Policijski glasnik

БРОЈ 5.

У БЕОГРАДУ, СУБОТА 7. ФЕБРУАРА 1904.

ГОДИНА VIII

%*! 0^° 0*?° сууз с /оњ О јсг > с/рг> с<оо ооо с/у: ј>оо оур с/>о с/зо оу> с^>о с«бо с/>о осо оос 090 ос^ ос«с оу : оло О ј С/? с^сс О јсп сло сло сло с/л с«с. оу: слс ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТР^ЧНИ ЛИСТ ЗА П0ЛИ1Ш БЕЗБЕДИОСТИ И АДМИНИСТРАИИЈУ ПОЛИЦИЈСКИХ И ОПШТИНСКИХ ВЛАСТИ оу. с/5р ојоп'ојсг> оууг об^ (уу) оу^ оео обс сг^ ооо осс оус осо ооо ојог> сдс с^-уосс обо оу. р5с обс оу? (ујс обо оу ох: (у^ оу (уу: оу оу ау. с6с оу. с<у: 1ул (уу: оу: >ур оуу. оу. с^рс^

УРЕЂУЈЕ 0ДБ0Р МШШСТАРСТВА 7Н7ТРАШБИХ ДЕЛА

■ ууо ->ур 050 оуо о/о оу: оу р>р оуо ооо осо 0>т с/ус оу^ оу? оуг оуо оуо оуо оуг (у/. (ул с//. оуг> суу с// . оу о>0 с/ур оуу оу- р>-: оу оу: оу. оу. с/х о у 050 с/л ох: 05с 050 сух- ос/. осс с/зо 090 »ПОДИДИЈСКИ ГЛАСНИК* излази једашгут иедељно. По потреби биће и ванредних бројева. Претшата се шаље »Уредништву Подицијског Гласника* иди дотичним окружним и среским властима, или напошти. Цеиаје листу: чиновиицима, званичницима, општинским писарима и осталим званичиидима у опште, годишње 12, полугодишае 6 динара. Гостиоиичарима и механџијама годишње 16, полугодишње 8 динара. Жаидармима годишње 8, полугодишње 5 динара, ну ови се по овој цени могу п])етплатити само преко својих командира полицијских односно пограничних одреда. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За иностраиство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника' не нродају се. Рукониси не враћају се. ■-00 оу с/у оу оу с/^ оу (уу суу с/л суу оуг сл<г с/у с/у с/у? (у/ оуг' оу оуг- с^(ул"е/>7с//гс/у оу- (у/ с/у (уу оу оу оу оу: оу с/у (уу оу оу оу оу оу с/у: оуг 1ууг ~у~к! с/у: 1ујо • "уроу5

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Указом Његовога. Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњпх дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је: да се Владимир Ракић, начелник II класе среза жичког, округа чачанског, на основу §. 70. закона о чиновницима грађ. реда, стави у стање покоја с пензијом, која му припада по годинама службе. Из канцеларије министарства унутрашњих дела, 6. Фебруара, 1904. год. у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је: да се Михаило Томић, ванредни нисар I класе начелства окр. рудничког и вршилац дужности иисара среза качерског на основу § 76 зак. о чиновницима грађанског реда, у интересу државне службе, из исте отпусти. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 6. Фебруара 1904. год. у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу члана 6. закона о местима, од 16. јула 1866. године, — решено је: да се место Варварин, у атару општине варошице Варварина, које је насељено ван варошког рејона исте варошице, обележеног одобреним регулацијоним планом , нрогласи за село, под називом »село Варварин«, с тим, да ово село и даље остаје у саставу садање општине варошице Варварина, у срезу темнићском, округа моравског. Из канцеларије Министарства унутрашњихдела, 6. Фебруара 1904. год. уБеограду.

Р А С П И С свима окружним начелствима 11о члану 85. закона о општинама, све одлуке општинских одбора, достављају се надлежној надзорној власти у препису.

Као што се види, ова законска одредба не чини изузетак од овога правила ни са оним одлукама одборским, које се доносе према члану 122. закопа о општинама. С тога, нека надзорне власти одмах издаду потребна наређења, да им се у препису одмах достављају и оне одлуке одборске, које одбори доносе о уклањању председника и кметова. Чим надзорна власт такву одлуку прими, нека је одмах разгледа, па, ако примети, да је иста ма у чему незаконита и противна одредбама члана 122. закона о општинама, нека је одмах доставља мени са својим извештајем. Нарочиту пажњу нека надзорне власти обрате иа то, да ли општински одбори, у случајевима уклањања председника и кметова, наређују у року који прописује поменути члан 122. нов избор часника, на место оних које је уклонио. Где год општински одбори, противно томе законском наређењу, неће или оклевају да одреде дан за нов избор, ту нека надзорна власт, по праву које јој даје члап 146. закона о општинама. писменом наредбом опомене одбор на вршење своје дужности, па, ако одбор ни по тој опомени неће да одреди дан за сазив збора, онда иека надзорна власт поступи по члану 37. поменутог закона, а, према одборницима, који не буду хтели да врше своју дуншост, надзорна ће власт поступити по члану 149. закона о општинама. Надзорна ће власт поступити по члану 149 и онда, кад општински одбор неће, ни на нисмену опомену, да одреди заступнике уклоњеним часницима из своје средине, већ за заступнике одређује друге кметове који нису уклоњени, или кад му је и иначе одлука, по члану 122. закона о општинама донесена, противна закону. ПБр. 2943. 22. јануара 1904. год. у Београду. Министар ■унутрагињих дела, Стој. М. ПротиЋ

ДЕШИФРИРАЊЕ

2. Разни системи шифара (наставак) 1. Најпростија шифра ове врсте, звана „пЈИФра Јулија Цезара® састоји се као и најпростија шифра на бројеве у томе, што се слова просто испремештају, тако да је н. пр. а = в, д = ж итд. Ма колико да је непоуздана ова метода шиФровања, ипак се она дан данас често употребљава. Само се по себи разуме да се ствар може отежати, кад се речи пишу без поделе или с лажном поделом, кад се меглају поп уа1еигз, или кад се употреби метода опата Тритхајма, према којој се има у нриправности извесан број азбука, око 10 до 25, које се по извесном реду мењају. Дакле шиФрира се н. пр. прва реч, први ред, први став по првој азбуци, друга реч, други ред, други став по другој азбуци итд., услед чега је дешифрирање наравно отежано. 2. Сличан томе је систем азбуке од Крона. Али он је тако компликован. да је иследнику врло тешко, управо немогућно што год учинити. 3. Једна врло често употребљавана шифра, то је тако звана вокална шифра (шифра од самогласника). Свако слово изрази се са два самогласпика, а кључ за то можемо удесити сами; н. пр.: о = ое, д = ие, 1) = ао, и = уо. Тако би депешу, у којој би имали јавити реч „дођи," написали овако: иеоеаоуо То изгледа сасвим бесмислено, а може још випге да се замрси, кад се умешају сугласници као поп уа1еигв, а за тим начине речи, те тако предња депеша гла,сила би н. пр.: иде орек ако учо. То би се могло понајпре сматрати за шифру на речи, те би тако дешифрирање задало великих мука. 4. Има још једна заплетена шифра мултииликациона шиФра, тако звана сМГге