Policijski glasnik

БРОЈ 52. У БЕОГРАДУ, ЧЕТВРТАК 25. ДЕЦЕМБРА 1903. ГОДИНА ТИ осо УУ2 оу. оу« ос. оу . ду; оу оу . суу. (уу; оуј оос орс рог ууо оу . < уу - ооо Обо (уу? аоо с<?Гаоо ооо аоо лл> ооо аоо гоо уур ууд уур уур аос су ? с оос оос орс с ^ ур уур уро сдо ооо осо ^ слосло ооо ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СТРУЧНИ ЛИСТ ЗА П0ЛИ1Ш БЕЗБЕДНОСТИ И АДМИНИСТРАЦИЈУ ПОЛИЦИЈСКИХ И ОПШТИНСКИХ МАСТИ осо с / ур обс ооо ооо ооо обо оу : ооо ооо ооо аоо ооо осо оро аоо осо аоо сусс аоо аоо с<оо оос а<го ооо асс аоо ооо с<^ ооо аоо сг?с с«оо сг?о с^> с/уз с * ур осо с <^ сг?о ојог > аоо аоо аоо цур ооо ооо споо УРЕХ7ЈЕ 0ДБ0Р МИНИСТАРСТВА УН7ТРАШБИХ ДЕЛА С«00 ауа ООО осс сг?0 ооо осо ООО ООО ООО ооо ООО О&О ОбС ОСС ооо ООО ООО ооо ооо ОбО ООО ООО ООО ООО С<90 ООО ООО ООО ООО ООО ООО ООО ОбО ООО ООО ООО ООО ооо С ј ОО ООО ООО !УУ) 060 (У?Р ооо ООО УУР

СЛУЖБЕНИ ДЕО Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, решено је: да се село Миланово, у срезу неготинском, округа крајинског, по изјављеној жељи његових становника, од сада назива Мокрање. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 1. децембра 1908. године, у Београду.

Указом Његовога Величанстваа Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу трећег одељка члана 4. закона о административној подели Краљевине Србије, решено је: да се село Стубал, по изјављеној жељи његових становника, одвоји од среза трстеничког, округа крушевачког, и прида срезу гружанском, округа крагујевачког. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 1. децембра 1903. године у Београду.

РАЗГРУПИСАВАЊВ ОПШТИНА

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., одобрено је решење Народне Скупштине сазване у редован сазив за 1903 год., које гласи : Да се села: Каоник и Црквина, по изјављеној жељи њихових становника, одвоје од општине ђунишке, у срезу расинском., округа крушевачког, и образују засебну општину подназивом: „ошптина каоничка" да се село Мрсаћ, по изјављеној жељи његових становника, одвоји од општине самаилске, а село Мусина Река одвоји од општине адранске, у срезу жичком, округа чачанског, па та два села да образују засебну општину под називом : »општина мрсаћска." да се села: Бањевац, Томањ и Кржава, по изјављеној жељи њихових становника, одвоје од општине крупањске, у срезу рађевском, округа подринског, и образују засебну општину под називом : „општипа бањевачка". да се села : Лелић и Сушица, по изјављеној жељи њихових становника, одвоје од општине лесковачке, а села: Сандаљ, Сту-

бал и Стрмна Гора, такође по изјављеној жељи њихових сгановника, да се одвоје од општине јовањске, у срезу ваљевском, округа ваљевског, па сва ова села: Лелић, Сушица, Сандаљ, Стубал и Стрмна Гора, да образују засебну општину под називом: »општнна лелићска. к да се села: Горња Недељица. Доња Недељица и Слатина, по изјављеној жељи њихових становника, одвоје од општине коренитске, у срезу јадранском, округа подринског, и образују засебну општину под називом : »општина недељичка". да се села : Коногшица, Стојковац, Скрапеж, Батуловац и Рајино Поље, пе изјављеној жељи њихових становчика, одвоји од општине шишавачке, у срезу власотиначком, округу врањском, и образују за себе општину под називом: »ошптина канопничка". да се село Кикојевац, по изјављеној жељи његових становника, одвоји од општине баранске, у срезу гс!ужанском, и прида општини рогојевачкој у истом срезу. да се села : Белотић и Пијиновић, по изјављеној жељи њихових становника, одвоје од општине драгињске, а село Матијевац, да се одвоји од општине вукошићске. у срезу посаво-тамнавском, округа подринског, па ова три села : Велотић, Пијиновић и Матијевац да образују засебну општину под називом : »општина белотићска." да се села: Вровине, Непричава и Рубрибреза, по изјављеној жељи њихових станоника, одвоје од оиштине бајевачке, у срезу тамнавском, округа ваљевског, и обрааују засебну општину под називом »општина непричавска.® да ое села: Вајуга и Милутиновац, по изјављеној жељи њихових становника, одвоје од општине корбовске, у срезу кључком, округа крајинског, и образују засебну општину под називом : »општина вајушка." да се село Пањевац, по изјављеној жељи његових становника, одвоји од онштине ланишке, у срезу беличком, округа моравског, и образује засебну општину под називош : општина пањевачка. да се село Лопушњак, по изјављеној жељи његових становника, одвоји од општине добрњске, у срезу млавском, округа пожаревачког и образује засебну општину под називом : општина лопушњачка, Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 29. норембра 1903. године у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Нетра I., одобрено је решење Народне Скупштине сазване у редован сазив за 1903 год., које гласи: да се села: Бељина, Суво Село и Месарци, по изјављеној жељи њихових становника, одвоје од општине дебрчке, у срезу посаво-тамнавском, округа подринског, и образују засебну општину под називом »општина бељинска® а села: Дебрц, Власаница и Ново Село да остану и даље као засебна општина »дебрчка." да се село Пуношевце, по изјављеној жељи његових становника, одвоји од општине преображенске, у срезу пчинском, окр. врањског, и придода новообразованој опгатини лепчинокој, у истом срезу и округу. да се село Мађаре и Шетка, по изјављеној жељи њихових становника, одвоје, и то, Мађаре од општине ражањске, а Шетка од општине витошевачке, у срезу ражањском, округа крушевачког, и да образују засебиу општину под називом „општииа шеткарска". да се села: Прасковча, Малетина и Манастирско, у срезу ражањском, округа крушевачког, по изјављеној жељи њихових становника, одвоје од општине ражањске и образују за себе општину под називом, вопштина прасковачка". Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 9. децмбра, 1903. године у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу члана 34. закона о пословном реду у Државном Савету, одобрено је решење Савета, од 26. новембра 1903. године, Бр. 7764, које гласи: да се Д-р Бошко Коњевић, лекар Сењског Рудника, родом из Мола у Аус.тро-Угарској, поданик исте државе, прими у српско поданство изузетно од § 44. грађанског закона, пошто је поднео уредан отпуст из свога досадањег поданства. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 29. новембра, 1903. године у Београду.

Указом Његовога Величанства Крал.а Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу тачке 9. члана 144. Устава одобрено је решење Државног Савета од 18. октомбра 1903. године Бр.7660, које гласи: да се Данило Катанић, учитељ из Куршумлије, родом из Гилана у Старој Ср-