 0°/ о за 089 време, докле кукуруз буде стајао у когау, па ма то трајало 5 — 6 година, или се онај пропенат дозвољен у првој години не односи и на остале године, те, по томе, рачупополагач не би био одговоран за мањак у 1°Д од укуине суме, који се показао на крају 1901 год?„ На ово питање одговарамо: По члану 20. закона о општинским кошевима, на сасушивање п растур признаје са, код кукуруза 30% процента, акод остале хране 8"/ 0 . Ни у овом ни у којем другом члану не вели се, да ое овај проценат мо;ке повећавати, те се, по томе, има узети, да се нећи проценат у опште не сме признати. Овакво гледишге заступљено је и чланом 2 0 правила господини Министра пародне иривреде од 5. августа 1890 године ЗБр. 1844, прописаним за извршење закона о општинским кошевима. Према томе, и руковалац храном, о којој је реч у горњем питању, мора бити одговоран за онај вишак мањка у 1 °/ 0 , од величине процента, који је законом дозвољен. Велимо мора се учинитп одговорним и тражити накнада штете, на начин проппсан чланом 18. поменутога закона, а на власти, која буде чинила извиђај, лежи дулшост да утврди: да ли је овај мањак дошао злоупотребом или непажњом, на ако није ни један пи други случај, већ се утврди: да је мањак дошао уолед сасушавања или мишоједине, она ће, наравно, ослобидити рачупополагача одговорности, утврђујући, на гај начип, да је проценат, одобрен законоад, недовољан за све придике и све случајове. Наравно, да власт мора бити у истрази веома обазрива, како би нашла праву нстину, јер као год што није искључена могућност несавесног и немарљивог руковања општинским когаевима, тако исто није искључена могућност, да се покаже већа разлика од 3 0°/ о због тога, што је храна при примању била сувише сирова па се сасушила, илп, гато је чести случај, да се уселе мигаови па начине грдно гатеге, то бн тако, рачунополагач одговарао нн крив ни дужан. На одборима општинским у првоме реду лежи дужност, да немарне кметове упућују на тачпо вршење службе, како се не би повратило оно стање, када су рачунополагачи тврдили, да су мишеви, у низу година, појели сву храну, те да се тако уништи и проигра ова установа, која је од тако благотворног утицаја на наш живот и у редовним, а камо ли у незгодним приликама.

СЛУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ П 0 Т Е Р Е Василије БрадиК, механџија из Медвеђе, решењем првост. суда крушевачког од 12. Јуна пр. год. Бр. 12.268., стављен је под поротни суд и пригвор због крађо, но како је Василије за време ислеђења некуд побегао то је еуд молио све нодициске власти да га у кругу своме потраже и са нађеним надлежно да поступе. Василије има 50 год., повисоког је раста, сув, у опште црпомањаст. Моле се полициске власти, да Василија живо потраже и нађеног спроведу првоотепеном суду крушевачком с позивом на Бр. 13.718. (УБр. 33.99 1). Илнја Крајишнпк и Жавојин МарјановиЦ шогрти лимарски, код Милана Идића, лимара из Београда, побегли оу од истог, и том приликом украли су му: новчаник са 4 динара у сребру и 60 пд. у никлу, једно ћебе вунено, боје црно-црвенкасте, и два мала иерореза. Илија је, из Лознице, има му 13 година, малог је раста, у лицу плав ; од одеда имао је па себи: плаву блузу и јодан жут каиут, пангалоне од сеголтука боје грао, на глави мали црни мекани шешир, Филцован и цпнеле. Живојин је из В. Орашја, он има 13 година, у опште је плав; од одела је имао на соби: бео капут, са панталонама до колена, од црвене фарбе ОФарбане, на главн шајкачу, иа ногама опанке. Моде се све подициске власти а општинским се препоручује да напред имоване потраже, у случају проналаска спроведу Управи града Београда, с позивом на Бр. 34.116.

СКРЕЋЕ СЕ ПАЖЊА Сава Бугарсви звани „Кацан," позната коњокрадица из Земуна, који је, због крађе коња, био осуђен на 5 година робије, иа са исте пугатен 16. тек. м-ца, рогаењем унраве града

Београда • од^вотогаЈ данаДБр.133.9 1 5. прогнат је за свагда у Аустро-Угарску. Позивају се све полицијске и пограничне власти, да на повратак Савпн у Србију обраге најстрожу нажњу, а у случају повратка да га строго казне за новраћај из прогонства и поново прогнају.

Садржај: I. Службени део. — II. Стручни и научни део: 1) О иследнику; 2) Ироститутке и крадљивице; 3) Врхови прстију. — III. Поучно забавни део: 1) Из страног света; 2) Записници из мртвог дома; 3) Из полицијског албума. — IV. Поуке и обавештења. — V. Службене објаве: 1) Иотере; 2) Скреће се пажња.

ШТАМПА КРАЉ. СРП. ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА

ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Н. ДИМИТРИЈЕВИЋ - ДОСИТИЈЕВА УЛ. БР- 14.