Policijski glasnik

ПОЛИЦШСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 32

родније ићи пред суд, било иред општи кривични суд, било пред нарочити суд части, који би био иадлежан за расправу свију случајева, који се сада на законској или противзаконској основи расправљају двобојем. Такав суд части, као државна установа, могао би бити састављен искључиво од официра за случајеве сукоба, који би се између њих дешавао, а мешовити за сукобе између оФицира и грађана. Организован на основи, која би му довољно обезбедила сав нотребан ауторитет једне објективне и независне угледне колегије, у чију се исправност не би моглода сумња, са свом компетенцом да пуноважно извиђа и обавезно доноси и објавл 3 ује своје одлуке, да ли у конкретном случају има и у ствари дела увреде, или је он само неосновано схваћање интересованог лица; а ако нађе, да дело увреде поотоји, даља одлука, шта све крива страна треба да учини, да би увређеном дала сатисФакције и на послетку обавезна публикација такве одлуке, којом би се и у јавности утврдило неосновано иосу^ено поступање одговорног лица, било би довољно, да остави довољан морални и правни ефект за углед увређеног лица. Шта иише, могло би се интересованом лицу оставити на вољу да тражи сатисФакције било код суда части, било код редовних судова тужбом за кривицу. Било једно било друго, процедура целог рада треба да има карактер убрзаног кратког посгупка, а казна за увреде и клевете да је довољно строга и далеко већа од оне, коју садашње законодавство предвиђа. Пре но што се реши на дело увреде или клевете, одговорно лице треба да зна да га, чекају врло озбиљне казнене последице за преступно нападање на туђу част, последице, које се ни у којем случају неће завршити само са неколико динара новчане казне или са неколико дана затвора. Баш зато, што такве кривице сем напада на част, имају још и значај јаког подстицаја за веома опасне нападе на личност, треба одговорна лица кажњавати са свом строгошћу која је потребна да ту опасност отклони и да одстрани сваку даљу тежњу за неком, још озбиљнијом сатиоФакцијом одоне, коју даје суд части или редовно кривично правосуђе. Увређено лице неће имати разлога да с таквим ресултатом не буде задовољно, неће имати разлога да се служи двобојем, који му не даје ништа, а доводи му у опасност и сам живот; а крива страна биће у истини кажњена и неће јој се дати могућност, да у облику двобоја не само избегне казну, него да увређеном лицу наноси још и друге штете. Ова строгост треба да вреди за увреду и клевету чисто породичних о^дноса. Строгошћу казне за кривице, учињене тим путем, начело слободне штампе ни мало се не ремети. Нека пискара ко шта хоће, али кад се иза тога његовог „хоће® крије кривица, нека за ту кривицу искуси довољно строгу казну. У осталом, права је аномалија и с правног гледишта, да се увреда и клевета, учињена на обичном јавном месту, често у присуству две — три особе, кажњава онако исто, као и увреда или клевета, учињена је у облику најшире јав-

ности — путем штампе. Слободна штампа није зато да- клевета и вређа, да ствара и изазива кривице, него на против да на најширој основи служи јавном интересу. Постунајући друкче, одговорна лица чине злоупотребу са основним начелима, која штампу, као установу, обележавају. Не упупггајући се у коректно излагање мисли, које би могле имати везе са блажом организацијом суда части и изменом поступка и законских одредаба, које би се односиле на кривично правосуђе, јер нам није била иамера, да улазимо у тако детаљно излагање ствари, нити је она, у осталом, за начелну дискусију ствари нотребна, — ми мислимо, да смо навели довољно оправданих разлога, да двобој треба на законској основи енергично сузбијати и онемогућити га не само међу грађанима, него тако исто и међу официрима. Не треба тражити од оФицира да се дуелирају, а треба им свом жеотином закона и силом власти забранити да се дуелирају било између себе било са грађанима. Живот и једних и других потребан је и њима и њиховим породицама и држави Као синови једног народа и заједничке државе, они и на случај увреде не треба да се изметну у непријатеље, који се узајамно убијају. Нека тај последњи разлог и држава и појединци чувају за заједничког и државног непријатеља, заратно стање, у коме треба крвљу бранити свете интересе отаџбине. IV). А. ПоповиЂ.

СУДОВИ И ЊИХОВО УРЕЂЕШЕ за време устан^а од 1804—1813. гол.

