Policijski glasnik
/V
СТРАНА 292
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
БРОЈ 37 и 38
Када сам ја испричао тај догађај Полуљахову, он се замислио: — Дозволите... дозволите... Сећам се... када су нас снроводили, пека жеиа је заврискала и пала. Ја се још тада обрнух и погледах... А она то од мене? А ја нисам ни обратио иажњу... Мало 1и се њих деру... Држао сам да је чија рођака, или... Полуљахов се насмеја. — Или за мном се дере »која, од мојих.® Много сам их имао и у Харкову.
А Л А Л М А Л Панађур пожаревачки, спада у ред највећих панађура у земљи, и онда није никакво чудо, што га својом посетом удостојавају сви наши и нознати и непознати коцкари, и они са признатим ауторитетом коцкара по превасходству, и они што се тек јављају на позорници ових вештина и уметности, како то они, много пута, са задовољством о себи кажу. Како сам ја био одређен за комесара панађура, то сам чисто био забринут, како ћу нроћи од ових пана^урских пријатеља, и тражио начина, да се од њих обезбедим. Знао сам, да се на сам дан панађура слабо могу од њих одбранити, па зато сам се решио, да их хватам још одмах по доласку у варош, нарочито у очи дана панађура, јер они увек дођу мало раније, како би упознали месне прилике и лакше се кретали у својим покушајима. Али њих, опет, похватати, није тако лака ствар, јер се они тако ђаволски преруше у сељака, трговца, продавца разних ситнурија и томе слично, да их је врло тешко познати. Много пута они набаве чак и по које кљусе, са најуреднијим исправама. и јављају се као продавци, носећи и за себе путну исправу, да власт мора да стане пред њиховим одлучним тврђењем о њиховој грађанској исправности и чистоти. Ну, норед свега тога, ваљало их је раније хватати, и ја сам томе приступио свом одлучношћу. Све жандарме, који су служили у Београду, и тако били у положају да упознају скоро све виђеније коцкаре, обукао сам у обично грађанско одело, и пустио их у лов, и већ до подне, ја сам имао у рукама познатога »Гољу,« који је ту скоро онако трагично завршио свој несретни живот, на железничким шинама. Њега сам познавао још као дечка, кад му се у родитељској кући осмехивала срећа на најлепшу будућност, само да је иошао добрим путем, а познавао је и он мене, зато се ја регаим да и њега употребим као номоћ, за хватање оних, који ће тек доћи. Кад сам му то предложио, он се дуго опирао, јер је, вели, такав поступак издајство својих рођених интереса, а при том и повреда једне од највећих дужности, повреда другарства; али је, на послетку, мени лично за љубав. и на то пристао. Уз два преобучена жандарма, он је дан и но ишао из кафане у каФану, из механе
у механу, и с ким год се руковао на начин, раније показан жандармима, тај је хватан и хапшен, и за горње време ухапгпено их је седамнаест. Сви су, у први мах, иоринали да су коцкари, али после мога љубазног опхођења са њима, он су казивали своја права имена, и признавали зашто су дошли". Само један од њих, који беше у оделу сељака из хомољског среза, и који је водио на продају једно теле са уредним сточним пасошем, упорно је иорицао да је коцкар, тврдећи одлучно, да је Траило Траиловић — Фуфу — из Осанице у срезу хомољском, као што је и сточпи пасош показивао име сопственика телета. И ако су се скоро сви смејали његовој изјави и уверавали ме , да је то иознати »Марковчанан«, па то и њему у очи говорили. ииак сам ја посумњао да не вршим какву неправду овом човеку, и онда се решим , да путем телеграФа проверим његову изјаву. У то име, одмах сам телеграФисао начелнику среза хомољског, да извиди : има ли у Осаници у опште Траила 'Граиловића — Фуфу — и где је он сада? Пред вече сам добио одговор. да тамо постоји поменути Траило, и да је он у своме селу; да се јуче врагио с пу га из Петровца, где је некоме на путу продао теле, које је био повео на панађур пожаревачки. Овај одговор био је јасан; он је казивао сву унцутарију овога