Policijski glasnik

БРОЈ 12.

У БЕОГРАДУ, ПЕТАК 9. АПРИЛА 1904.

ГОДИИА VIII

гсг) озо с <©? ојог ) && Ооо осо с гуз осо ооо ооо ссу > о сузо сло сло ос /з с/зо с«со о «?о о9 "з о ?о сло с-оо сло обо ооо обо д^р со^ оур ооо сузо с ^ о обУ. о&о ооо ооо ооо с^о соо с ^о оо^ оро о <? о осо ооо оуз"65>о ПОЛИЦИЈСКИ ГЛДСНИК СТР1ЈЧНИ ЛИСТ ЗА ШЖЦШУ БЕЗБЕДНОСТИ И АДМИНИСТРАИИЈУ ИОЛИИИЈСКИХ И ОПШТИНСКИХ Ш1АСТИ

СЛО СЛО 050 С/>0 ООО С-бЈО 050'"сУ>0 050 ОуО СЛО С-С>0 0>С ОЈО О> о 0>0 0>о О>0 ооо 0>^> С<уО. ОУ-' С/У' о&о о зо С^О С«бО СОС' 0>0 ООО 0/У- С/У^ 0>0 ОуО С<ЈО ооо 0?0 ОУ5 Р50 050 0?0 С^УЗ ОУЗ С1ОО РУР С^УО ОУЗ Р<УД ОУ

УРЕЕУЈЕ 0ДБ0Р МИНИОТАРСТБА 7Н7ТРАШБИХ ДЕЛА

УЗО УУ^ 050

ОСО 050 О&о ОЈО СбО О/Г ОСО ОУЈ ОУг ОУР 0>0 ОУО 05О О у О с^о ООО оу: ОЈО О >о ОУ с^о Обо О у О С«бО 050 ОУ УУ5 050 050 000'050 050 ру: О/О 0>0 050 060.050 ссо аоо ОРО аоо ОУО аоо СОТ С/У5

»ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« издазиједанпут недељно. Ио потреби биће и ваиредних бројеиа. Претпдата се шаље »Уредништву Полицијског Гласника« или дотичним окружним и среским властима, или на ношти. Цена је листу: чиновницима, званичницима, општинским писарима и осталим званичницима у опште, годишње 12, нолугодишње 6 динара. Гостионичарима и механџијама годишње 16, полугодишње 8 дииара. Жандармима годишње 8, полугодишње 5 динара, ну ови се по овој цеии могу нретгглатити само нреко својих командира нолицијских односно нограничних одреда. Надлештвима у ошпте 20 динара на годину. За ииостранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника* ие продају се. Рукописи не враћају се.

ОбО оуг ОУГ ОУГ ОУ ОУ О^о ООО

о 050 ОУЗ 050 ООО ОР? ооо осо Оро О>о о&о ОУГ оу ОУ' ООО оос 050 050 ОУ ОУГ О>о ОУГ 050 050050 ООО о^о осо ОСО' ОУ 060 ооо с^о О>о ооо ОУ5 0>0 ->90 с^о ОСО 050

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Његово Величанство Краљ Петар I., благовелео је на предлог .Министра унутрашњих дела поставити : за вршиоца дужпости начелника округа пиротског, у рангу члана прве класе управе вароши Београда, Саву Мијалковића, начелника прве класе среза врачарског ; за начелника прве каасе среза добричког, Милорада Рајковића, помоћника друге класе начелства округаврањскогнарасположењу; за начелника друге класе среза црногорског Новака СимиКа, начелника псте класе среза љубићског, по потреби службе; за начелника друге класе среза жичког Јована Ђ. Јовановића, начелника исте класе среза трстеничког, по потреби службе; за начелника треће класе среза азбуковачког Драгомира Николића, начелника исте класе среза црногорског, по потреби службе ; за начелника треће класе среза врачарског, Живана Станковића, начелника исте класе среза ужичког, по потреби службе ; за начелника треће класе среза ужичког Петра Чађевића, начелника исте класе среза азбуковачког, по потреби службе; за начелника треће класе среза иосавског, округа београдског, Радивоја Јовановића, начелника исте класе среза деспотовачког, по потреби службе ; за начелника треће класе среза брзоналаначког Алексу СтеФановића, јавног иравозастугшика из Неготина ; за секретара прве класе начелства округа подринског Милана Струнџалића, начелника треће класе среза посавског, округа београдског, по потреби службе; за начелника треће класе среза деспотовачког, округа моравског, Миливоја Петровића, секретара. друге класе начелства округа подринског; за вршиоца дужности начелника среза пожешког, у рангу секретара начелства друге класе, Благоја Радовановића, аисара друге класе среза ужичког ;

