Policijski glasnik

ВРОЈ 29

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 225

такве једне садржине потпуно доследно почели су своју критику покушајем — који се може сматрати у данашње време као потпуно успешан •— да се дискредитује онај одељак кривичног законодавства, чија савремена конструкција логичком неизбежношћу потиче из начела равномерне накнаде, које и данас влада у кривичном ираву. Садашњи кривични кодекси, који су скроз проникнути идејом равномерне правичности, изводе свој систем понашања према малолетним пресгуиницима из »ман.е кривичности« њихове. Малолетност преступника — то је основ за блажије понашање према њему. »Критичари садашњег система прилазе том питању сасвим с друге стране. Незрелост преступника интересује њих не као околност која умањава кривицу, него као околност која увећава вероватносг морално-социјалне ноправке преступника. Њима је главно васпитно поправљајуКи рад са малолетнима. „Највећи део малолетника који су признати за криве, чине они којима је потребан трајан и строг надзор". Они којима не треба такав надзор а тако исто и они који не дају наде на поправку, губе се у општем броју осуђених, као што се до сад видело из многобројних примера. За сваку од поменутих категорија малолетних преступника предлаже се са свим нарочити начин кажњавања, који оставља Суду веома широк простор за кретање горе и доле. Тај поглед добио је, по општем признању, потпун израз у два параграФа пројекта општег швајцарског кривичног законика, који се односе на малолетне преступнике. По томе текст тих параграФа показује се као врло згодан за познавање главних тачака оних предлога, који су претресани у току последњих двадесет година. § 9. I. »Дете које је у тренутку извршења преступа било млађе од 14 година, не подлежи кривичном ислеђењу. II. Ако дете поменутог узраста изврши дело кажњиво по закону као преступ, то га органи судског излеђења предају администрацији. чија и јесте брига о деци која су почела грешити ако се она налазе у околини која деморалише, немају неге и надзора, или су морално покварена. III. »У оскудици тих момената, администрација предаје дете школском савету. Савет кажњава дете затвором или укором. § 10. I. „Ако је малолетноме било у тренутку извршења дела више од 14, али мање од 18 година, онда судија испитује ступањ његове умне и моралне зрелости. Ако је умни и морални развитак малолетника заостао и налази се на једнаком ступњу са развитком деце која нису достигла 14-то годишњи узраст, то се на њега примењују правила, која су одређена за децу до 14 година (§ 9.); а ако се његов умни и морални развитак налазе на вишем ступњу, то судија одређује, да ли је малолетнику потребан строг и трајан надзор и старање. II. Малолетнога, коме не треба трајан и строг надзор, судија кажњава укором или усамљеним затвором од 3 дана до три месеца. Усамљени затвор проводи се у простору, који не служи као место за казну, одраслих преступника.

III. Малолетнога, коме треба трајан и строг надзор, судија предаје на рок од једне до шест година у завод за поправку младих преступника. Ако је малолетник толико покварен, да не може бити примљен у завод за поправку, то га суд осуђује на рок од 3 до 15 година у дом заточеника за малолетне преступнике. Док такога дома не буде имало, малолетник се осуђује на обичну казну, која се одређује, наравно ублажену. IV. »Ако се по истеку 2 /„ одређенога рока малолетноме покаже да је смер поправке постигнут, то надлежни орган може, по саслушању мишљења чиновника тога завода, у коме је малолетник издржавао казну, ослободити малолетника. Орган коме припада право ослобођавања пре рока, брине се заједло с оним лицима, која се налазе на услузи у уређењима патроната, о томе да нађе издржања малолетноме и да пази на њега. Ако малолетник злоупотребљује слободу, која му је повраћена, то се он по пово враћа у завод. Време које је он провео до ослобођења пре рока, у име казне, не рачуна се. Ако се малолетник добро влада у току времена, на које је он био ослобођен пре рока, то се ослобођење сматра као коначно. После ослобођења малолетник остаје у току од 15 година нод надзором уређења патроната. »Довољно је изложено" — говори III тилман, — ради тога да би се видело каква дубока провала одваја владајући систем од будућег поретка, коме се као предвесник јављају одредбе швајцарског пројекта, које смо горе навели. Ту је с једне стране систем који су измислили теолози и усвојили правници »који изводи правичност", који никако не води рачуна о индивидуалности преступника, који свакоме одмерава »казну коју је заслужио, који се строго придржава начела »равномерне накнаде®; а на другој страни — правосуђе које је основано на изучавању живе личности преступиика, које не ради са смером освете него које је проникнуто јаком вером у могућност успешне борбе с преступом. Пије тешко погодити на чијој ће страни остати победа". —

