Policijski glasnik

СТРАНА 302

треби само на борбу против алкохола. Друштво је установило разне вечери за предавања, скупове, конФеренције, а о празницима прави и игранке; у разним деловима вароши основало је неких петнаест бпблиотека, у којима ее раденици могу комотно позабавити лепом лектиром; у једном великом парку установило је једну врсту игралишга, где се нублика може под ведрим небом иозабавити разноврсним играма у место што би се бавила по механама. За двадесет и пет година увидело се да је алкохолизам опао за две трећине, а у толикој истој мери умањиле су се и жалосне последице те несреће, злочини. * * * За предупређивање злочина мора се ипак пазити још и на многе друге мере, које више пе спадају у област криминалогије, већ много пре у област социјологије и иароднога газдинства; магеријални услови једне земље имају великога значаја за криминалитет. Пре свега чинимо пажљивим за преовлађивање беде, као и богатства, који на неки особиги начип пружају припомоћ злочинима. Беда натерује човека у крађу и на убиства, а богатство на индустријске и сексуалне злочине, који су постали скоро карактеристични за криминалитет наше епохе. У Аустралији су материјалнн услови сме се рећи необично добри, и за то је злочинство знатно попустило. Осам часова рада, законим путем уведени судови за решавање трговачких и раденичких питања, велике награде и плате допринеле су, да у тој земљи потпуно нестане злочина које су изазивале беда и невоља, али су за то постигли невероватну висину самоубиство и лудило, који зависе од индивидуалних, психичких и органских услова. Даље имамо још посла и са злочинцима из сграсти — потпуно супротни тип урођеном злочинцу — који из алтруистичких осећаја драговољно трпе болове и претварају се на особити начин у политичке злочинце, стварајући тако од себе врло опасне чланове друштва. * * * Наравно, да се о тако великом и важном питању не може све изнети у крагком новинарском чланчићу, али то ми и није била намера. Више сам хтео, да у великим цртама укажем пут, који криминалогија мора прокрчити, ако хоће да доспе своме циљу; хтео сам показати, да не треба на првом месту да тражи последње клице злочина, већ да студује према учињеном злочину и тражи узроке његове у самоме злочинцу. Д. В. Вакић

ВАСПИТАЊЕ И САМОУБИСТВО ДЕЦЕ Дуј Проал (НАСТАВАК) Укори морају биги кратки и благи. Неколико паметних речи могу више користити него најдуже грдње. Хладан и достојанствен гон импонује деци, док их

грдња љути и понижава. У сваком случају треба штедети понос дечји и не грдити их пред сведоцима. Деца, која имају поноса, достојна су ноштовања. Кад дете одриче послушност, Локе саветује да га на исту силом приморају. Ми не делимо ово мишљење. Одрицање послушности појављује се обично код деце у виду несавладимог тврдоглавства. Кад се једном узјогуне, тада су неосетљива и према молбама, и према претњама и према боју. Један отац причао нам је ово : његов пајмлађи син обукао је једног дана, при поласку у шетњу, беле панталоне. По повратку из шетње, мати га позва да их скине, али он не хтеде то учинити, Позван у помоћ отац, после безуспешних наредаба хтео је приступити сили, али дете у најочајнијем тренутку повика: »Уби ме тата, али ми остави панталоне.* Ово очајање било је толико комично, да је отац ударио у смех и одустао од намере. Р1 само одсуство енергије испољава се по некад у виду тврдоглавства. Плашљива деца радије трпе батине, но што пристају да изврше извесне наредбе, за које им би се могли смејати другови. Другим речима: она су непокорна само с тога, што не могу да савладају своју плашљивост. Деца бујна и напрасита постају јогунаота услед нервозног раздажења, које их прави глувим према разлозима и неосетљивим према ударцима. Злостављати их у оваквим приликама, значи просто гурати их у злочин или очајање Некада су деца, па и сами краљевски синови, подносили равнодушио телесне казне, и не помишљајући да се због њих убијају. Војвода Монтозије, гувернер сина Лудвика XIV, тукао је из иринципа и нештедимице свога краљевскога ученика. Противно овом, данас су деца постала толико осетљива и нежна, дасеубијајуи због обичног укора и најобичнијих ћушки. Да овога не би било, родитељи морају избегавати телесне казне, нарочито према напраситој и осетљивој деци. Не споримо при том, да у извесним случајима — кад дете учини какву велику ногрешку — има места и ћушци, али тражимо да родитељи у овој прилици не губе своју хладнокрвност. Код многих народа европских, нарочито код Енглеза, батине се и данас уиотребљују у школама и заводима за поправку. Мали Енглези прилично су навикнути на батине. Шта више, велики број славних Енглеза изјављују без зазора, да су за своје успехе у неколико захвални и ударцима бича из доба детињс.тва. Јула месеца 1887. год. обесио сеједан тринаестогодишњи ђак зато што је наставник с њим рђаво поступао. Овај изузетни случај самоубиства побудио је Парламенат да нареди истрагу, али одређени комесар, у место да тражи укидање батина по школама, захтевао је само да се њихова упогреба потчини надзору директора. У Француској су телесне казне истина забрањене по школама, али их зато родитељи врло често употребљују за најмању ситницу. Ако је дете разбило чашу, пли изгубило какиу пезнатну ствар, .или