(наставак) Као ресултат целога саветског рада Родофиникин у рапорту своме од 9. јануара 1808 годипе који је поднео кнезу Прозоровском, вели: »По доласку мојем Карађорђе је ску»пио од свију нахија по једнога депутата „да присуствује у Савету; дао је Савету »потребну власт. После овога Савет је »уредио варошки суд, који је отпочео да »суди и да води расправу и да бди над »градским приходима; за тим је Савет »уредио полицију, која је пресекла на„једанпут све грабежи и убиотва, која су »се дотле дешавала"'). Све што је рађено на уређењу земље крајем 1807 године, види се да је урађено по Родофинкиновој: Основи аравитељства сраског. Видели смо да су судови основани и уведени но целој земљи баш по овој Основи. Тако исто и Савет је по овој Основи доведен у Београд и изабран је од сваке нахије по један саветник. Кад се изврши избор саветника онда му је дават у руке мандат потврђен магистратом вароши, где је избор учињен. Тако имамо при руци у оригиналу један саветнички мандат, који је издан саветнику за нахију смедеревску. Тај писани докуменат гласи: ') Воено — УчениИ Архивт. Глав. Штаба СПВ. Д1јло 257.

„Свидетелство Благородному Госаодару »Јанку Георгијевићу тауному советнику »и иравителствујушча Совета сербскаго „члену наше високоиочитаније. »Ми нижеподписавшисја састављајуш„чије правленије смедеревскаго округа »по наложенију верховнаго правителства »нашего изабрали достојњешаго из нас »мужа Господара Јанка Георгијевића и „послали в оное правителство, где он »представља в лице своје обшчество наше »и старајас обшчеј иолзе праведнијем 2 ) „своим обратил внпма 3 ) вител»сва на себе и от сего удостојен тит»лов 4 ) тајнаго сове.тника и члена вер»ховнаго совега сербскаго, хотја чест »сија истино наслул^ена господином Ге»оргијевићем не требует другијех оправ»данија кроме јего сопствених природних »качестве душевних, но ми целое обшче»сгво жела.ја признателними бити за труди »и подвиги Господина Јанка Георгијевића »и симпред потомками оправдатсја забла»горасудили дати јему от нас сије при»знателноје писмо в знак нашеја исти»нија и чувствителнија благодарности за „јего верније исполненије долга истипога »љубитеља отечества и всјакаго иросим »признат јего достојнешим сего названија »правителством јему данаго. Ми же в уве»реније нашего послушанија обешчавам »все истекајушчије из обшчества согла»сија совета повелеиији за (са ?) јего име»нем скрепленија в точности без маљеј»шаго упушченија исполнит — и обвја»зујемсја. »В Смедереве »Фервуарија 4дне 1809 года. »К сему обшчества нашего 5 ) .... . пи» сали: „советник: Веселин Марковип. »сов(етник): Марко ЈовановиИ. »советник: Новак МајсторовиК. »Обер кнез Радојко с кнезови и с кме»тови и старешинама смедеревскаго о»круга »секретар : Васили СтефановиИ. „(М. П.) »Магистрат смедеревски потвердује печатом" 9 ). Овај докуменат има велики значај за оно време. Он први пут, колико је мени позиато, помиње реч у округ мест<з нахи]е. За тим јасно сведочи да је нацрт Родофиниковог устава: Основа аравителства, сербског био увођен у живот, ако не цео а оно делимице'). Из овога документа види се: ко сачињава цивилну управу у нахији онога времена, и да се иснрава дата од тога управнога тела једне на2 ) Ову реч тешко је тачно ирочитати, јор је то на превоју листа, па је нодерано. 3 ) Подерано. 4 ) не знам јесам ли тачно прочитао ову реч: титлов. 5 ) подерано. 0 | С II в ) На печату у средини — —; озго круна. 1!ечат је овалан а около: магистрат смедеревски. Година се на печату не впди али мислим да је 1808 као што сам у В. Уч- Арх. Главнога штаба у Петрограду видео на једиом документу печат магистрата пожаревачкога са 1805 годином. '). Не .вмајући грађе при руци г. Сг. Новаковић у »Васкрсу Срп. Државе* (стр. 143) рекао је да се по овом усгаву ништа није ни радило.