Policijski glasnik

БРОЈ 42. У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 24. ОКТОМБРА 1904. ГОДИНА ТШ ОУО С/>Р 090 0?0 ООО С/>Р ОСО ООО ОУ) ООО 'обо'С/>Р 050 УУ С<?О ООО ОУГ СУУР СОО ООО ООО ООО С/?О сгго с/?о ооо с<оо ооо ооо С/>0 050 ООО ОУ. ооо Р<уа С<У5 С*?р ооо С^уз

ПОЛИЦИЈСКИ глдсник ШЧНИ ЛИСТ ЗА ПОЛИИИЈУ БЕЗБЕДИОСТИ И АДМИНИСТРАИИЈУ ИОЛИИИЈСКИХ И ОИШТИНСКИХ ВЛАСТИ ОјОо С/>Р с<>0 С^-6 ООО ОРО С/>0 0<?0 Р5Р РУЗ ООО ОРО 0?0 ООО ООО ООО СОО' С<ОС ООО О&о ООР С//Р ооо С/У> ОУ> С«бО ОУ: ооо соо С/УГ СУУ СУУ: ООО СУУ? с»00 ООО СУ>Т ооо С/ОО С^>Р ОУГ С/У С/9Р -уур сг>0 ООО 090 ООО УРЕЂ7ЈЕ 0ДБ0Р МИНИОТАРСТВА 7Н7ТРАШБИХ ДЕЛА УУ Д с ^?0 0>0 090 с.оо оро оуо ооо оу5 рзо"с/>р 0 >0 оу5 осјо 0>0 руо сг>0 о&о оуз ооо 050 0>0 0>0 0?0 суоо суто с^о"оу оу оуг' с/уг о>с оу^ оу: оу о у оос ооо су?р о&с оу о:.'" о>о оур оро ооо оуо ооо »ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« излази једанпут недељно. По потреби биће и ванредних бројева. Претпдатасе шаље »Уреднпштву Подидијског Гласиика« или дотичним окружним и среским властима, или на пошти. Цеиа је листу: чиновиидима, званичнидима, ошптинским писарима и осталим зраничннднма у опште, годишње 12, полугодишње 6 дииара. Гостионичарима и механџијама годишње 16, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, полугодишње 5 динара, ну ови се по овој дени могу претплатити само преко својих командира нолидијских односио пограничних одреда. Надлештвима у оиште 20 динара на годину. За иностранство: годишње 24, полугодишае 15 динара. Поједиии бројеви »Полидијског Гласника* не продају се. Рукописи не враћају се. (У93С/УГ ОУ оУ ОуГ"с/>0'"с^~"о^Оео090 (ууа 090 ооо СУУ ООР с/>р ОУ ОУ с /Х (//: (УУ С/У (У/ "ру: РУ- ОУ С/Х јуу: с /Х с /У. ОУ (У/; Р>Р ОУ ОС-О Р>Т (УУ УА УУ ОУ (У/ У>г 'У>Р '-<>0 СУУ) ОЈС (У/Г

СЛУЖБЕНИ ДЕО Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу тачке 5-те члана 8-ог закона о уређењу санитетске струке и о чувању народног здравља од 30. марта 1881- године постављен је: за редовног члана Главног Санитетског Савета, Д-р Ђока Ј. Николић, Физикус У праве града Београда, на место Др. Светозара Атанасијевића, управника опште државне болнице у пензији. Из канцеларије Миниотарства унутрагањих дела, 6 октомбра 1904 г. у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрагањих дела, а на основу чл. 34. зак. о пословном реду у Државном Савету, одобрена су решења истог Савета од 13. и 17. септембра ове године Бр. 6559, 7207 и 7210, која гласе: да се Стеван Савов Кметовић, из Цариграда, родом из Цеклиња у Црној Гори, и поданик исте кнежевине, по његовој молби прими у српско поданство изузетно од § 44. грађанског закона, пошто је поднео уредан отпуст из дојакошњег поданства. да се Вук Секулић, учитељ грађанске школе у Приштини, родом из Плевља у Турској, и поданик исте државе, по његовој молби, прими у српско поданс-тво заједно са женом Милевом и малолетном децом : Полком, Божидаром и Оливером, изузетно од § 44. грађанског закона, као дојакошњи српски заштићеник. да се Михаило Р. Поповић, учитељ основне школе у Рудници, среза студеничког, родом из Новог Пазара у Турској и поданик исте државе, по својој молби прими у српско поданство заједно са женом Јеленом и малолетним дететом Радмилом, изузетно од §. 44. грађанског закона, као дојакошњи српски заштићеник. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела,-29 септембра 1904 г. у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрагањих дела, а на основу чл. 34. зак. о по-

