Policijski glasnik

ВРОЈ 33. У ББОГРАДУ, НЕДЕЉА 15. АВГУСТА 1904. ГОДИНА ТШ 050 ООО 090 090 оро осо ооо с/?о с/?о одо соо с-оо (>ув СУУ) оро ооо озо ооо ооо ооо с<00 ооо с<?о ОУ5 ооочнуз С<уа (УУ5 ооо ооо оро осо ооо СДО ооо ру> ооо оу5 060 ооо 090 оу5 оро ое^. ру^ цу ПОЛИЦИЈСКИ глдсник ГО4НИ ЛИСТ ЗА ИОЛИЦИЈУ БЕЗБЕДИОСТИ И АДМИНИСТРАЦИЈУ ПОЛИДИЈСКИХ И ОИШТИНСКИХ ВЛАСТИ >уз оао ооо с/>о с<< ро ооо о?о су?о сгго бгха ооо ос>о сг?о ооо оро ооо ооо с<у> ооо -ооо ооо ооо осо соо с«оо ооо ооо оуо ооо с/?о с/?о с>оо ооо <>?о с <у) соо сд >о ооо обур обо соо ооо ооо оур соо &оо"ооо сг/а оо-Г УРЕЂ7ЈЕ ОДБОР МИНИОТАРОТВА 7Н7ТРАШБИХ ДЕЛА

/уо -> ур ооо ооо осо (> у ооо Р5о с /уг осо ооо с/>о с ^о с/>о ооо ооо с^с ооо сгхо оуг с/5о с^оо осо оу : ссо соо ооо а//. осо о ур ОјСг> ссо ооо ооо ооо с.<оо су л с-со огхг о&о ооо сло осо о^ 050 свос ^сгтеоа; »ПОЛИДИЈСКИ ГЛАОНИК* излазиједанмут недељно. По потреби биће и ванредних бројева. Претпдата се шаље »Уредништву Подицијског Гласника* нли дотичшш окружним и среским властима, иди напошти. Пенаједисту: чиновницима, званичницима, онштинским иисарима и осталим звапичницима у онште, годишње 12, нолугодишње 6 динара. Гостионичарима и механџијама годишње 16, нолугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, полугоднгање 5 динара, ну ови се по овој цени могу претплатити само преко својих командира полицијских односно пограиичних одреда. Надлештвима у оиште 20 динара на годину. За иностраиство: годишње 24, нолугодиптње 15 динара. Поједиии бројеви »Полицијског Гласника« не продају се. Рукописи ие враћају се. •/73 оу оу оу- оу сг/ о-х? о ^о о >о оуг ооо о^с оу; с^с (у/: р5о с/у. оу су/ с// оу е// оу '"ооо ос^ оуГ оу : с^о у /г с^о осо обо о >о ооо осјо о$о оу ; оу ооо о^о ооо ооо обо ууа с<со с^о -/удаоо

ФОТОГРАФИЈА У ПОЛИЦИЈСКОЈ СЛУШБИ

(нАСТАВАк) 3 Та врста излагања играће у судској дворници велшсу улогу н у другој општијој Форми, ако се буде радило с пројекционим апаратима, шта више с великпм скиоптикони.ма. Ко је год у судској дворници имао да показује слике неког важног предмета, на име у малом обиму, зна колико је то незгодна и тешка ствар. Рецимо да је морао да такве слике показује поротницима, суду, државном тужиоцу, браниоцу, оптуженима па чак и неким сведоцима и да им их објашњава, ту је воћ десетак и дваестак особа, од којих само по две могу одједаред слику видети и расматрати, тако да председник 10—12 пута мора ионашБати своје објашњење. Колико је то тешко, незгодно, колико времена односи, појмљиво је за свакога. Међу тим представимо себи, да судска дворница има за тај циљ удешен чист, бео зид, па да се нројекционим апаратом дотичне слике јако увећају и изнесу на зид, где ће их сви присутни моћи једновремено видети и где ће им се у један мах све објаснити. На тај начин моћи ће се иоказати не само дијапозитива, већ и дрворези, ФОтограФије, отисци, нацрт, рукописи и т. д., укратко све што је изложеио на хартији која пропушта светлост, само ако по својој величини сгаје у пројекциони апарат. Кад је то једном учињеио, ни један важнији судски нретрес неће се више моћи замислити без таквих пројекција. Потребно помрачење судске дворнице неће бити ни у колико тешка ствар. Важност употребе ФОтограФије појављује се и онда, кад дођу у питање извесне скеитогроскопске особине. Један од таквих најчешће цитираних случајева овај је: леш власника једне изгореле куће нађен је већ у пола претворен у угаљ а појављује се сумња, да је извршено убиство. Познато је да свежа крв показује извесне скептроскопске особине, које се с помоћу извесних хемијских агенција отровних угљо-оксидних гасова, битно измењују. Али кад се крв изложи утицају угљо-оксидних гасова, онда поменути знаци

