Policijski glasnik

ВРОЈ 29.

У БЕОГРАДУ, НЕДБЉА 18. ЈУЛА 1904.

ГОДИНА VIII

ООО СОО ООО ООО ООО С/?Р ОСО ООО су/о ООО ООО ООО С<ОР ООО ооо ООО ооо СОО С<ОР (УСО О ј ОГ> О ј СП осо С/?Р 0<уо ооо ооо осо Обо С/?Р ООО ООО ооо осо ооо с ' ј СГ > осо ооо С<бО СУ5Р ооо ООС ОУО осо ооо ооо ооо оро О .со ППЛИЦИЈСКИ глдснин С?Р?ЧНИ ЛИСТ ЗА ИОЛИЦИЈУ БЕЗБЕДНОСТИ И АДМИНИСТРАЦИЈУ ПОЛИЦИЈСШ И ОИШТИНСКИХ Ш1АСТИ

050 сло осо осо сло сло осо с-бо' ооо оур о90 СУ>0 с.со сг>0 с.6р 060 050 050 осо сгур оу СУУ5 090 осо'000 (ууо с <6ј о обо осо 050' оу2 осо осо 050 050 050 осо 050 050 осо с-со осо с /уо ссо 050 с/50 осг

7РЕХ7ЈЕ 0ДБ0Р МИНИОТАРСТВА УНУТРАШБИХ ДЕЛА

.УУО ООО ОСО С.СО 050 О у СЛ > ООО 050 осо ОРО СУСО ОСО ОСО 050 050 ООО ОСО ОСО 050 ОСО осо ОСО ОуО ОСО осо О>0 050 Р5О С/>0 с/ур' ОУ' осо ОУ 050 ОСО ОСС ОО О осо ОУ ОСО осо ОСО' ОСО 050 ОСО ос^ С ј СК ) С/9С »ПОЛИДИЈСКИ ГЛАСНИК' 5 излази једанпут недељно. По гготреби биће и ванредних бројева. Претилата се шаље »Уредништву Полидијоког Гласника* или дотичиим окружиим и среским властима, илинапошти. Денајелисту: чиновиицима, званичиицима, општинским нисарима и осталим зраничницима у опште, годишње 12, полугодишње 6 динара. Гостионичарима и механџијама годишње 16, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, нолугодишње 5 динара, ну ови се по овој цени могу нретплатити само нреко својих командира полицијских односно пограничних одреда. Надлештвима у опште '20 динара на годииу. ' бројеви »Полицијског Гласника« ие продају се. Рукописи не враћају се.

За иностранство: годшпње 24, нолугодишње 15 дииара. Поједини

ССП> ОУ ОС^ ОС^ осо ОСО ОУГ ОСО ООО ОСО ОСО ОСО осо ОСО ОСО ОС^ ОСО ОУ ОУ ОУ ОУ ру: ОСО ОСО Обо 050 ОСО Р5С С/^ 050 050 ОСО ОСО ру: ОСО (УУ ос^ рУ осо с//: 050 ОУ: С/У ууд ооо 050 ООО

ЕКОНОМСКИ УЗРОЦИ КРИМИНАЛИТЕТА ивтормјвко «крнтичка етудија о кримииалмо^ етијопогиЈи. по Јозефу &ан~){ану (наставак) VIII Статистичари Теорија Кетлеова, која се труди да прокламује царство физичких закона у моралном реду, доста је слична са теоријом друштвене средине школе Француске. Физички закони које истиче Кетле, нису, у ствари, ништа друго, до закони друшгвене средине. Оно у чему се Кетле разликује од Лагасања, то је полазна тачка. Први посматра целокупно друштво, други појединца. Са именом Кетлеовим нераздвојно је везано име Гириево, који је изучавао криминалитет у његовом односу са индустријом и трговином. Белгијанац Дикаетио сматра беду и незнање као извор свеколиког криминалитета. За доказ овог свог тврђења позива се на Шпанију и Италију које, као најсиромашније земље, дају највећи број криминалитета. У своме Покушају, узроцима и лековима криминалитета, Корн представља криминалитет као суфицит друштва. Испитујући утицај цене жита на криминалитет, писац долази до закључка да економске кризе имају ире утицаја на облик но на број злочина. Описујући даље жалосно стање злочинаца, писац истиче усамљеност као једну од њиховик главних, карактерних одлика. Највећи број злочинаца, по њему, сачињавају оне личности које су без Фамилије и породице. Енглези: Жон Клеј и Хил Давенаорт одричу сваки однос између криминалитета и економских прилика. Немац Етинген , проФесор у Дорпату, наузима одлично место ме^у статистичарима, који су се занимали нашим питањем. Његово главнодело: Морална статистика и хригиЛански обичаји тежи оснивању једног етичког социјалног система на основи емпиричкој. Нрви одељак овог дела много је важнији и третира биолошке