словном реду у Државном Савету, одобрено је решење истог Савета од 28. септембра ове године Бр. 7344, које гласи: да се Милан Марковић, из Београда, свршени правник кијевског универзитета и бив. секретар великог Суда, родом из Пипера, у Црној Гори, и поданик исте кнежевине прими у српско поданство, изузетно од §. 44. грађанског закона, погато је поднео уредан отпуст из дојакошњег поданства. Из канцеларије министарства унутрашњих дела, 6 октомбра, 1904. г. у Београду.

ЖАЛБЕ ДРЖШОМ САВЕТУ Имали смо прилике да видимо , да су многи грађани изгубили замашне админисгративне спорове само зато, што нису били обавештени о времеиу — роковима — и начину подношаја жалаба на више власти, нарочито на Државни Савет. Нису, међутим, ређи ни они случајеви, где се према грађанима примењивао који од Финанциских закона, па су ови или кажњени. или им наметнута знатна плаћања, па и ако је право било несумњиво на њиховој страни, они су ипак морали подносити наметнуте терете, јер нису на време употребили правна средства. Ове незгоде догађале су се чак и онима, чијим су споровима руководили људн од заната, јер су специјални закони тако многобројни, а пословници саветски опет тако често мењани, да се, збиља , тешко човек и може наћи. Изазвани овим очигледним штетама, које су појединци подносили, ми смо се подухватили, да изнесемо све случајеве, у којима се Државни Савет јавља као Касациона власт, како по чл. 144 Устава земаљског, тако и по специјалним законима, и да тако, колико толико, помогнемо онима. који вољно или невољно дођу у тај положај, да морају тражити помоћи код Државнога Савета... Као што је познато, дужности Државнога Савета, регулисане су чл. 144. Устава, па између осталога, наређено је и то, да он ради ове послове:

1, да доноси завршна решења о нсалбама, које се тичу избора заокружие скупштине и одборе, и опгатинских избора (т. 5. чл. 144); 2, да разматра и регаава жалбе против министарских регаења у спорним административним питан.има (т. 5. чл. 144.); 3, да разматра и решава по л^албама против указа, којима се вређају закона приватна права (т. 12. чл. 144.); 4, да разматра и решава по жалбама против министарских решења, донесеиих по предметима, за које министар није по закону надлежан, нли који прелазе круг његове законом одређене власти (тач. 13. чл. 144.); и 5, да расматра и решава по жалбама противу решења министарских и решења и пресуда других власти, против којих се, но нарочитим (специјалним) законима, могу подносити жалбе Државном Савету (т. 4. закона о пословном реду у Држ. Савету). Износећи, овако, случајеве, у којима се јавља надлежност Државнога Савета, ми и сами осећамо потребу, да се забавимо мало више случајем из т. 5. чл. 144. Устава, где је реч о администратинним споровима, јер би ово, без ближег објашњења, остало за многе нејасно, на име. ми хоћемо да укратко кажемо, шта се разуме под административним спором. Да ово постигнемо, мн не ћемо да узимамо упомоћ правну науку, јер је то, сагласно принципима, истакнутим у њој, обележено самим законом о пословном реду у Државном Савету. У члану, дакле, 49. истога закона т. 2. вели се ово. »Адмннистративан је спор само између ириватног или правног лица с једне, и управне власти с друге стране; а постоји онде, где је наредбом или решењем управпе власти, право приватног или правног лица поврећено нротиву законских наређења. По томе није спор онде, где је законом остављено министру нли адмннистратииној властп, како да поступи, оцени и реши ствар.« Као што се из ове деФиниције административног спора види, случајеви су ови многобројни, и њих је апсолугно пемогућно побројати, зато ми нећемо то ни