Policijski glasnik

ВРОЈ 47

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 363

за продају ствари и поништење продаје, коју би извршили државни органи, био надлежан окружни суд, а за ову продају ствари од стране општ. суда, да суд овај пије надлежан. Ирвостепени суд одбио је ово тражен.е туженог Милије са ових разлога. Истина у глави деветнајестој грађан. суд. пост. прописана су правила за тужбе оних, који су неуредном продајом о.штећени и да се ове могу поднети или противу нолицијског чиновника, којије продају вршио (§. 504.) или противу надметача (Ј. 505. реч. ност,';. но из тога самога не може се извести, да првостепени судови нпсу надлежни за пријем тужбе, и даљу по томе радњу, и протпву оних, који су иродају покретности код општинског суда вршили. А да је овај суд за дани случај надлежан. суд нарочито из овога изводи: 1, Што је замењеним §-ом 13. грађ. суд. пост. овлашћен опшгински суд да своје пресуде из покретности сам извршује. 2, Што је у основу одређена могуКност жалбе противу продаје, по наведеној глави 19-ој; 3, Што §. 2. гра}). суд. пост. овлашћује суд, да случај, о коме не би било у оиом законику прописанога правила, молсе по подобним прописима или основима у овом законику постављеним, расправиги. Са ових разлога палази суд. да је тражен>е туженога Милије, да се тужба тужиоца као ненадлежном суду поднета одбаци, неумесно." Ово решен>е одобрио је Касациони суд 10. 1. 1883. № 88. у свом П-ом одељењу. * У овом смислу гласе и одлуке Касац. суда од 5. II. 1882. № 612. и од 5. IIIисте 1882. № 621. * Види одлуку Л« 10921. код §. 481. ао нојој остаје куаац лицитант, ма да је код извршиоца црпдаје на аротоколу изјавио, да ое тииија изда другом, који је апре дао и аризнаницу добио. (наставпће се) КЈ1АСИФИКАЦИЈА ПРЕСТУПНИКА У својој подели преступника Ломброзо у своме делу 1 /ап1ћгоро1ојЈ1е сгЈшЈпеНе е); аез гесеп^з ргодтез. РагЈв 1896. тврдиоје, да од прилике трећи део преступника пресгавља један нарочити тип, који показује заједничке црте на телесној и духовној области. Па те телесне и психичке аномалије, он због тога полаже тако велику вредност, што су му оне знак да с1еНпуиепГе па1о (рођени преступник) преставља устук у развитку људског рада. Али то је тврђење свакојако потпуно неосновапо. Границу изме^у сгварних атквистичких ствараља и апомалија које постају услед патолошких процеса, за време развитка зачетка п у најранијој младости — тако је исто тешко повући, као и између аномалија самих и варијаната у области здравља. Најпозванији оцениоци, анатоми, а међу овима пре свнх Сернов, побијају