човека, и кад је све то саопштено »Марковчанину,® он се слатко насмејао уз проклињање онога који је измислио телеграФ, јер да њега није, он би, вели, имао кад да » кидне ® из апсане, док би пошта ишла до Жагубице и натраг. Обезбеђен, овако, од ових панађурских пријатеља, ја сам, на дан нанађура, рано отишао гамо, а наредио да тамо доведу и „Гољу." те да под надзором жандарма нази, да ли не ће доћи још која од ових птица. До подне је он ову дужност вршио одлично, али после ручка, кад су се жандарми забавили око једнога пијаног Циганина, који се потукао са својима, Ј ,Гоља и је ухватио маглу, и нестало га са панађура као да је у земљу пропао. Наредио сам жандармима да брижљиво пазе на њега, да не би учинио какву штету ако се ту око вашара гдегод прикрио, а ако је умакао, нека му је сретан пут, мишљах у себи, јер ми је крајњи циљ био да не буде крађе, па макар он један и побегао од уобичајене казне за беспосличење. Како се ни првог ни другог дана није ништа догодило на панађуру, ја већ бејах и заборавио на „Гољу,® и трећег југра радио безбрижно редовне послове, кад на један пут поврве сав онај свет са вашара ка комесарници. Поплашен да се није догодило какво зло, ]а истрчим на поље, и на моје големо изненађење, пред собом угледах »Гољу,« кога је водио један жандарм, скоро нагога — он беше само у гаћама и кошуљама, и бос ко од мајке рођен. Да бих вратио онај свет, који је нагрнуо ка комесарници, ја »Гољу« пустим унутра.
Кад сам га питао, што је тако, го, и где му је оно лепо сељачко одело, он скоро кроз плачрече: »е ово се, господине, мислим, никоме није догодило под капом небесном, што је било са мном. <( „Ево да ти испричам , па ћеш и сам видети, да се алал мал (поштена тековина), не може да изгуби.« »Кад сам побегао ономад,« поче он, »ја преко Чачалице ударим право доле ка Забрђу. Пошто сам прегазио Могилу, ја наумим да одем до воденице Милорадове, не би ли се ту што могло ћариги, али доле на друму спазим жандарма на коњу, који оде ка воденици. Нема спора, овај мене јури, помислих ја, и нађем да је паметније, да не излазим никуд на пут, него да останем онде у забрђским ливадама, иа да у први сумрак ухватим пут. Како су, опет, могли наићи или сопственици ливада, или који други, који би ме могли опазити, ја се решим, да се попнем на један раст, који беше густ и гумаст као влашка шубара, па да ту проведем дан, и то и учиним, нарочито и због тога, што горе изнад првих дебелих грана овога раста, чобани беху направили — исплели — као неку корпу, где су се преко дана одмарали, кад је била трава нокошена и ту пасли стоку. , Таман се ја згодно наместих, а одонуд од забрђског пута одвоји се један сељак, па право ка расту, на коме сам ја. Кад дође под раст, он баци гуњче на траву, окрете се те погледа лево и десно, па седе на траву, а гуњче распростре испред себе. Заклоњен оном исплетеном корпом и грањем, ја сам био безбрижан да ме неће видети а ја сам могао видети сваки покрет његов. Кад разастре гуњче, он се маши руком у недра и извади један пешкир и поче дрешити. У први мах ја мишљах да је то нешто за јело, али кад он одреши читав свежањ банака, мени срце заигра. Незнајући намеру овога човека, ја очекивах шта ће даље да ради, а он отпоче бројање. Један, два гри, говорио је скоро гласно, и тако наброја тридесет комада, иа их опет леио скалупи, веза пешкиром и мету у недра. Мене су обузимали неки чудновати осећаји. Помишљао сам да скочим с раста и дограбим онај пешкир, па да бежим у бели свет, али како онај човек беше и чио и здрав, ја опажах, да би тај покушај био и луд и пуст. Решио сам се, на послетку, да мирујем где сам. Кад онај сељак мету паре у недра, он сави гуњче у два и три пута, мету га под главу и леже да снава, али одмах за тим опет устаде, седе и извади онај пешкир, па га мету на траву и леже на њега. Легао беше потрбушке, да му је пешкир баш долазио онако некако око средине трбуха.