Policijski glasnik

СТРАНА 298

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 31

МИНИСТАР УНУТРАШЊИХ ДЕЛА Указом Његовога Величанства Краља Петра. I. од 30. ир. м., г. Иван Павићевић, минис/тар на расиоложењу и народни иосланик , иостављен је за м.инистра -унутрашњих дела.

СТРУЧНИ ДЕО Д У Е Л КАО ПРАВИИ И 1^АО ЕТИЧ^И ПОЈАМ (НАСТАВАК) Апи није само разлог части неоснована одбрана двобоја. Као даљи разлог наводи се уједно и оправдана тежња увре^еног, да казни кривца. 0 овоме л није потребно говорити. Ми сло већ говорили о томе, да у правној држагш право на казну припада само државп, и да је само,власно нрибавл>ање сатисФакције, а нарочито у области кривичног права, забрањено и да се оно у основи не слаже са појмом правне државе; а сем тога, доказујући неумесност разлога части впдели смо и то, да увређени не мора успети у томе да казни кривца, него може још и сам да б\де кажњен, јер је при двобоју у опасности и сам живот. Из истог разлога неосновано је и гледиште да се двобојем корегира казнено законодавство, као недовољно са својим благим казнама за кривицу увреде и клевете, да створи довољну сатисфакцију. Зна се, како се и на који начин доносе. закони и како се они поправљају. За сваку законску одредбу, док се она на прописац начип не примени,стоји ауторитет законодавне власти као најкомпетентнији правни разлог, да она одговара и правном појму народа, те се гледиште појединаца о недовол>ностн казне не може сматрати ни као оиравдани повод за преиначење закона, а још мање за гажење закона и т. д. Овом неоправданом гледишту доприноси доста и готово општа судска практика, која је навикнута, да на увреде и клевбте гледа као на обичне и лакше појаве свакодневног живота, одре^ујући сувише благо казне, без обзира, што су оне већ и по самом закону веома скромно нормиране. И ако се тиме двобој не може правдати, нема сумње, да те околностн недовољног строгог законодавства и ублажене судске практике у кажњавању одговорних лица за дела увреде и клевете могу доста допринет'/ ширењу двобоја, а нарочито онда, кад се двобој не казни, или се казии, али благо. као нарочита крпвица, а не по општим прописима за убиства и телесне иовреде. Да би се оваквом узроку самовласног прибављања сатисфакције стало на пут, да би јој се одузели моТиви, који иначе оправдано могу да дејству.ју на оиште уверење, да је казна законска и сувише блага, да задовољи тежину увређеног осећаја частол.убља, свакојако је потребно, Д ] законод;п: тио претрпи у том односу значајну попра;;ку. Упоређене и са одред-