тврђење, да су атавизми већина одступања од правила, која су нашли Ломброзо и његови ученици. Сличност у телесном склопу и духовним особинама са дивљацима и народима ирошлих времена , узимају они као поиоћ доказу, да преступник значи устук који »може даље одвести натраг него до дивљака, па и до самих животиња Та хипотеза почива на врло непоузданом основу; жнвот и кретање природних народа често је веома далеко од суровог и необузданог насиља, сверепости и осталих особина, којима би се хтела основати сличност пзмеђу дивљака и преступника. Потпуно је погрешно и упоређење између преступа и еаилеасије. »Епилептички основ на коме се диже клиничка и анатомска слика морално заблуделог и рођеног преступника, доприноси разумевању пепосредности, периодичности и парадоксног контраста њиховцх симптома, који су без сумње њихове најистакнутије особине." То појимање почива на потпуном непознавању епилепсије. На преступнику се виде само онда епилептичке црте, кад он пати од те болести. А то долази доста често, и лако се д.а разјаснити, кад се зна како је честа епилеп■сија код пијаница и код деце коју су пијанице родиле. Али са преступом епилепсији је заједничко само земљиште дегенерације. Сви покушаји Ломброзови, да рођеног преступника тиме одвоји од нормалног човека, што га он доводи у везу час са атавистичким, час са болесним стањима, — остали су потпуно без успеха. Везуспешна је остала и тежња да се преступник карактерише л клинички и анатомски. а Мп не смемо никад и нигде из тога што постоје сваковрсни знаци дегенерације, изводити закључак да су ту престуничке наклоности, онако исто као што из порекла од духовно болесних родитеља и показивања безбројних знакова, не смемо закључивати да имамо пред собом психичког болесника. Нотпуно одбацивање аатогностичке вредности преступничких аномалија, с којима се скоро без изузетка слажу сви немачки испитивачи, допринело је томе, да се два проблема [Сомер криминална психологија), које сасвим треба одвојити, сматрају једновремено као одбачена а то су: 1, — има ли рођених преступника ; 2, — да лц се тај рођени морални абнормитет изражава у видним, морфолошким знацима. Иа прво питање Сомер безусловно одговара »има... <( И Кири у својој расправи „0 садашњем стању криминалне аптропологије", и Бер у свом делу »Преступпик,« означавајући учење о рођеном преступнику као одбачено, морају бар толико да допусге, даје ту реч о људском материјалу од мање вредности, говорећи »свакојако јер бар толико утвр1)ено да просечноет занатских преступника стоји испод оредњег духовног иивоа човечанства у опште." Истим закључцима одвела је и анализа га, што смо нашли о телу и духу ире-

ступника. Они стоје телесно и умно испод просечне мере. То важи не само за појединог нреступника него и за, све, онако исто као што о једном племену или народу смемо казати да ниско стоји, не хотећи тиме казати да у њему нема великих снажннх и развијених људи, као и духовно великих људи. Мања вредност јесте, као што смо вилели, резултат порекла и васпитања. Тиме се корен зла преноси на друштвену област. А то је велика добит што ми целом том иојаву можемо приступити са више ноуздања, јер смо тада свесни тога, како то зло треба сузбијати. Али Влајнер, у свом делу »Рођени преступник« опет има право кад вели: /Гакви утицаји средине не говоре против Ломброза, него му одобрав.ају његово тврђење, н иду.још мало даље од Ломброза, откривајући узроке гео па1;о. 1< Кад се то буде разјаснило, онда ће се видети одкуда долази просечна мања вредност. Али тиме ми још не сазнајемо егзистенцију „рођеног преступника,« чија га особеност са фаталистичком нужношћу гони на преступнички пут. Социјална рђава стања, беда и сиротиња, пијанство и болест, производе један нараштај људи, који су бурама живота само непотнуно дорасли; они су друштвено неупотребљиви у истом смислу као нгго се при пописивању рекрута утврђује телесна неспособност. Дрдаава прописује најмању меру телесне величине и грудног обима која се може имати. Неки од њих, који су као несаособни одбијени онако би исто могли поднети напоре војне службе као и они што су примљени, и обрнуто ме!)у високим људима, који су примљени у војску, много их има, који не могу да поднесу те напоре. Одбацивање малих и људи уских груди није ништа друго него израз искуства, да је испод једне одређене границе велика опасност за здравље. Тако је и за нас утврђење мање обдарености, телесне и духовне мање вредности, само једно обележје оскудице друштвене способности огпора, знак који нас опомиње да будемо опрезни да од таквих социјално неспособних не захтевамо много. Кад бисмо ми могли све те људе ишчупати из рђавог земљишта, на коме они расту, кад бисмо их могли васпитањем и телесним снажењем очеличити, кад бисмо их могли пре свега заштитити од опасности живота, онда бисмо их могли сачували и од друштвене пропасти. Али то су утопије; живот иде својим током и обара онога, који не може да иде с њим. Као што се у своје време развија борба за живог, као што народни обичаји приморавају свакога на јарам једнаке радње тако морамо ценити и опасности којима смо сви изложени. Оне су веће него отпорна способност свих тих људи мање вредности; онде где снажан нливач еавлађује опасност, слаби пропада. Пруски државни завод за статистику има о томе једну таблицу од велике вредности. Сви затвореници, који су издржали затвор, тамницу или дом за поправку, избројани су и то од 1. октобра 1894. до 31. марта 1897. КонФерепција чпповнпка