за начелника треће класе среза трстеничког, Стојана Павловића, писара прве класе среза лесковачког; за вршиоца дужности начелника среза златиборског, у рангу секретара пачелства друге класе, Чедомира Перића, писара прве класе среза ужичког ; за вршиоца дужности начелника среза љубићског, у рангу секретара начелства друге класе, Милорада П. Смиљанића, писара прве класе среза таковског ; за писара прве класе среза ужичког, Милорада Матића, писара исте класе среза студеничког, по потреби службе; за вршиоца дужности нисара среза студеничког, у рангу писара начелства друге класе, Ананија Стевановића, практиканта истог среза; за вршиоца дужности писара среза ужичког, у рангу писара начелства друге класе, Стојана Ћосовића, бившег практикаита. Из канцеларије министарства унуграшњих дела, 28. марта, 1904. г. у Београду. Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу чл. 34. зак. о пословном реду у Државном Савету одобрено је решење истог Савета од 2. марта ове године Бр. 1570, које гласи: да се Стеван Ђ. Лукачевић, овдашњи трговац, родом из Подгорице у Црној Гори, и поданик исте кнежевине, по својој молби, прими у српско поданство, заједно са женом Великом и малолетном децом и то: синовима: Јованом и Стојаном и ћерком Милицом, изузетно од § 44. грађанског закона, пошто је поднео уредан отпуст из дојакошњег поданства. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 17 марта 1904 год. у Београду. Указом Његовога Величансгва Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу члана 6. закона о местима, од 16. јула 1866. године, — решено је: да се засеок Коморане, који постоји у атару села Љубаве, у срезу расинском, округа крушевачког, по пзјављеној жељи

његових становника, — прогласи за село, под називом »село Коморане", с тим, да ово село остаје и даље у саставу садање општине коњушке, у истом срезу и округу. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 12 марта 1904 год., у Бсограду.

Р А С П И С Свима окружним маче<лствима и Управи вароши Београда Како грађани, тако и еснаФ златарсколивачки, жали ми се, да по унутрашњости, како но варошима, тако и варошицама и селима, многи странци продавци разног накита и других кујунџиских, дугмеџијских и златарских радова, продају разну робу не нодносећи никакве државне терете, на штету државе и интереса пуноправних грађана — мајстора истих радова. Нарочито, од како је законом о панађурима забрањено продавање таквих производа на панађурима, ови бесправни продавци, избегавајући државне терете, торбаре по унутрашњости, а томе полицијске власти не стају на пут, те се на тај начин изигравају прописи кривичног закона и закона о панађурима, што полицијске власти не смеју ни у ком случају да дОзволе. Међу тим предметима, многи нису чак снабдевени ни прописним државним жигом или су ФалсиФикати. Поред овога, ови и овакви продавци, од велике су штете по државни музеј, купујући разне старине од грађана, који њихову вредност не знају, за јевтине паре, па их преносе у иностранство што је забрањено у корист Државног Музеја, — а међу овим старинама налазе се разне српске старине, које треба да су у нашем музеју, а не које стране државе. С тога препоручујем начелству, да нареди свима полицијским и општинским властима, да свакоме оваквоме продавцу, забране задржавање но варошима и варошицама и селима и добро мотре, да више не изигравају јасне законске прописе, на штету државе и њених пуноправних грађана, а у сваком случају где