не претрпе никакву промену. Појавило се питање, да ли је мртвац угушен у диму или је био мртав још нре пожара. У првом случају морала би крв показивати особине крви отроване оксидом угљена. Д-р. Језерих идвршио је оглед с неколико капљица крви, које су се још налазиле у срцу леша, и могао је одредити, да смрт није наступила услед угушења. У исто време узео је д-р Језерих фотографски снимак од дотичног спектрума, који је за тим, кад су се доказни објекти већ одавно били распали, играо веома важну улогу на судском претресу. Исти научар је у важнијим случајевима фотографски износио резултате испитивања косе, те су судије биле у гголожају, да донесу оцену као да су саме виделе оно што им стручњак објашњује. Великог значаја има ФотограФија и код прегледа рукописа. Већ је толико пута наглашавано, да се приликом упоређивања сваког рукописа морају фотограФије употребити већ с тога, што се на ФОтограФији може цртати, повлачити линије и т. д.. што се на оригиналу не сме чинити. Али ФотограФија ту може дати и директна доказа, јер ће пружити могућности да се много што шта, што се иначе не може видети, види веома јасно. По том питању радили су : Језерих у Берлину, Гобер у Паризу и Едер у Бечу. Отуда се зна, да се Фотограмима уопште најбоље могу иокрити израдирана места и изазвати израдирана слова, која се слободним оком не могу више видети. Подесним избором експозиције и т. д. контрасти се могу тако заоштрити, да и незнатни остаци писмена буду црни. На сличан начии може се доказати употреба разних хемикалија, пошто она места на хартији, на која дођу те хемикалије, добијају друкчију боју на Фотограму. Према америчким новинарским извештајимау томправцу се с помоћу Рентгенових зракова постизавају успеси, који су за дивљење. Исто тако важна је употреба фотограФије да би се доказала та околност, да су на једном нисмеиу употребљена разна мастила, чиме се често докаже ФалсиФиковање. ФалсиФикатор је доста пута с великим трудом за свој рад нашао мастило, које има исту боју као и мастило на писмену. Али та боја једнака је само

за око; но кад се рукопис ФотограФује и изабере право осветлење (н. пр. с гасом, на име Адеровом светлошћу или с електричном светлошћу) и како треба изради плоча, онда ће од два рукописа, који потпуно једнако изгледају, један бити отворено-пепељав, а други црн. 'Гакође при упоређивању рукописа ФотограФија је од важности још и у другом правцу. Пре свега оба рукописа за упоређивање (согриз с1еПс1;1 и рукопис за упоређизање) могу се фотографијом дотерати на. једну величину; тако исто ту отпада неједнакост хартија, иошто се обе ФотограФије израде на једној хартији. У приликама може се упоређивање двају рукописа веома олакшати тиме, ако се (по Језериховом предлогу) један од два рукоииса ФотограФује на провидном желатипу, а овај се за тим положи на онај други рукопис. На послетку посао се може веома олакшати, ако се оба наниса увећају колико је год могућно јаче. Приликом дужег носматрања написа, на име врло ситног, почиње објекат да ишчезава пред очима. тако да човек више не види добро или мора сасвим престати да посматра. Али кад имамо пред собом напис у гигантским писменима. онда не само што је проучавање много лакше, већ тада тако јасно излазе на видик све појединости, све разлике и сличности, колебања, места на којима је перо умакано, застајкивања и т. д., да нам је врло лако донети поуздан суд. Несравњено добро полази за руком такво упоређивање код увеличавања с пројекционим апаратом. У приликама могу се с помоћу фотографије читати чак написи, који тако рећи и не ностоје. Кад нпр. једном тврђом оловком пишемо у бележнику или на каквој подлози, напис се отисне на доњем листу бележника или на подлози; голим оком не може се ништа прочитати, али кад се подлога јако увећана ФотограФује, отисак се може сасвим јасно прочитати. У једном, уопште врло поучном случају тицало се ФалсиФиковања потписа једног покојника на једној признаници, коју је тобож он издао. Појављена сумња већ је била умирена, кад али на једном неисписаном делу нризнанице, на који падоше коси сунчани зраци, искрснуше на