Функције човечанства, посматране у свом скупу према својим спољним манифеетацијама. Главни узрок криминалитета писац налази у егоистичкој природи људи која завиди надмоћности и срећи ближњих. Жеља за притежањем (имаовине) и уживањем, сјединења са одвратношћу према сваком заморном и понизном раду, производи у сваком човечијем срцу клицу порока који, развијајући се, прелази често у злочин. Ову унутрашњу наклоност ка злу изазивају и приводе у дело спољни утицаји који се, опет, рађају у економским приликама. Али, прави узрок злочина лежи у деструктивној сили егојизма коју многи савремени економисти сматрају као мотор свеколиког економског развића и нациопалног живота. Примена статистике у изучавању криминалитета, улази у нову Фазу око 1880 год. Принципи, истакнути новим криминалошким школама у Француској и Италији привукли су на себе општу пажњу и дали великог полета криминалној статистици. Међу криминалним статистичарима овог кремена најважнији је Старк, који је у своме делу: Злочин и злочинци у Пруској 18 54 —1878 (Берлин 1884) доказао тесну везу између својине и економских прилика у Пруској за време означеног периода времена. У својој монограФији: Однос злочинства арема социјалним и економским ариликама, Мајер испитује криминалитет у Цириху у времену од 1853—1892 год. Акција криминална по њему, јавља се под утицајима телуричким., социјалним и индивидуалним. Међу утицајима социјалним, елементи економски најважнији су. Испитујући у означеном периоду времена понаособ злочине против имаовине, писац долази до закључка, да прва категорија злочина расте са побољшањем економских прилика, док се друго смањује — и обратно. Испитујући утицај цена на криминалитет Мајер, једини од свију писаца који су се до њега занимали овим питањем, примећује са разлогом, да велика цена има новољног утицаја на ироизвођаче и неповољног на потрошаче. Према овоме, у толико криминалитет првих опада, у толико код других расте, и обратно.

У своме ремек-делу Француска аоаулација (ГГариз 1841) Аевасер долази до закључка. да главни узрок беде лежи ире у недостатку равнотеже између аотреба злочинчевихи законитих средстава задовољена, него ли у аравој беди. Вреди поменути јога и Милера, који одриче сваки утицај цене не криминалитет. IX. Разии писци. У овој иоследњој глави наше расправе скупљени су литерарни фрагменти који нису могли бити увршћени ни у једну од побројаних теорија. То су, махом, радови историчара, ФилосоФа и писаца који су се више узгред бавили криминалном литературом. Тако Тен, са својим несравњивим талентом историског сликара, представља криминалитет у Француској уочи револуције. Он ту доказује, са Фактима у руци, једнакост између беде друштвене и гангрене на извесном делу човечијег тела која лагано упропашћује и осталс здраве делове тела. Исто је тако, вели, и са људима. Они који су у могућности да опстану, бивају уништени од оних који немају средстава за живот. Бихнер, који се сав посветио вулгаризовању материјализма, одриче у своме главном делу, » Сила и материја^ постајање слободпе воље, и истиче., као главни узрок криминалитета, сиромаштво. Исто тако и Барон у својој ваљаној расправи „Сиромаштво, његови узроци и лекови«■; означује беду као главни узрок злочина. Један од највећих поборника за укинуће смртне казне X. Лукос, тврдио је почетком прошлог века, да је злочин последица незнања и беде, — Друштво је обично подељено, вели он, на три класе; то је најнижа од њих у којој је концентрисан криминалитет као оскудица васпитања и последица патњи. Прве две класе не само да су снабдевене васпитањем које је у стању да предупреди и беду и Криминалитет, већ су, шта више, ослобођене сваких брига за своју егзистенцију, беда за њих не постоји, Друштво, које захтева подједнако владање и по-