Policijski glasnik

БРОЈ 23

(ЗТРАНА 179

самцету није био прави циљ ово наше уживање ?... — Није, није, презаноона пријатељице! Доста је било да те моје очи угледају, па да изгубим памет!... Слушај, у кратко да кажем, овога вечера један или више бедника одвели оу обе младе кћери војводкиње од Дамарта, и она је дотрчала самном, да ти се баци пред ноге не би ли је хтела представити и препоручити министру правде, који је овога часа у твојој кући... а можда је већ отишао и то мојом грешком! — 0, да јадне матере! јадне мајке! јекну госпа од Реји — Мирвал, јер она имађаше појмљиво срце и за јаде ближњега као и за претерану љубав... Јадна мати ! Шурно само, јер ћу себи пребацивати за сваки онај упропашћени тренутак, који би још више увеличавао мучење њено!... Чуј, сакриј се за час иза завесе овога прозора, док дође Марта да ме обуче! Не плаши се ње; она је пре једна другарица. пријатељица него ли собарица — ништа ја од ње не кријем !... Млади се човек склони иза тешких гобелинских ћилимова по упуту љубазнице и Марта, позвана, дође војвоткињи одмах. За тренут ока она спреми госпођу тако да се може појавити пред своје званице и намести јој замршену косу. У згодан час, Арман, заголицан тишином која је наступила у соби, баци један радознао поглед кроз састав завеса и... у мало што не дрекну, али се за срећу уздржа... Шта је видео? Војвоткиња, у пола заваљена у својој наслоњачи, заносно миловаше гараве косе своје собарице, а ова је опет, клечећи пред њом, страсно љубила дивна недра своје господарке... Месалина и СаФО ! прошапта млади калуђер , мислећи на војводкињу. — Савршена жена ! шаставиђк се!

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена оу нам ова питања: I. Као што је познато, оваке јесени готово 1|<> целој Србији, отварају ое салане, козаре и кланице, око којих власти имају ваздан носла, јер против њих устају и сопотвенпци каоапских радња оних општина, у којима се ове држе, и суседне општине, у чијим атарима ових нема, јер им наносе знатне штете. И ако је појава овнх радња давнашња, ипак, у колико је мени као новом чиновнику познато, није још расорављено питање: ко даје дозволу за ове радње, где се оне могу држати, под којим условима н коју таксу могу општине нанлаћивати. Како ниомо далеко од времена, кад ће ое оне опет појавити, ја молим уредииштво да изволи дати обавештење по свима оним питањима, побројаним у другом отаву овога писма,» — На ово питање одговарамо: Салане или козаре како их зову у некпм крајевима Србије, први пут се помињу у уредбн о каоапницама од 8. априла 1839. год. (Збор. I. стр. 187.) тачка 25.

Тамо је било дозвољено свакоме да може држагп салану, и да за то не плаћа никакву таксу, али је 30. јануара 1861. год. донесена височајша уредба В№ 218, којом је оиштииама даго прако, да могу давати иод аренду право на клањо стоке по саланама. Уредбом од 17. јуна 1861 год. В№ 1331, одређеио је, коју таксу, поред арепде, могу паплаћивати општине за клање стоке на оаланама, али је законом од 19. априла 1 890 год. ова наплата такое, како за свиње, тако и за ооталу стоку, одређена у омиолу закона од 22. фрбруара 1869 године, а то је она иста, коју је општина одредила за стоку, која се кол>е у вароши п варошицама на кланицама. Ово су закони, који у опште говоре о саланама или козарама. Где ое пак, оне могу држати — колико далеко од села или вароши — под којим уоловима и т. д. расправлавно је распиоом г. Министра унутрашњих дела, од 4.јуна 1891 год. ПД« 9605 С№ 464 1, којим се, иоред остазога, одређује и то, да ое и на саланама мора вршитн иреглед стоке у смислу правила од 7. фебруара 1883 год. СБр. 696 и допуни ових од 4. априла исте год. СБр. 2008. II. ((Врло оу чеоти случајеви, даноједиици траже од среских власти уверења, како им оне ниоу узимале у поиис непокрегно имање за наплату дугова или каквих других потраживања, како би се могли задужити код Управе Фондова, јер ова не ће да одобрава зајам без ових уверења. Како ни једним законом ниЈе стављено полициоким властима у дужност, да ова уверења издају, то су чести оукоби нзмеђу власти и појединаца о овоме. Молп се уредништво да изволи изнети овоје мишљсње : да ли полицијске власти морају давати ова уверења или не ?» — На ово питање одговарамо: Расписом 1\ Министра унутрашњих дела, од 28. маја 1865 год., ПБр. 2994, који је издат опоразумно са г.г. Миниотром Фииансија и иравде, нарочито је наређено полициоким властима, да овакпа уверења издају на захтев оних, који траже зајам од Управе Фондова, како би се на тај начин обезбедили интереси ове државне устаиове, од могућне штете. II по новом закону о уређењу Управе Фондова, та дужноот није окинута са полициоких влаоти. III. У другом ставу §. 192. грађ. суд. иоотупка, којим ое даје нраво ошнтинама да тврде облигације, помињу се и друге исправе до горње вредности, а међутим у првом отаву говори се оамо о облигацијама, те се одагле даје извести закључак, да полициске власти могу потврђивати само оолигације, а не и друге иоправе, и да је, тако , круг ових мањи од онога општинског. Такав закључак гешко би ое могао измепити и оиим наређењима |. 187. поменутога закона. Из праксе ми је, међутим, познато, да полицијске власти тврде све исараве без разлике, и ове се примају без икаквих приговора као иотпун доказ. Моли се уредништво за обавештење : поотоји ли још какав пропио, који регулише надиежност полицискнх влаоти у овом погледу '!» — На ово питање одговарамо:

Ту окоро. ми омо у „Нолицијском Гласнику," говорили о овоме истом питању, и доста га опширно објаснили. Али кад је оно инак покренуто, ми изјављујемо : да ое надлежност полициских власти о потврди исправа одређује још и чл. 149. правила о неспорним делима, но којима полициоке влаоти могу потврђиваги све, али све иоправе, које се јавл,ају у нашнм друштвеним одношајима, а нису противне законима, сел[ уговора о усиновљењу , који се потврђују оамо код Првоотепених судова у омислу §. 14 5. грађаискога закона. О овоме постоји и нарочити раснио г. Мииистра унутрашњих дела од 29. оептембра 1873 год. Г1Бр. 9701, којим ое полициске влаоти чине нажљивим, да уговоре не потврђују, јер пооле не ће, кад се ооиоре, имати правне вредности. IV „Између онштинских и полициских власти води се читав спор, који ће издаваги дозволе за рвзне забаве, преставе, ноказивање каквс реткооти и т. олично, и какве ће ое на то гаксе наплаћивати. Ово долази отуда, што ова надлежност није законима регулисана. Моли се уредништво, да изволи изиети своје •.шшљење по овоме.» —- На ово питање одговарамо: О овоме иостоји распио г. Министра унутрашњих дела, од 7. јула 1860 год. НБр. 5 148, по коме ове дозволе дају полициске влаоти, а иооле упућују догично лице општинској влаоти да плати таксу, коју треба да одреде општински одбори у почетку оваке године. При давању ових дозвола, власти морају пазити на то: да не буде каквих обмана и оштећена појединих лица, као и да се не вређају морална осећања оних , који забаве и т. ол. буду пооећивали. Ово питање, у ооталом, могу полициске власти регулиоати но §. 326. кр. законика и саме, о обзиром на нрилике места у коме оу.

СЛУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ Т Р А Ж И С Е — ч Јосиф Стеванови*, бив. месар — у бооанској улици Бр. 64., има да плати суду општине београдоке на име новчане казне 5 0 динара и 2 динара таксе, због продаје уквареног меоа. Ова ое казна над Јосифом није могла извршити за то, што је по дознању отишао из Београда у уну грашњост ради куповине сгоке. Позивају се ове иолициоке власти, да Јосифа потраже и наплату ову изврше, па новац пошаљу суду општине београдске с позивом на КБр. 1808. УБр. 19.083.

П 0 Т Е Р Е Божидар Н. Никодић, онтужен је код начелотва окр. смедеревског за дело из 200. крив. зак. Божидар има 20 — 2 2 год., раста је средњег, очију граораотих, бркова малих и плавих, косе плаво-смеђе, кад говори мало врска, лепушкаст је. Иозивају се све полицијске власти да Божидара живо потраже и нађеног спроведу начелству округа смедеревског, с позивом на Бр. 1 3 44. УБр. 1 9.272.