Policijski glasnik

СТРАНА 146

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 19

доба у Француској, у периоду времена од 1827—1869, види се распоред нреступа у Француској по појединим месецима. Од марта преступи почињу бивати већи; растући брзо њихов број достиже врхунац у јуну, и онда почиње опадати тако, да их од октобра до Фебруара има мајмање. А те разлике између поједшшх месеца, још више падају у очи код преступа, које су починила деца. По тим рачунима види се, да је број арестуиа, које су починили одрасли, од октобра до Фебруара, био највећи до 580; у мају су пење тај број на 904, у јуну на 1043. А број дечијих ирестуиа од новембра до Фебруара износио је месечно од 940 до 1040 док се у мају тај број пење на 2175 у јуну на 2585, у јулу на 2459 и од тада почиње опадати. Тако код дечијих преступа јуни надмаша зимске месеце за више од 130 поцената. По статистици криминалитета у Немачкој, за период од 1883—1892 г. кад се узме да на један дан у години долази 100 кажњивих учина, онда на један дан у месецу долази

1). преступа против државних закона у опште ....

НАЈВИШЕ

НАЈМАЊе

у августу (109)

У марту (90)

2). насиља према чиновницима и претња њима • •

у августу (117)

удецембру 90

3). нарушавање кућњег мира • • •

август (110)

децембра (89)

4). прљава насиља

ЈУ Л У 149

јануар 64

5). ширење срамних списа ■ • •

У јуну 149

јануар 64

6). увреде • • ■ •

август 122

децембра 80

7). детоубиства •

март 127

новембар 82

8). ОбичНе телесне повреде ....

авгует 134

децембар 74

9). Опасне телесне повреде ....

август 133

јануар 75

10). Преступи против имања • • •

децембар 117

од априла до августа 90—93

11). Просте крађе (и понављања • • ■

децембар 121

јули 88

12). Опасне крађе (и поновљене • •

новембар и децембар 111-112

од априла до августа 90—94

13). Преваре (и поновљене) • • • •

децембар 121

од априла до августа 90-94

злика утицаја појединих месеца на ороЈ рођења на први поглед није врло велика али дани зачетка показују два врхунца: један у децембру (празници), други највишИ у мају. Месец мај надмаша најнижи месец — септембар — за време од 10 година за 142000 рођења; што је доказ како у току дугих година јако делује разлика појединих месеца. Нарочито интересовање заслужује однос брачних према ванбрачним рођенима. Број ванбрачних зачетака брзо се пење од марта, достиже као и код брачних зачетака врхунац у мају и за тим опет брзо опада. Од септембра, осим неког незнатног пењања у децембру, остаје тај број до Фебруара испод просечног броја. По томе се много јасније виде те разлике, код ванбрачних зачетака. Кад се сви податци по тој ствари упореде међу собо.м, онда се јасно види утицај годишњега доба на целу област полног саобраћаја. Најслабије се то види код брачних зачетака али је и ту доста значајан, кад се узме на ум величина бројева с којима треба рачунати. Боље се внди тај појав (утицај годишњег доба) код

ванорачних зачетака, а много ЈасниЈе код моралних нреступа, а међу овима најмаркантније код њихове најгадније Форме, код преступа учињених над нејаком и незрелом дбцом. Из тога се мора извести закључак, да постоји веза између иолне узбудљивости и годишњег доба. Из тога се види, да зависност сексуалног живота од годишњег доба тим више пада у очи, што је гаднији начин задовољаваља иолне потребе. И други социјални иојави показују правилна колебања у количини, а пре свега самоубиство, чија линија иде потпуно као и морални преступи. У зимским месецима, ка.д прпвредна нееоља доводи по неке до ивице очајања, сразмерно мало људиумиру од своје руке; врхунац наклоности ка самоубивтву пада на месец Јуни, а у појединим земљама и на Мај. И тај закон брзог растења самоубистава у пролеће и тако исто брзо опадање у позно лето важи не само за Немачку, него без изузетка и за друге европске земље. Да изведемо овде таблицу упоредну самоубиства и температуре.

М Е С Е Ц И

Јануар • Фебруар • Март • • Април • • Мај • • • Јуни • • Јули • • Август ■ Септембар Октомбар Новембар Децембар

ФРАНЦУСКА 1866 — 1870

о

2°, 4 4°.0 6°, 4 10°, 1 14°, 2 17°, 2 18°, 9 18°, 5 15°, 7 11°,3 6°,5 3°,7

I се в и 40 л ^ 2 о к

а 68 н м « г н оЗ ев ® ^ Е <х>

о 2

К \о аЗ д О О 2 Н о сЗ О о

68 80 86 102 105 107 100 82 74 70 66 61

ИТАЛИЈА 1883-1888

СРЕДЊА ТЕМНЕРАТУРА 6°, 8 8°, 2 10°, 4 13°, 5 18°,0 21°,9 24°,9 24°.3 21°,2 16°, 3 10°, 9 7°,9

сЗ м

1 оз И N Н Н >■> 2 м «б ° нн 9 м а 181 * а 2 § 2 «5 \0 3 м о о «5 Н О ев Л О -еч О

8°, 4 9°,3 10°,7 14°,0 17°,9 21°, 5 24°,3 24°,2 21°,5 17°, 1 12°,2 9°, 5

69 80 81 98 103 105 102 93 73 65 63 61

ПРУСКА 1876-1889

О § «> Ф оЗ оо Н I 2 «=!. 8 о.-* 5 2 Оч О

0°,28 0°,73 2°,74 6°, 79 10°, 47 14°,05 15°,22 14°,60 11°, 60 7°,79 2°,93 0°,60

I оЗ I N и сб \о н о о О Д Н ^ ^ $ о о о д « § 3 д К О »ЈоО о 68 ° 3 н о оз К О ТТ-4 м

61 67 78 99 104 105 99 90 83 78 70 61

СВРШИЋЕ СЕ)

СНХНДИИ од В. М. Дорошевича Преводи Љ. Б. свршени правник

16

Што се тиче рађања још је Вилерме 1831 год. обратио пажњу на то да рађања нису подједнако распоређена по појединим месецима, него да има сасвим правилних колебања по количини. А по себи се разуме, да за нас овде дани рођења немају ни из далека оног психолошког значаја, који има време зачетка. Тако у Немачкој разлике месеца зачетка не зависе ни мало од склапања бракова, јер постови и жетва одлажу склапање бракова на згодније време. Ра-

С а ж и т е љ Господине! Господине! Ваше високоблагородије! —- чује се позади вика. Зауставих се. Дотрча, без капе, задуван насељеник. Види се да је трчао за мном дуго и упорно. — Ја вас по целој станици тражим, трчим. — Шта ћу ти? — Ви сте изволели мало пре, таку и таку тражити? Говори ми он, именујући презиме једне робијашице, чији ме преступ интересовао.

— Да, па шта? — Дозволите да вам јавим. Она је сад код куће. И он пита тихим и необично поверљивим гласом: — Хоћете ли наредити да к вами дође, или ће те сами поћи? А на лицу му већ сија »готовост« на све услуге. — Шта ти мислиш, зашто ће она мени? — Зна се зашта господа траже! Боже! Зашто нисам сликар да насликам ту подлу њушку у том моменту. — Ма ко си ти, што се подузимаш да за њу таква дела удешаваш? Јели ја? — Да, ти! Насељеник се чешка по врату.