ЖЕЛЕЗНИЧКИ ЧУВАР НОВЕ*ЛИСТИЧ1^А СТУДИЈА Герхарта Хауптмана I. Железнички чувар Тил седео је сваке недеље у цркви у Ној - Цитау-у, сем у дане кад је био на служби или кад је био болестан или кад би спавао. За ово десет година био је двапут болестан: једанпут га је ударило парче угљена што је при пролазу воза спало са тендера на машини, те му размрскало ногу и откотрљало га у ров крај насипа; други пут га је опалила по сред груди винека боца што је полетила из брзога воза кад је овај протутњавао поред њега. Сем ова два несрећна случаја, ништа га више није могло задржати да не дође у цркву, кад год је само имао слободна времена.

Првих је пет година морао сам чиртити пругу од Шен-Шорнштајза, једне колоније на Шпреји, па на овамо до Ној-Цигау-а. Једнога лепога дана искрсну он затим с неком слабуњавом и болешљивом женом, којаје, као што је свет говорио, рђаво пристајала уз његову херкулеску прилику. И опет једне лепе недеље после подне, пружи он свечано пред олтаром своју руку овој истој жени. Две је године тако седела ова млада, њежна жена крај њега на црквеној клупи; две се године њено фино лице упалих образа нагињало над стародревни псалтир покрај његовога, сунцем опаљеног —; и одједанпут чувар је онет седео сам као и пређе. Пре неколико дана звоно је огласило некога: и то је било све. На чувару се, као што је свет тврдио, једва и опажала каква нромена. Дугмета на његовој чистој празничној униформи била су очишћена као и пређе, црвена му је коса била добро намазана зејтином н по војиички раздељена као и увек, само што је мало више спустио свој широки, космати врат и само што је још усрдније слушао проповед или још усрдније певао, усрдније него што је пређе радио. Било је опште мишљење да га се смрт његове жене мало коснула; и ово мишљење би потврђено, када се Тил после годину дана по други пут ожени, и то једном дебелом и јаком женом, краварком из Алте-Грунда. Па и свештеник, кад Тил дође да се пријави за веридбу, запита га замишљено. »Дакле већ хоћете да се поново ожените? 11 „Не могу ја водити кућу с мртвацем, господине попо!" »Па оно тако је.... али ја као велим.... ви сте мало пожурили.« »Дете ме на то нагони, господине попо". Тилова је жена умрла на порођају, а дете што га је донела на свет, остало је у животу и добило име Тобијас. »Ах тако, дечко®, рече духовник и махну руком показујући да се тек сад сетио малишана. »То је нешто друго — па где сте га остављали док сте били на служби?® Тил сад исприча како је 'Гобијаса био дао некој старици, како се код ње једном умало није сав опрљио, како се други пут скомбрљао са њеног крила на земљу, али је на срећу, добио само велику чворугу. Не може то тако више ићи, вели он, особито кад је дечко слабуњав као што је он потребна је сасвим нарочита нега. Због тога, а и зато што је покојници говорио да ће се вазда из све снаге старати за добро детиње, он се и одлучио на овај корак. За овај нови пар што је сад сваке недеље долазио у цркву, свет баш ништа није имао да каже. Некадашња краварка као да је била створена за железничког чувара. Једва ако је била за пола главе мања од њега а удови су јој били развијенији од његових. А и лице јој је било исто тако грубо изрезано као и његово, само што се на њему није оцртавала онако добра душа као на његовом. Ако је Тил желео да у својој другој жени нађе неуморну радницу, узориту домаћицу, онда му се та жеља изванредно испунила. Али је он, и незнајући за то, узео са својом