Policijski glasnik

ВРОЈ 38.

У ВЕОГРАДУ, НЕДЕЉЛ 25. СЕПТЕМБРА 1905.

ГОДИНА I.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТДРСТВА УНУТРДШЊИХ ДЕЛД

„ПОДИЦИЈСКИ ГЛАСРИК" излази једанпут, а ирема иотреби и вишо пута недељпо. Претлдата се полаже у напред, и то најмање за пола годнне, код свију иолицијских власти, и износи: 20 дииара на годину за државла и општинска иадлештва, а за све друге претпдатнике у опште 12 динара годишње За иностранство: годишње 24, полугодшпње 12 дииара у злату. Поједини бројеви „Полпцнјског Гласника" ие продају се. Рукописи се не враћају

СЛУЖБЕНИ ДЕО ми ПЕТАР I ао милости Вожјој и вољи народној Краљ Србије На предлог Нашег Министра унутрашњих дела, по саслушању Нашег Мииистарског Савета, а на основу члана 54. и 101. Устава земаљског, решили смо и решавамо: Народна Скупштииа, састављена из Народних Посланика изабраних за скунштииску периоду : 1905., 1906., 1907. и 1908. године, сазива се у први редован сазив на дан дрвога октобра ове године у Београду. Наш Министар унутрашњих дела нека изврши овај указ. 22. септембра 1905. год. у Београду.

П Е Т А Р с. р.

Министар упутрашњих дела, Ив. Пави-ћеви-ћ с. р.

СТРУ4НИ ДЕО Је ли оеоба „жива изгоргпа," или је већ мртва била, кад је у ватру доепела - —I(нАСТАВАК) Према томе старо мишљење о сталним и пуним мехурима као несумњивом доказу, да их је могла изазвати висока температура само за живота, а никако

после смрти, изгубило је много од овог првобитног значаја, и судско-медицински вештаци данашљега доба не усвајају га тако безусловно. И ако и данас стоји, да су стални и трајни, серумом (лимфомЈ наиуњени, а реактивним црвенилом унаоколо оаточени мехури врло иоуздан знак да су утицајсм високе температуре на живом телу постали, ипак то уверење не изричу данашњи судско-медициноки вештаци с таком аподиктичном сигурнонН.у као што се то некада чинило. Увек су толико обазриви, да помишљају и на оне случајеве, где то правило има и изузетка, те изричу коначан суд о томе тек онда, кад све друго могућности узму у достојну оцеиу. Тачнијим ггрегледом и свестранијим испитивањем датих прилика задубљују се више у то питањ', и изналазе и оне ситније разлике, по којима би се оно могло поузданије решити. Али има још и других прилика, где }>е судско-медицински вештак бити у недоумици, како да реши питање о значењу пуних и сталних мехура па нагорелој лешини. Има н. пр. судских случајепа, где ће бити спорно, може ли он у опште таке мехуре на лешигш урачунати у трагове изазване високом температуром или не. Садно (ЈесиШиз), набијена и нажуљена партија (набој, мозол) на коме месту тела, пришт извучен слачицом или везикатором и т. д. може се јавити у истом облику као и мехур од опекотине те завестн лекара, да их ирогласи за мехур, изазван високом температуром на живом телу. Исто тако има и кожних болести, код којих се по телу јаве олични, пуни, и стални мехури, да их је тешко разликовати од оних, који су постали утицајем високе температуре. Така болеот је н. пр. црвени ветар (ЕгувхреЈаа) — нарочито у извесним облицима (Е. ћиПовит) — па онда т. з. „зда иљускавица" (Ретрћј^ив) — нарочиго код мале деце — а најпосле и читав низ оних запаљивих процеса у кожи где се она „исиришти/ а месгимице баш и јаче иодклобучи (БегтаШ.18 ех1оНаИуа). У таким случајевима може бити доисга оумњиво, какве су нрироде

и каквог су порекла ти мехури. Спорови те врсте гдекада су тако нејасни и замршени, да и сам лекар може доћи до погрешиих закључака (НоГтапп, Сазрег-1летап, РпесЊег^). Тако н. пр. Фридберг наводи случајеве, где је неколико деце непажњом неке бабице ошурено, а лекар је мехуре на њиховом телу, нзазване високом температуром, узео као мехуре од „зле пљускавице" (пемФига). Сличан случај у обратном смислу наводи Дитрих (ЕШпсћ 1 ). Погрешка је, истина, доота груба, али се ипак даје разумети — нарочито код лекара, који се тим питањем иису бавили. Већ би била много тежа омашка, ако би лекар мехуре на лешини, која почиње већ у трулеж прелазити, узео као мехуре, изазване високом температуром за живота. Трулежни мехурови су махом мањи, смрдљивим гасовима исиуњени и немају рубове реактивног црвенила на својим ивицама, и по изгледу се знатно разликују од оних, који су ватром изазвани. Сем тога и други појани трулежног распадања налешини махом су тако карактеристични, да их савестан и обазрив судско-медицински вештак нити може превидети, нити погрешно тумачити. Код јачих оиекотина другога степена смакне се обично на појединим местима сва иокожица. те оотави »живу кожу (( (крзно, корион) сасвим разголитану и без заштите. Ингевзивније дејство високе температуре захвати најпосле и поједине делове самога крзна, а по гдекада и дубље слојеве мекога ткања па у њима изазове појаве, које ми обично убрајамо у трећи стеаен оаекотина. У оба случаја крзно страда веК у толико, да пеносредао после дејотва високе температуре изгледа као нека сиво-бела, црвена или мркожута влажиа, подебела и непрозрачна скрама. Каоније се та скрама почне сушити, и не потраје дуго, а од ње поотане кад кад угаситија, кад отворенија мркоцрвена, мрко-жута, суха, окорела, перга-

') ГНМпсћ: »1ЈоћгБисћ с1ег цепсћН. Ме(Нст. \\Чеп 1897; 8еке: 117.