Policijski glasnik

СТРАНА 218

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 23

стојати због тог одобрења, као и за земљиште, које му се за одобрену грађевину одузима, или, за службеност којом му се земљиште оптерећава у корист одобрене грађевине, он може ипак путем редовне г-рађанске аарнице тражити од сопственика те грађевине. Приговоре своје на тражено одобрење позвано интересовано лице може и писмено учинити на рочишту, а он лично изостати од рочишта, Напротив, ако ко од интересованих лица не буде иозван на рочиште, „њему остаје отворен иут да до ноначног решења своје примедбе чини.« (чл. 33. при крају). Овим хоће да се каже то, да то лице може не само накнадно, после рочишта, код полицијске власти тражити да она своје решење о давању повластице, докле год ово не постане извршно, исправи обзиром на његове приговоре, него и да може повести грађанску иарницу против тога лица, које је, на штету његових права, добило одобрење за подизање грађевине, те да му их суд пресудом својом заштити и досуди накнаду за причињену му штету. 69. — 4.) Заиисник (иротокол) извиђаја на рочишту. 0 целом раду на рочишту полицијска је власт дужна водити занисник у који ће уписати „ све наводе и изјаве обеју страна и принесене доказе « (чл. 35). У тај ће записник она, дакле, уписати све ириговоре интересованих лица, како оне, које су ириватноиравне природе заједно с доказима , који их утврђују, тако и оне, који нису приватно-правни, већ се чине из обзира на Јавни интерес; а исто тако и одговоре или одбране молитеља одобрења заједно с поднетим доказима. Све те приговоре и одбране, као „спорне тачке« (чл. 34), полицијска ће власт тачно извидети и, ако је иотребно, употребити за то и вештаке , било по захтевању дотичних страна било по свом властитом нахођењу. И ако се тим извођењем нађе, да су ти приговори, особито они ириватно-иравни, основани, она ће настојати да се између интересованих лица и молитеља одобрења поотигне сиоразум (иоравнање), па и о количини накнаде за штету, ако јој има места. То поравнање уписаће се такође у записник. Тај записник треба у сваком случаЈу (т. ј. било да су се странке споразумеле било да нису) да иотиишу сва интересована лица иа и молитељ, а власт, која је извиђај руководила, да га одостовери. 70. — Решење (чл. 36). — По свршеном извиђају полилицијска ће власт издати решење, у којем ће изложити разлоге или иобуде да ли се тражено одобрење може молиоцу обзиром на јавни интерес дати или не може ; па ће према томе како је нашла, исто дати или одбити. И то ће решење у препису доставити свима интересованим странама. 71. ■— Што се ириватно-иравних приговора тиче, ако су се стране односно њих споразумеле или поравнале, онда ће се у решењу. којим се даје тражено одобрење за подизање иамераване грађевине, тачно изложити сва садржина иоравнања, онако како је у записнику. А ако се, пак, странке нису могле о тим приговорима споразумети, онда полицијска власт непе о њима решавати, пошто она за то није ни надлежна већ суд. Она ће их у решењу само Формулиоати тачно онако, како су их дотична лица на рочишту ијхи у особеном акту изнела. Тачно Формулисање тих приговора потребно је зато, да суд може оценити: да ли их је дотично лице истицањем на рочишту одржало у важности, те да сад и он може о њима у парници решавати или их оно није на рочишту истицало, те су му због тога они престали да важе. Јер по другој алинеји чл. 33. зак. о водама,

сматра се, т. ј. претпоставља се, да иозвано интересовано лице иристаје иа оно, што полицијска власт без његових иримедаба нађе, не само кад оно не дође на рочиште, ного и кад дође на рочиште али не учини онај приговор, који би иослв хтео нред судом одбранити. 72. — Интересовано лице може оклевати да новеде код суда парницу противу молитеља , који је добио одобрење за подизање грађевине, те да овоје иравне интересе, које је у облику приговора био истакао на рочишту пред полицијском влашћу, докаже као и штету, коју му одобрена грађевина може причинити. Да би молилац, који је добио одобрење од полицијске власти, што пре био на чисто с тим својим противником, и да му овај не би обуотављао отпочето грађење намераване грађевине, он може против тога противника новеоти изазивачку иарницу (§. 346. грађ. поступка) и тако нагнати га да се спорно приватно-правно питање међу њима што пре пред судом расправи. 73. — Жалба. (чл. 37.) — Против решења окружнога начелства може се оно лице, које јо с њим незадовољно, жалити министру унутрашњих дела. Жалба се даје, усмено или иисмено, окружном начелотву, које је решење издало. Рок је за изјаву жалбе иетнаест дана и рачуна се од дана ириЈема решења, а овај дан не рачуна се у рок (§§. 119, и 131. грађ. пост.) Ако је жалба доцније поднесена, или, ако је поднеоена неиосредно министру унутрашњих дела, па из министарства иосле жалбеног рока приспе начелству, ово ће је решењеи одбити. Против тог решења жалилац може начелству поднети доказе да је жалбу на време ноднео; па ако начелство нађе да се тим доказима утврђује да је жалба доиста на време ггоднета, оно ће је с актима нослати министру на решење, а у нротивном случају одбић^ жалиоца новим решењем. И нротив овога решења има меота жалби, министру унутрашњих дела (§. 312. грађ. пост.). Ако министар нађе да је жалба на време поднета, расмотриће ожалбено решење начелства и по оцени својој донети одлуку, којом исто одобрава или преиначава. Нађе ди пак да је жалба доцније поднесена, онда ће оснажити ожалбено решење, ако оно није противно јавном интересу. (наетавнће ее) Андра ЂорђевиЋ

МЕШАЊЕ У СПОР И ЗАКОН од 17. јануара 1900. год-

(свршетак) Међутим, наш законодавац од 1900. то баш чини, прописујући да сноредни интервенијент, без обзира на основ његовог мешања, не може интервенисати више после првих примедаба касационога суда по главној ствари. Докле је главном умешачу, који, осим интервенције, има, за одбрану свога права, и ехсер!;ш ге1 ш(;ег аНов шсПса1;ае, оставио потпуно одрешене руке у погледу момента за мешање у спор, законодавац је, дотле, ограничио споредну интервенцију, где интервенијент, ако је он хирограФерни поверилац, нема, осим интервенције, никаквог другог средства за заштиту остварења свога права. А како, пак, једно нраво које, ма да постоји, не може да се реализира, значи толико исто као и право кога никако нема, то законодавац, сужујући, на горе показани начин, интервенцију хирограФерних поверилаца, евентуално ће их фактички I и њиховога права лишити. И — иримедба која се нарочито