бама. које се односе на кривице којима се напада на личност, и са кривицама, којима се напада на имање једнога лица, кривице за увреду и клевету, кривице, којима се у опгате напада на част, казне се несразмерно блажије. Пооштравање казне за дела увреде и клевете истиче се као неопходан захтев, тим пре, гито у оппгтем расулу друштвене организације, у којима се старије, шире организације све више децентрализују и губе у непосредне и најближе породичне кругове, у искључиве јединке породичног живота, породица све више постаје типски представник друштва. па самим тим и појам породичне части све више ангажује правни осећај другнтва и тражи гнто јачу правну загатиту и сагтцију. Али, ако ово и јесте разлог, да се у казненом законодавству извргае извесне реФорме, није уједно разлог. којим би. се двобој могао и правно бранити, јер он у опгпте, као гито смо видели, ни с правне ни с етичке отране не даје у том одпосу ничег. гпто би се дало правдати. Напротив, он компромитује и државну власт и дуеланте, а чаоти личној ичасти породичгге заједници не само птто не доприноси нигата, него поједине њене чланове излаже јога и физичкој опасности на начин, који ствара двогубу кривицу, јер не само гпто не мора казнити кривце за дело увреде. односно клевете, него остају без казне и кривице, које двобој доноси као напад на личност. СатисФакција, дакле, коју даје кривично правосу^е, треба да је брза и интензивна. а V сваком случају довољна, да очува дотадагињи ауторитет оклеветане или увре^ене породице или личности, а нарочито позива, коме је та личност одана. Интерес је и државе и другптва и односних лица и породица, да се располаже пречигаћеним гледиштем о часности једног лица, о његовој моралној исправности, ко.ју уноси V другптво, у мегаавиггу са осталим лицима, V укупни однос са другптвом и у све послове, који представљају његов редован позив или занимање. Само кривичном правосуђу, дакле лржави, припада право и задатак, да у овом односу дејствује и извршује своју неодступну дужност, али тако, да се учињена кривица у истини казни по заслузи, да се поремећај, који је изазвала, клевета или увреда, одстрани пуном и целисходном маниФестацијом, да је част неоправдапо нападнута, да она у ствари стоји на истој висини, коју је и пре учињене увреде или клевете заузимала. У осталом, ко други него држава може са толико ауторитета да открије и прокламује праву истину и да V истипи обезбеди праву казну, а то значи : казну, коју треба да искуси искључиво крива. а не и невина страна? У том циљу, као допуну садашњег стања кривичпог правосуђа, Др. Биндинг налази, да би требало завести суд части. У колико такав суд већ постоји у Немачкој, његова је надлежност ограничена само на ОФицире. Али, да његово дејство буде потгтуно, треба настати да се двоббј и код официра забрани, јер му из разлога, које смо побројали, нема места у онште, па ни тамо. Тек тада, суд части добио би значај, којп му припада.

„Монарх, који би имао храбрости и мудрости, да одлучно раскрсти са о.тарим предрасудама као да је недостојан опај оФицир, који се у односном случају не^е да туче, могао би насигурно рачунаги не само на благодарност народа, већ и на благодаргтост многих својих офицпра. Заслуга за уништај једног зла, које је реметило и обележавало правни поредак, била би довољна. Угграво, то би била једна велика победа у сред мирнога отања"вели поменути немачки нроФесор. И. одиста, потискивањем двобоја из ОФицирских кругова, њему бисеуопште одузимала иравна особеност којом је схваћен као нарочита кривица, па самим тим и могућност његове практике без тежих правпих последица. Практиковап у тој ублажепој Форми само међу ОФицирима, а само у вези с овима и код грађана, а за дела увреде или клевете, вагг тих грагигца, дакле строго међу грађанима, двобој у опште губи повлашћени правни карактер, и цени се и кажњава по општим одредбама кривичног законика за дело убисгва и телесне повреде. Ако се двобој, ипак, и ван тих граница јавља и код грађапа, томе иајвише допркпоси његово поступно ширење из кругова у који.ма је дозвољен и гговлашћен, и толерапција власти, која двобој не сузбија довољном озбиљногш.у, коју налаже објективна п енергична примена кривичног законика. (свршиће се) 1Ш. А. Поповић.

СУДОВИ И ЊИХОВО УРЕЂЕБЕ за време устанг^а од 1804 —1813. год.

(НАСТАВЛК) Поред истакнутих одредаба о Сенату да видимо и одредбе овога пројекта за судове и судске власти. Те одредбе палазе се у чл. Р. и 7. Члан 6. гласи : „У свакој нахији има се назначити по „један управитељ из оннх људи, који су „до сада отаџбини служили. Овај управ„ник и.ча да зоди бргггу о свима нахијским „приходима и да са два саветника, које „ће му нахија додавати свакс године, држи „суд над људима снојо нахије. Али ако » који не бп бно задовољап тим нахггјским »судом слободгго мож>! доћн у Сеиат са „писмом нахијскога с-уда, што јс и како »је суђено«. Чт. 7. гласи: „Ови нахијски судови свако ваичгоделв „имају ггријавити Управпом Сенату. осо„бито што се тиче живота кога год чо„века; да не могу никога смрти предати. „докле Сенату не јаве и пе моло за мп„лое/г код светљејшега књаза за ооу^е»нога«.') У првом члану јасно се види да пе управитељ нахије ггоставља, и да је он уједно и председник нахијскога суда. Чланове суда, који се- овде називају „Совет-

') В. Вогишић, Розбор 'Б. 1 '2 0.