упрљало одело, оно је сигурно да ће бити грђено и бијено као да је учинило какав злочин. Многа деца само услед овог падају у очајање и убијају се. А шта тек да речемо за оне родитеље и стараоце, који уписују у кривицу деци и саму игру. Они који ово чине, личе у многоме на примитивне народе, којинисуумели да разликују ненамерне радње од хотимичних. У колико је друге потребно казнити, у толико се прве морају извипити. Свако противно поступање у супротности је са осећајем правичности, који је, као што смо већ видели, толико развијен код деце. Деца, која се често и оштро кажњавају, изложена су често опасности да постану злобна, неваљала, мрзовољна и огорчена прво на своје родитеље, а по том и на цео свет. Као најбољи пример ове огорчености. може послужити Жил Вада, који је у својој књизи: „Дсге® оцртао веола жучним речима рђаво поступање својих родитеља према њему, као детету. Књига ова посвећена је: „свима онима који умиру од досаде по колежима, или који оу принуђени да често плачу због р^авихпоступака своје Фамилије, или најзад онима који су у младости били тиранисани и тучени од родитеља.« Овај пример, који није једини, најбоље показује колико су опасни груби укори и телесне казае према поноситој и осетљиво.ј деци. Једна девојка, коју је отац једном нриликом у наступу гнева ошамарио још као дете, изјавила је Легуе-у у својој двадесет петој години: да своме оцу још није опростила, нити ће му икад моћи опростити овај поступак. Подижући свој глас против употребе телесне казне према деци, често путаи за најобичније ситнице, ми смо далеко од тога да тражимо, да деца буду васпитана као мекушци. Оно што ми желимо и тражимо то је, да се нарочито негују врлине и карактер дечји, јер размажено и покварено дете, без Физичке и моралне енергије, меко као памук и плашљиво као зец, може у најбољим случајима, као одрастао човек, стати у ред медиокритета. Некада су родр1тељи веома оштро ваопитавали своју децу, одвајајући их од себе за све време васпитања , и поверавају^и их манастирима или нарочитим наставницима. Таљеран помиње у својим мемоарима, да, матер није видео до своје дванаесте године. Данас се пало у саовнм другу претераност. Деца су скоро потпуно нзједначена са родитељима; родитељи их обожавају као неке Феномене, обасипају похвалама, нежношћу и заоипају посластицама, док је војвода бургоњски за доручак и ужину добијао само сува хлеба. Ну и ово није све. Данашња деца присуствују, а врло често и учествују у свима разговорима и задовољствима; она иду у позориште у времену када треба да јуре но чистоле ваздуху; њима се допушта дасвевидеи чују и читају са опасношћу да заразе.своје мисли и поремете свој мозак. Јуна месеца 1890. год. обесио се мали В.... стар 13 год. из једне од најугледнијих париских породица. Дете је било у